Izvor: Politika, 20.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tek svaki deveti građanin Srbije ima pasoš
Ukoliko sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, koji je Srbija prekjuče potpisala sa Evropskom unijom, stupi na snagu 1. januara 2008. godine, otprilike svaki dvadeseti građanin Srbije moći će u tom trenutku da računa na znatno brže i lakše dobijanje vize za putovanje u neku od evropskih država. – U ovom momentu 11,7 odsto ili svaki deveti građanin Srbije ima pasoš. Neke grube procene govore da bi oko 70 odsto tih ljudi bilo obuhvaćeno ovim olakšicama, tako da dolazimo na oko pet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto ukupnog stanovništva Srbije, na koje se te olakšice odnose, u prvom momentu – kaže za naš list Tanja Miščević, direktor Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji. Miščevićeva, međutim, pretpostavlja da će olakšavanje viznog režima ohrabriti mnoge ljude u našoj zemlji da uskoro zatraže pasoš, jer zaista nisu retki oni građani koji nisu uzimali tu putnu ispravu zbog toga što nisu želeli da danonoćno stoje u dugim redovima ispred ambasada evropskih država.
Sve kategorije srpskih građana koje budu imale pravo na vizne olakšice EU dobijaće besplatne vize umesto po dosad važećoj tarifi od 35 evra po vizi. Valja reći i da je srpska delegacija izdejstvovala da se za vizne olakšice traži minimum dokumenata, poput indeksa za studente i pozivnog pisma institucije u EU, a za poslovne ljude potrebni su potvrda Privredne komore Srbije i pozivno pismo iz članice EU.
Kada su krajem prošle godine počeli razgovori o ovom sporazumu govorilo se samo o četiri kategorije građana koje bi bile obuhvaćene tim dokumentom. Bili su to studenti, zaposleni u državnoj administraciji, eksperti i poslovni ljudi. Na kraju, stiglo se do dužeg spiska, čiji tačan broj kategorija ne zna čak ni Miščevićeva. Po skraćenom postupku u države EU ulaziće, recimo, i srednjoškolci, postdiplomci, profesori univerziteta, advokati, lekari, novinari, ali i aktivisti civilnog društva, učesnici sportskih takmičenja, invalidi, članovi porodica naših radnika zaposlenih u evropskim državama, kao i oni koji idu na lečenje u neku od ovih zemalja.
Kako navodi naš sagovornik, reč je samo o širem tumačenju četiri kategorije građana koje su bile navedene u startu, jer sve koji mogu da računaju na vizne olakšice moguće je, u stvari, svrstati u neku od četiri osnovne grupe.
Činjenica je i da će se pojedini namernici za Evropu naći u "duploj funkciji", pa će jednom tražiti besplatnu vizu na osnovu svoje profesije, a drugi put, recimo, na osnovu situacije u kojoj se nalazi.
Neke vizne olakšice važiće i za građane koji putuju preko turističkih agencija, registrovanih ovde ili u inostranstvu, a lista tih agencija biće sastavljana svake godine u konzularnim odeljenjima država članica EU u Beogradu.
Svojevremeno je postojala ideja da se otvori zajednički "evropski šalter za vize" svih 27 zemalja članica EU. Dokle se stiglo u njenoj realizaciji?
– Budući da bi to bio dosta komplikovan sistem, a ne zna se kako bi to funkcionisalo – ko bi time, recimo, rukovodio i u kojoj bi se posebnoj zgradi taj centar nalazio – u ovom momentu te rasprave su stale – prenosi nam Miščevićeva naglašavajući da je pravo evropskih država da odrede način izdavanja "olakšanih viza" koji im najviše odgovara.
Značajnije od toga jeste što je ministar Dragan Jočić, koji je u minuli utorak u Briselu potpisao dokument o vizama sa EU, a koji sada treba da bude ratifikovan i u Skupštini Srbije i u Evropskom parlamentu, izjavio je da smo na pola puta do bele šengenske liste.
Ističući da je "veoma puno urađeno" ka ostvarenju tog cilja, Miščevićeva navodi da se o integrisanom upravljanju granicama, odnosno o pitanju kontrole na granici, na čemu EU posebno insistira, razgovaralo i prošle sedmice na sastanku unapređenog stalnog dijaloga. Sada će se pratiti kako se sprovodi to upravljanje, a, onda, ići "i u dubinu teritorije" i posmatrati kako funkcioniše sistem azila, odnosno kakva su i kolika prava kretanja stranaca u našoj zemlji.
To su pitanja koja treba da budu regulisana novim zakonom o azilu i novim zakonom o kretanju stranaca, koje će, uz zakon o granici, MUP, veoma brzo, prema rečima Miščevićeve, predstaviti vladi, a zatim će se ti propisi naći i u skupštini.
Ovu "najužu zakonsku osnovu" za priču o stavljanju Srbije na pomenutu listu treba da prate i pozitivni rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala, saradnja na sprečavanju svake vrste trafikinga i u borbi protiv terorizma.
Koliko nam je vremena potrebno da sve to postignemo nije moguće reći u ovom trenutku, čak ni na osnovu iskustva drugih zemalja, jer sporazumi o viznim olakšicama nisu postojali za države Centralne i Istočne Evrope. Čak ni Bugarska i Rumunija nisu imale ovakav sistem odnosa sa unijom. Prva zemlja sa kojom je potpisan ovakav dokument je Ruska Federacija.
[objavljeno: ]
