Izvor: Vesti-online.com, 18.Okt.2013, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tavankut
Šamarčina, koju je Srbiji zavalio uglađeni hrvatski predsednik Ivo Josipović tokom poslednje posete, još bridi, ali o tome zvanični i kontrolisani medijski Beograd ne govori.
dr Radivoje Petrović
Saopštavajući svojim domaćinima da Zagreb još ne zna da li će povući tužbu protiv Srbije za genocid, sa vrlo izvesnim epilogom da neće, Hrvatska je u sveukupnim odnosima sa Srbijom i u borbi za prevlast na Balkanu postigla dva gola: stekla je uočljivu stratešku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << prednost, jer ponovo ispada da ubuduće sve od nje zavisi, i time obezvredila glavne argumente Srbije upravo na terenu hrvatskog zločina nad Srbima, kako u sukobima 90-ih tako i tokom Drugog svetskog rata, postojanja NDH i ustaških zločina u Jasenovcu.
Zvuči šizofreno, ali se događa: oni koji su tokom poslednjeg sukoba tokom raspada SFRJ proterali sa ognjišta stotine hiljada ljudi, a hiljade njih pobili i danas perfidno odbijaju da isprave posledice ovih zločina, kao što se nikada ne stide onoga što je činjeno Srbima u svetlu ustaške ideologije pre skoro sedam decenija - dakle, takvi danas optužuju za genocid, štaviše razmišljaju hoće li ili ne odustati od optužnice.
Ovakav politički apsurd moguć je jedino aktuelnim pristupom srpskog državnog vrha na čelu sa Tomislavom Nikolićem, po kome šef srpske države snishodljivo usred Beograda razgovara sa svojim hrvatskim kolegom o tužbi, potvrđujući već dugo ničim izazvanu defanzivnu poziciju Srbije u odnosima sa Hrvatskom.
Nije li međusobno povlačenje tužbi za genocid bio politički kapital kojim se dičio bivši predsednik Tadić, kandilajući po Brionima tokom mandata, kao što je u kontinuitetu sa aktuelnog državnog vrha sluđenoj Srbiji saopštavano da će taj čin odustajanja označiti novu eru u srpsko-hrvatskim odnosima. Na stranu što ono o genocidu na srpskoj i hrvatskoj strani, logikom zdravog razuma, nikada ne može u istu kategoriju.
A onda posle svega, stigne Ivo iz Zagreba i kaže da ostaju pri tužbi protiv Srbije za genocid!
Pokazalo se, ponovo, da srpski političari nemaju u vidu dve konstante tipične hrvatske politike: ničega se ne stide i uvek im je isti cilj, bez obzira da li je reč o tvrdim nacionalistima, ili umerenim Hrvatima - oni uštirkani su čak opasniji jer vas svojom finoćom lako zavode za hrvatske nacionalne ciljeve.
Upravo je to slučaj sa Ivom od Zagreba i njegovom posetom Beogradu. Kao autor tužbe protiv Srbije za genocid, on je Nikoliću i drugovima prodavao maglu i po druga dva ključna sporna srpska pitanja u Hrvatskoj: povratku prognanih i poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Ono što važi za sav civilizovani svet, ne važi za Srbe u Hrvatskoj, posebno kad je reč o privatnoj svojini, pravu na jezik i pismo. Budući da za to u hrvatskom vrhu nema političke volje ni jedno od ovih pitanja se već godinama ne miče sa mrtve tačke.
Uprkos tome, kao prvi hrvatski predsednik koji govori u Skupštini Srbije, Ivo od Zagreba se založio za izgradnju poverenja i otvorenosti, a onda je, kao protivtežu na pregršt otvorenih srpskih pitanja u Hrvatskoj, kandidovao problem nestalih i navodni problem sa latinicom među Hrvatima u Tavankutu i okolini Subotice.
Srpski domaćini i mediji ostali su indiferentni na ovaj politički manevar, pa valja očekivati da se umesto čekićanja ćiriličnih tabli u Vukovaru i širom Hrvatske svi skupa na čelu sa EU, Briselom i Jelkom Kacinom pozabavimo Tavankutom. Tako je hrvatski predsednik, na efektan način, pokazao da temeljno srpsko pitanje u Hrvatskoj svodi na nivo lokalnog problema u jednom vojvođanskom selu.
Izgleda da se i u odnosima sa Hrvatskom, a posebno kad je reč o položaju i statusu Srba, potvrđuje novi koncept srpske brige o sunarodnicima u regionu i odnosima sa susedima: Srbija će preduzeti sve na štetu Srba zarad dobrih komšijskih odnosa.
Nastavak na Vesti-online.com...
