Izvor: B92, 06.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tegoban put napred za pregovore o Kosovu
Marti Ahtisari, čovek kome je povereno da vodi pregovore o budućnosti Kosova, upravo je okončao svoj prvi obilazak regiona. Do sada su njegove izjave bile činjenične i neutralne po svom tonu. Bivši finski predsednik je govorio o mehanizmu pregovora koji ce ubrzo otpočeti i odbio je da kaže koliko će potrajati kao i kakav će biti ishod, po njegovom mišljenju.
Za sada se sve odvija glatko. Naravno, sve zainteresovane strane se nadaju da će razgovori, pošto se zahuktaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dovesti do prihvatljivog rezultata za sve.
U stvarnosti, pak, svi znaju da to neće biti moguće jer Albanci zahtevaju punu nezavisnost dok se Srbija čvrsto drži svoje pozicije da južna pokrajina, trenutno pod jurisdikcijom Ujedinjenih nacija, može dobiti "više od autonomije, ali manje od nezavisnosti".
Zapadne diplomate, koje se bave ovim pitanjem, nadaju se da će ishod pregovora biti neki oblik "uslovne nezavisnosti". To podrazumeva ukidanje suverenosti Srbije nad Kosovom, pri čemu bi Kosovo postalo nezavisno, ali uz izvesna ograničenja. Ta ograničenja tokom predstojećih godina bi se odnosila na formu nezavisnosti koje bi Kosovo dobilo i podrazumevalo bi tokom tog perioda vaznu ulogu ličnosti koju bi imenovala međunarodna zajednica, delimično po ugledu na model upotrebljen u Bosni i Hercegovini.
Uoči početka pregovora, ipak, malo je optimizma u diplomatskim krugovima da će se sve odvijati glatko i voditi ka takvom obliku uslovne nezavisnosti. Zaista, diplomate ozbiljno razmatraju svoje opcije u slučaju da pregovori zapadnu u ćorsokak nakon čega bi moglo uslediti ono što su nazvali "katastrofalnim scenarijem".
Posle posete gospodina Ahtisarija regionu, najverovatniji sledeći korak je otpočinjanje neke vrste indirektnih razgovora i konsultacija. Drugim rečima, neće biti direktnih pregovora u bliskoj budućnosti. U teoriji, to bi bio dobar trenutak za bavljenje onim pitanjima o kojima bi se srpske vlasti i albanski pregovarači s Kosova mogli eventualno složiti. Pod tim se misli na neka pitanja vezana za ekonomiju.
Međutim, ostaje da se vidi u kojoj se meri moze pronaći zajednički imenitelj za bilo šta što se ne bi vezivalo za "etiketu" koja će se prikačiti budućnosti Kosova - to jest, da li će biti nezavisno ili deo Srbije?
Ako to bude tako, tada, kako kaže jedan izvor iz viših diplomatskih krugova koji se bavi Kosovom: "Sasvim je moguće da će se do februara ili marta Marti Ahtisari naći u slepoj ulici, te će morati da preduzme nešto. Moraće to učiniti da bi sprečio nemire. On neće želeti da snosi odgovornost za njih, tako da će morati da osmisli rešenje zajedno sa ekspertima, potom ode u velike prestonice i kaže: "To je to, idite u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i usvojite to"."
Čak i ako Savet bezbednosti nametne neki oblik uslovne nezavisnosti - a za tako nesto bi trebalo ubediti Rusiju i Kinu da glasaju za to, to ne znači da će takvo rešenje biti funkcionalno u praksi, upozorava isti izvor. Bez sporazuma "iza kulisa" u izvesnoj meri, moglo bi se pokazati da je nemoguće "nametnuti implementaciju".
Moguće je ozbiljno neslaganje, na primer, o pitanju decentralizacije. Ako bi u okviru decentralizacije većinski srpske oblasti na Kosovu dobile visok stepen autonomije, tada bi, uz snažan albanski otpor takvom rešenju, moglo doći do "katastrofalnog scenarija".
Druge varijacije na temu "katastrofalnog scenarija" predviđaju pad aktuelne srpske vlade ukoliko ne uspe da spreči uslovnu nezavisnost, čime bi se utro put za dolazak na vlast ekstremno nacionalističke Srpske radikalne stranke, SRS.
Katastrofa bi mogla nastupiti znatno ranije ako mirne demonstracije protiv pregovora postanu nasilne. Albin Kurti, lider Pokreta za samoopredeljenje, koji se protivi bilo kakvim razgovorima o nezavisnosti, izjavio je u Londonu prosle sedmice da se on lično zalaže za nenasilje, ali da to nije slučaj s drugima na Kosovu.
G. Kurti je protiv pregovora jer oni po svojoj samoj prirodi vode ka kompromisu. On kaže da kompromisu nema mesta u pogledu nezavisnosti Kosova. Takođe strahuje da bi bilo kakvi razgovori koji započnu sa uslovnom nezavišnošću kao opcijom na pregovaračkom stolu mogli za ishod imati autonomiju unutar Srbije.
Ako bi g. Kurti bio u mogućnosti da organizuje velike demonstracije, diplomate strahuju da bi "elite mogle prihvatiti takav stav ako bi se time nametnula određena dinamika". Među potencijalnim ishodima je i mogućnost da kosovske vlasti osnuju ministarstvo odbrane i proglase Kosovski zaštitni korpus, KZK - trenutno, u teoriji, nenaoružane civilne odbrambene snage - armijom.
Glavna zarišna tačka u slučaju većih nemira i nasilja ako bi pregovori propali su srpske enklave u središnjem i južnom Kosovu. Veruje se da tamo živi oko 60.000 od ukupno 100.000 preostalih kosovskih Srba.
I srpske i albanske tvrdokorne pristalice čvrste linije imaju interesa da se Srbi "etnički počiste" iz tih oblasti. Neke ekstremne nacionalističke albanske grupe prosto žele da proteraju sve Srbe sa Kosova, te bi napade na enklave mogle smatrati početkom tog procesa "etničkog čišćenja". S druge strane, neke srpske grupe smatraju podelu pokrajine jedinim realnim scenarijem za Kosovo, te bi mogli podstaći ili prisiliti Srbe da beže, baš kao što su bosanske srpske vlasti prisilile Srbe da napuste sarajevska predgrađa, nakon što su predata bošnjačkoj strani po osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.
Ovakva logika je jednostavna. Povećana koncentracija Srba u već pretezno srpskom severnom Kosovu bi dovelo do stvaranja jasnijeg etničkog razgraničenja umesto ovoga koje sada postoji. Očekivanja onih koji bi stajali iza takvih poteza - unutar ili izvan zvaničnih srpskih struktura - bi mogla biti da bi se time utro put za ovaj deo Kosova da proglasi nezavisnost od Kosova i konačno bude međunarodno priznat kao sastavni deo Srbije.
"Nemojte da od ovog pitanja pravimo najteži svetski problem", izjavio je Ahtisari u Prištini 23. novembra.
Moguće je da ima kompleksnijih problema u svetu, ali je odbrojavanje za ovaj problem već otpočelo, a gospodin Ahtisari je već u trci s vremenom koje neumitno ističe.
Tim Džuda je vodeći komentator balkanskih pitanja i autor knjiga: "Srbi: Istorija, mit i uništenje Jugoslavije" i "Kosovo: Rat i odmazda", koje je objavio "Yale University Press".
