Izvor: Blic, 06.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teatar apsurda
Svet treba posmatrati kao apsurd, reče davno Alber Kami. Ova njegova krilatica, koja je izrodila čitav pravac u književnosti, danas nigde nije tako aktuelna kao u Srbiji. Jer gde se diljem naše planete može naći na jednom mestu tolika koncentracija aktera nerešenih afera, koji ne samo da godinama nisu procesuirani nego nonšalantno napreduju u službi.
Dug bi bio spisak „drumskih" i inih mafija, pohapšenih jer su ojadile državu, a onda, kad se slegne prašina, puštenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „zbog odsustva valjanih dokaza". Takvih je bilo u gotovo svakom sektoru, od carine i zdravstva do javne čistoće... Ali, da ne grešimo dušu, ni u svetu nisu retki slučajevi kad se preko pajtaških veza odugovlači suđenje ili pere dosije.
Ono što je naš specijalitet to je da aferaši, umesto da tiho sede u svojoj mišjoj rupi, dobijaju bolje funkcije, pa ispada da je muljanje čak preporuka za avanzovanje u karijeri. Kako drukčije objasniti da je jedan od glavnih osumnjičenih u aferi „indeks", za prodaju ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, danas njegov dekan, a do optužbi je bio samo šef katedre. U Smederevu pak lekarki koja se sumnjičila da je izdavala lažnu dokumentaciju za invalidske penzije to nije smetalo da dogura do funkcije zamenika gradonačelnika. A u domaćim „Železnicama", čija je imovina pre smene Milanka Šarančića razvlačena kao alajbegova slama, dvojica njenih službenika, koja su dobrano zavukla ruku u džep tog preduzeća, umesto da odgovaraju, dobila su visoke funkcije.
I dok narod pokušava da shvati ovaj teatar apsurda, dramaturzi trljaju ruke: što da mozgaju i traže siže kad je dovoljno da samo otvore novine.
