Izvor: RTS, 21.Okt.2010, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tehnički pregovori sa MMF-om
Zvanični razgovori MMF-a i Vlade počeće u ponedeljak. Pred novu rundu pregovora, deficit u dogovorenim okvirima, ali inflacija veća od planirane. U Ministarstvu finansija očekuju da MMF naredne nedelje da svoje mišljenje o rebalansu budžeta.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda stigla je u Beograd, a zvanične razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije počeće u ponedeljak.
Pre manje od dva meseca, Vlada i MMF su zaključili da bi u državnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kasi moglo da se nađe najviše šest do osam milijardi dinara viška. Sada Vlada deli oko 17 milijardi. Na pitanje odakle pare, postoji više odgovora - od štedljivosti vlasti do poskupljenja.
"Imajući u vidu da se svake godine najmanje od 7 do 9 milijardi ne potroši u budžetu postojeće godine, iz neefikasnosti rada određenih ministarstava, ta rezerva će ostati i u ovoj godini i biće sasvim dovoljna da se usmeri na prioritete, kao što su ekonomija, subvencije za mleko", rekao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Ekonomisti ipak smatraju da je Vlada dobila dodatni prostor za trošenje, jer će inflacija umesto planiranih oko 6 odsto, najverovatnije biti 9 odsto.
"Prostor se javlja zbog inflacije i zbog povećanja BDP, a ne zbog toga da li je ostalo para. Čak i da je ostalo mnogo para u ministarstvima ili bilo gde, ako bi se taj kriterijum narušio, te pare bi ostale nepotrošene u ovoj budžetskoj godini", smatra ekonomista Miladin Kovačević.
Zahvaljujući inflaciji, moguće je naizgled nemoguće - da deficit u procentima iznosi 4,75, koliko je i dogovoreno s MMF-om, a da u milijardama dinara to bude 120 umesto 106.
"Ministarstvo finansija je uvek u situaciji da kada dođe do većeg porasta cena od očekivanog, nominalno gledano, dolazi do većeg priliva para u budžet", kaže ekonomski savetnik premijera, Jurij Bajec.
Prekoračenje planirane inflacije ruši kredibilitet zemlje, ali ekonomiste više brine šta će biti s cenama naredne godine, odloženo je poskupljenje energenata, a početkom godine odmrzavanjem - plate i penzije će biti povećane za polovinu inflacije.
"U pregovorima sa MMF-om videćemo kakvo je njihovo viđenje situacije, da li je rast BDP-a od 1,5 odsto i dalje na stolu ili postoje neki nagoveštaji da bi to moglo biti bolje", kaže Bajec.
Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik najavio je da će, pre nego što stendbaj aranžman istekne u aprilu sledeće godine, biti održana još jedna - sedma revizija.
Upitan da li očekuje da će posle tog roka biti nastavljena saradnja sa Srbijom, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji odgovorio je da se to ne može unapred znati, ali će biti neke vrste saradnje, kao što je slučaj sa svakom drugom članicom MMF-a.
"U slučaju Srbije, saradnja bi mogla da ima oblik nadzora posle primene programa, ili dopunskog programa. Tačna metoda te saradnje će, pre svega, zavisiti od želja srpskih vlasti, ali bez obzira na to da li će biti dopunskog programa, verujemo da će ključna biti primena novoizmenjenog Zakona o budžetskom sistemu", istakao je Lisovolik.
Na molbu da oceni izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i nedavno uvedene fiskalne propise, Lisovolik je naveo da zakon i propisi predstavljaju korak u dobrom pravcu, ali da će njihova primena predstavljati ključni izazov.
Koliko će MMF imati razumevanja za optimizam Vlade da će privredni rast biti do 2 odsto kao i za finansijsku gimnastiku za povćanje deficita, saznaćemo za desetak dana, kada Fond završava pretposlednju reviziju važećeg kreditnog arnažmana.
Srbija i MMF su, u maju 2009. godine, postigli sporazum, na osnovu koga je Fond našoj zemlji odobrio zajam u vrednosti od 2,87 milijardi evra, od kojih je do sada iskorišćeno oko 1,4 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi.
