Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Mar.2022, 14:15

Tek 27 odsto devojka studira IKT, uključiti žene u digitalni prostor

Čak 17 odsto žena u Srbiji nikada nisu koristile internet, a posebno zabrinjava njihova uloga u IKT sektoru i podatak da tek 27 odsto devojaka studira IKT tehnologije, koje se ubrajaju u napredne, poručeno je na današnjem skupu u Beogradu, pod nazivom "Srbija i digitalna dekada 2030".

Posebno je naglašeno da je potrebno više raditi na većem uključivanju žena u digitalni prostor, prevashodno na pozicijama koje su odlučujuće.

Ministarka Tatjana Matić, govoreći >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o značaju strategija za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i za rodnu ravnopravnost, uključujući novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, navela je da su upravo oni ključni za efikasnu borbu protiv nasilja nad ženama i drugim ranjivim grupama.

Takođe, navela je da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija učestovalo u izradi svih važnih dokumenata, te da se posebno insistiralo na podizanju digitalnih veština i znanja.

"Insistiramo na većem uključivanju žena u nove tehnologije, deleći naša iskustva na osnovu višegodišnjih programa i projekata koji se sprovode. Takođe, želimo da nove tehnologije budu u službi borbe protiv nasilja", istakla je ministarka.

Međutim, ono što posebno zabrinjava je rodni disbalans u IKT sektoru, s obzirom na njegovu perspektivu, rekla je Matić, sa kojom se složila šefica Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović.

Rikanović je navela da samo 27 odsto devojaka studira IKT tehnologije, koje se ubrajaju u napredne.

Ona je rekla i kako 34 odsto žena naspram 42 odsto muškaraca koristi neke tehnologije kada rešava životne ili poslovne probleme, kao i da čak 17 odsto stanovnica Srbije nikada u svom životu nisu koristile internet.

I podatak da 92 odsto žena naspram 96 odsto muškaraca koji koriste mobilne telefone, kao i 67 odsto naspram 78 odsto muškaraca koji koriste računar, govori o digitalnom i rodnom jazu, ukazala je Rikanović.

Napominje i da digitalni prostor predstavlja prostor za žensko organizovanje, ali da se ne sme zaboraviti da tehnologije nisu jednako dostupne.

"Indeks rodne ravnopravnosti je pokazao da su digitalne veštine stanovnika Srbije niže od onih u EU, ta razlika je posebno izražena u rešavanju problema i to je izuzetno zabrinjavajuće", naglasila je Rikanović i dodala da su žene manje zaposlene na tržištu rada, kao i da u slabijem procentu na pozicijama odlučivanja.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da će se tek videti kako će digitalna dekada oblikovati naša ljudska prava.

Ona smatra da digitalizacija ima mnogo više pozitivnog nego negativnog, ali da nas to "ne sme sprečiti da gledamo šta je negativno".

"Ako smo mladi, izloženi nasilju ili smo pod uticajem Interneta, treba da vidimo možemo li da razgovaramo o tome kako da digitalizacija učini čovečnije društvo i kako da se ljudska prava na digitalne platforme prenesu dosledno kako su zapisane, tako da svi mi kao digitalna bića imamo neke koristi", poručila je Čomić.

O istraživanjima koja i dalje pokazuju da su žene usredsređenje na porodicu nego na posao, kao i da žene imaju dužu radnu nedelju od muškaraca, posebno je govorila posebna savetnica ministarke kulture i informisanja Gordana Predić.

Predić je navela da su u selima žene u još većoj meri izložene diskriminaciji.

"One su u seoskim sredinama ređe vlasnici imovine i tada imaju veću ekonomsku zavisnost od svojih muškaraca", navela je Predić i izrazila uverenje da se zajedničkim delovanjem mogu poboljšati životni standardi.

Državni sekretar Ministarstva omladine i sporta Milan Savić naglasio je da se podržavaju aktivnosti kojima se promoviše solidarnost, te naveo da se posebna pažnja u protekle dve godine posvetila programima digitalnih veština i medijske pismenosti.

"Pokrenuti su digitalni omladinski klubovi, u čije je programe uključen značajan broj mladih, pripremljen je i priručnik za vaspitače i ostale saradnike, u saradnji sa Ministarstvom kulture i drugih naučnih resora, čiji je osnovni cilj medijska i digitalna pismenost dece i mladih", rekao je Savić.

Društveni dijalog "Srbija i digitalna dekada 2030" održana je uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...