Izvor: Politika, 19.Avg.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tehnologija sa dva lica
Svaka nekontrolisana moć se lako pretvara u svojevrsno ,,čudovište”
Istorijska je činjenica da je svaka tehnološka revolucija pokretala novu priču u razvoju ljudske civilizacije. Stranice najnovije priče, sredinom prošlog veka, otvorila je i informaciona revolucija zasnovanana informacionoj tehnologiji (IT). Takođe je poznato da nikada ranije u svojoj istoriji ljudsko društvo nije upoznalo tehnologiju koja se razvijala tako rapidno, suspendujući ograničenja prostora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vremena i drastično preoblikujući načine kojima čovek komunicira, uči, misli i radi. Eksplozivno širenje i upotreba ove tehnologije rezultiraju nepovratnom transformacijom industrijskog u takozvano informaciono društvo – u kojem ključni društveni resursi industrijskog doba (na primer, materijal i energija) na skali društvenih vrednosti ustupaju mesta informacijama, odnosno znanju, koji u novom informacionom dobu postaju najviše društvene vrednosti.
Opšte je poznato da se dobrobit koju informaciona tehnologijadonosi društvuogleda u osetnom poboljšanju kvaliteta života, štoje vidljivo i golim okom na svakom koraku. Najkraće rečeno, ona je omogućila da se sve radi brže, lakše, jeftinije, kvalitetnije i obimnije.
Nažalost, ono što šira javnost ne zna i ne vidi, a što znatno narušava idiličnu sliku informacionog društva, jeste da IT generiše ogromnu moć grupa i pojedinaca, uvećavajući njihove mogućnosti do neslućenih razmera.
Za ilustraciju navodimo jedan od mnogih primera. Američki vojnik Bredli Mening je optužen za odavanje 250.000 diplomatskih depeša i 500.000 poverljivih vojnih dokumenata – Vikiliksu. Pod pretpostavkom da je svaki dokument imao jednu stranicu, to je ukupno 500.000 stranica, odnosno 1.000 knjiga od po 500 stranica. Budući da je jedna knjiga od 500 stranica debljine oko tri centimetra, reč je o knjizi debljine 30 metara! Zaista pregolemo i zastrašujuće, a tako nešto pojedinac je mogao uraditi samo u digitalnom ambijentu.
Ta ogromna moć, koja prevazilazi i najbujniju maštu, koncentrisana je u virtuelnom kiber-prostoru, bez adekvatnog nadzora i odgovarajuće kontrole. Šta znači nekontrolisana i dalekosežna moć u rukama pojedinaca, grupa i nacija jasno je i bez detaljnijih obrazloženja. Dovoljno je reći da se svaka nekontrolisana moć vrlo lako pretvara u svojevrsno ,,čudovište”.
S tim u vezi,posebno želimda ukažem na problem privatnosti, koji već ima globalni karakter. U tom kontekstu,da li je uopšte potrebno objašnjavati šta znače neograničene mogućnosti prikupljanja, skladištenja i obrade ličnih podataka? To bukvalno znači da svi zainteresovani za ovu vrstu aktivnosti, a tu pre svega treba pomenuti sve vrste tajnih službi, u virtuelnom svetu dobijaju neslućene mogućnosti prikupljanja podataka o svakom, svemu i svačemu. Nelimitirana digitalna skladišta, snažni softveri za obradu informacija (sortiranje, upoređivanje, pretraživanje...) i nezajažljiva želja da se o svima sve zna – generišu monstruoznu situaciju u kojoj pojedinac postaje ogoljen „od rođenja pa do groba”, od štedne knjižice do kupatila i spavaće sobe. Iminimalna mašta je dovoljna da se shvate bezbrojne varijante zloupotrebe ovih i ovakvih podataka.
Problem je previše ozbiljan da bi se mogao ignorisati. To nije problem pojedinaca ili različitih socijalnih grupa – to je problem svih nas, a opasnost da seizrodi u Velikog brata je apsolutno realna, prema sadašnjem trendu i neizbežna. Svima dobronamernim su jasni državni i nacionalni interesi koji se moraju štititi, ali javnost mora biti uverena da se to radi u okviru zakona i u granicama neophodnosti. Više od toga je – bezakonje. Nažalost, linija razdvajanja ova dva pristupa, posebno u virtuelnom kiber-prostoru, previše jemaglovita i tanka, što nameće obavezu javnosti da stalnobude oprezna i naglašeno osetljiva.
U ovomkontekstu,svakako sene bi smela prevideti činjenica da i entiteti na nižim nivoima od državnih organa (kompanije, razne organizacije, udruženja, organizovane grupe, pa ipojedinci) takođe imaju realne mogućnosti da grade svog malog Velikog brata.
Zbog svega toga, alarmantna upozorenja koja struka i nauka upućuju donosiocima odluka i odgovornima za stanje u ovoj oblasti mora naići na odgovarajući odziv. Suprotno bi značilo da se mirimo s prisustvom Velikog brata, a ta činjenica bila bi zaista pogubna. Zato, otvorimo oči i uključimo mozak!
Profesor Kriminalističko-policijske akademije u penziji
Slobodan R. Petrović
objavljeno: 19.08.2013.
