Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Sep.2018, 21:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tegobe zbog uboda krpelja mogu da traju čitavu jesen i zimu

Kod 10-20 odsto pacijenata posle lečenja ostaju simptomi lajmske bolesti.

Sezona kada krpelji najviše prete je na izmaku. Međutim, oni koje je ujeo ovaj inficirani insekt mogu da imaju tegobe tokom cele jeseni i zime, pa i mnogo duže. Prema rečima docenta dr Jasmine Poluge, infektologa Kliničkog centra Srbije, kod čak 10-20 odsto pacijenata sa lajmskom bolešću, iako su primenjeni odgovarajući lekovi, ostaju nespecifični simptomi, poput hroničnog umora, bolova u zglobovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i mišićima i kognitivnih smetnji, što lekari nazivaju postlajmski sindrom.

Posledice lajmske bolesti mogu da potraju i ukoliko se infekcija ne prepozna na vreme.

Kako objašnjava doktorka Poluga, kod 20-30 odsto pacijenata posle uboda zaraženog krpelja ne nastaje tipična crvenkasta promena na koži u vidu mete. Zbog izostanka ovog ključnog simptoma nemali broj zaraženih se ne leči na vreme i bolest se pogoršava.

"Kod pacijenata koji nisu lečeni ili su neadekvatno lečeni u prvom stadijumu lajmske bolesti dolazi do razvoja drugog i trećeg stadijuma, koji se ispoljavaju, pre svega, promenama na koži, perifernom i centralnom nervnom sistemu, srcu i zglobovima", kaže dr Poluga.

Ona kaže i da se razvoj lajmske bolesti može sprečiti ukoliko bi se popila pojedinačna doza od 200 miligrama antibiotika "doksiciklina" unutar 72 časa od ujeda krpelja.

"Najbitnije je da se krpelj stručno odstrani što pre, jer se posle 36 sati znatno povećava verovatnoća infekcije ukoliko je krpelj bio zaražen. Preventivna primena antibiotika se ne preporučuje u rutinskoj praksi, samim tim što je rizik od prenošenja lajmske bolesti nizak, čak i u onim zamljama gde je učestalost ovog oboljenja najveća", kaže dr Poluga.

U Klinici za infektologiju Kliničkog centra Srbije svake godine se zbrine oko 20 pacijenata koji zbog komplikacija lajmske bolesti moraju intravenski da primaju terapiju. Ipak, najveći broj njih leči se ambulantno, a terapija je uzimanje antibiotika.

"Bakterija koja je izazivač lajmske bolesti je osetljiva na različite grupe antibiotika. Lek "doksiciklin" se najviše koristi, jer je dokazano da je efikasan kod većine kliničkih formi i nezavisno od stadijuma ovog oboljenja. Izuzetno retko se istovremeno propisuju dva antibiotika, a terapija je u pojedinim formama oboljenja dugotrajna. Kod pacijenata koji i po prestanku uzimanja antibiotika imaju simptome bolesti ne savetuje se produžavanje uzimanja lekova, jer može da se razvije rezistencija na antibiotike i da se pojave gastrointestinalne smetnje.", kaže dr Poluga.

Na pitanje zašto pojedini pacijenti ne reaguju na antibiotike, dr Poluga objašnjava da se smatra da je u organizmu obolelog došlo do takve reakcije imuniteta da simptomi ostaju prisutni iako je bakterija koja je izazvala bolest eliminisana iz organizma.

"Bitno je i da se istakne da antitela mogu da budu prisutna dugi niz godina u krvi posle izlečenja lajmske bolesti. U većini slučajeva ona su pokazatelj prethodnog izlaganja uzročniku ovog oboljenja, a ne pokazatelj nove, aktivne infekcije", kaže dr Poluga.

Vakcina

U svetu postoji rekombinantna vakcina protiv lajmske bolesti, koja se uglavnom koristi u područjima s najvećim procentom ovog oboljenja i kod osoba koje su profesionalno izložene riziku od infekcije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...