Izvor: RTS, 07.Feb.2012, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teheran će preživeti sankcije
Iako će pooštravanje sankcija negativno uticati na privredu Irana, povećati inflaciju i dalje narušiti vrednost nacionalne valute, čini se da ta mera ne može da zada fatalni udarac koji bi primorao Teheran da odustane od svojih nuklearnih ambicija, ocenjuju pojedini analitičari.
Međunarodne sankcije sve više stežu obruč oko Irana, a najteži udarac mogao bi da pretrpi izvoz nafte. Međutim, kako procenjuju analitičari, iranska ekonomija čini se žilavijom nego što izgleda >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na prvi pogled.
Zbog teškoća naplate u poslednjih nekoliko dana zaustavljen je utovar ukrajinskog žita na brodove, a Ujedinjeni Arapski Emirati naložili su svojim bankama u Iranu da prestanu da finansiraju trgovinu te zemlje sa Dubaijem. Iranci sve teže pronalaze načine da pribave devize kada putuju u inostranstvo.
Ipak, istorija sankcija protiv drugih zemalja, kao i raznovrsnost i relativno samostalna privreda Irana, ukazuju da sve dok Teheran pronalazi kupce za veliki deo svoje nafte, privreda će moći da "šepa", prenosi Rojters ocene analitičara.
"Iran i dalje može da se provlači", kaže Geri Hafbauer, saradnik u Institutu za međunarodnu ekonomiju SAD "Peterson" i bivši američki funkcioner u ministarstvu finansija.
Hafbauer navodi da su mere koje su preduzete protiv Irana, kako se bi zaustavio nuklearni program, najteže međunarodne sankcije u poslednjih 50 godina. Ipak, te sankcije, kako navodi, nisu toliko oštre kao one koje su bile nametnute Iraku, Severnoj Koreji ili Kubi.
Najnovije sankcije fokusirane su na izvoz iranske nafte i gasa, jer su od vitalnog značaja za njegovu spoljnu trgovinu. MMF je u izveštaju u junu procenio da će izvoz iranskih energenata do marta iznositi 103 milijarde dolara, što će činiti 78 odsto ukupnog iranskog izvoza.
Evropska unija, koja planira da prekine uvoz iranske nafte do 1. jula, kupovala je petinu proizvodnje nafte. Ostali veliki kupci kao što su Japan i Južna Koreja, koji pojedinačno pazare po deset odsto ukupne iranske nafte, možda će biti primorani da smanje svoje narudžbine.
Međutim, Kina i Indija, koje zajednički kupuju oko 34 odsto iranske nafte, poručuju da neće smanjivati porudžbine. Čini se da će te zemlje na kraju kupovati i naftu koja je ranije bila namenjena evropskom tržištu, prenosi Rojters.
Hafbauer, međutim, smatra da će Iran doći u situaciju da prodaje naftu po 10 do 15 odsto nišoj ceni kako bi našao kupce pod sankcijama. U tom slučaju, iranski prihod od izvoza energenata smanjio bi se za oko 24 milijarde dolara, što bi bio težak, ali ne fatalan udarac ekonomiji, ocenjuje Hafbauer.
Na duge staze, šteta za izvoz iranskih energenata može se povećati i zbog zabrane na uvoz opreme za naftnu industriju. Hafbauer procenjuje da bi sankcije protiv Irana mogle da smanje njegov bruto domaći proizvod za najviše deset odsto.
Oko dve trećine prihoda Iran finansira naftom, pa će sankcije svakako potkopati državne finansije. MMF procenjuje da će budžetski suficit Irana ovde godine biti oko 2,8 odsto BDP-a, dok bi naredne godine mogao da bude oko dva odsto.
Nizak dug
To bi moglo biti problematično za visoko zadužene zemlje, ali ne i za Iran. Pri tom, ukupan javni dug je samo devet odsto BDP-a, dok se mnoge zemlje EU približavaju nivou od 100 odsto ili više.
Nizak nivo iranskog duga omogućava lakše servisiranje i mnogo većeg manjka u budžetu prodajom državnih obveznica ili drugim merama, kaže ekonomista za Srednji istok i Severnu Afriku britanske banke RBS Raza Aga.
Sa druge strane, novi talas inflacije u Iranu komplikuje sliku tamošnje ekonomije. Zvanična stopa inflacije skočila je sa jednocifrene stope na oko 20 odsto u proteklih 18 meseci, iako analitičari smatraju da je realna stopa veća.
Visoka inflacija smanjila je poverenje u iranski rijal, pa se na crnom tržištu za dolar dobija 20.000 rijala, što je dvostruko više u odnosu na pre godinu dana.
To preti da ubrza odliv kapitala iz Irana, procenjuje MMF, a devizne rezerve potrošiće se mnogo brže nego što bi inače bio slučaj.
