Izvor: Večernje novosti, 10.Mar.2013, 23:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tatjana Pauhofova: Uvek sam bila princeza

SLOVAČKU glumicu Tatjanu Pauhofovu “Novosti” su upoznale u Pragu, na večeri pripremljenoj u čast premijernog predstavljanja trodelne serije “Ognjeni grm”, dosad najopsežnijeg i najskupljeg projekta HBO Evropa. Tanja, kako je svi zovu, jeste srdačna, ljupka, nasmejana, dobro raspoložena, a ko je prethodne dve nedelje (22 časa) gledao priču u režiji čuvene Agnješke Holand, dodaće i da je odlična glumica. Lik advokatice, a kasnije i ministarke pravde slobodne Čehoslovačke Dagmar >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Burešove i njene borbe za porodicu Jana Palaha, koji se na trgu u Pragu januara 1969. samozapalio u protest ruskoj okupaciji tadašnje Čehoslovačke, vinuo je Pauhofovu u ozbiljne glumačke vode. A njoj to, otkriva nam, veoma prija. U ekskluzivnom razgovoru za naš list, šarmantna glumica kaže da je konačno iz princeze “prerasla” u ozbiljnu glumicu. - Većina uloga u kojima sam se do sada nalazila bile su takve. Igrala sam princeze, neke fine, polurazmažene devojčice i devojke - priča za “Novosti” Pauhofova. - Uloga advokatice Burešove za mene je bila veliki izazov, verovatno i prekretnica u karijeri. Pred snimanje sam bila prilično uplašena, ali to nije bio strah koji parališe. Plašila sam se, jer nisam htela da pogrešim, da budem površna i plitka. Želela sam da uđem u ljude koji su živeli u tom dobu. * Možete li da pretpostavite kako je bilo živeti u tom vremenu, proći kroz “praško proleće”? - Ne sećam se tog doba, rođena sam mnogo kasnije, 1983. godine, tako da ga pamtim samo kroz uspomene roditelja i familije. Moji problemi vezani za to vreme su drugačiji, sve više i više mi se to doba čini apsurdnim. To je vreme koje je zaista teško razumeti. Najintenzivnije osećanje je, čini mi se, bio taj strah koji je ophrvao sve, strah da se tako nešto ne ponovi. Za mene, kao mladu osobu, sloboda je na prvom mestu, to je najvažnija tema. Ne mogu da zamislim da neko bude osuđen zbog toga što misli drugačije ili radi po svom. * Da li ste se onda malo pribojavali da glumite nekoga poput dr Dagmar Burešove? - Ona je neverovatno jaka, stamena žena. Morala sam da budem ista takva. Malo sam strahovala da li ću moći da postanem kao ona, da je verno prikažem. Nju nije interesovalo koliko će borba biti teška, samo ju je zanimala istina i išla je k njoj, koliko god to bilo problematično i teško. * Jeste li upoznali Dagmar pred snimanje ili kasnije? - Ne, i mislim da je to dobro. Ne znam da li bih isto tumačila njen lik da sam je srela pre snimanja. Nadam se sada da će biti prilike za naš susret, da će dr Burešova negde uspeti da pogleda seriju i da ću saznati šta misli o njoj. A potajno se nadam i da sam je dobro prenela na platno. * Šta vas je privuklo priči o Janu Palahu? - Razmišljala sam mnogo o njemu, iako sam igrala potpuno drugačiju osobu nego što je on bio. Jan se opredelio za čin koji, ruku na srce, nikome, mislim na njega, njegovu majku i brata, nije bio koristan. Ali zbog toga ni u jednom momentu nije zažalio. Zaključila sam to iz priče dr Komničkove, koja je bila uz njega ta tri dana pred smrt. Bio je prilično precizan u formulaciji njegove želje za spaljivanjem. Znate, to nije bio čin nekog ekstremiste kome je tako nešto tek tako palo na pamet. Jan je bio čovek koji je to promišljao i sa time je živeo. S druge strane, meni je to prilično zastrašujuće. Naježi me pomisao da je proveo Božić sa majkom koja bi sve uradila za njega, a da je sve vreme razmišljao o tome šta će i kako da uradi. To je strašno. Možete posmatrati Palahovu priču iz mnogo uglova, ali, s koje god strane da joj priđete, ne smete zaboraviti da je to bio najiskreniji čin. * Kakva je atmosfera vladala na snimanju? Postoji li scena koju po nečemu možete da izdvojite iz sva tri dela “Ognjenog grma”? - Mislim da je, ne samo meni, već i mojim kolegama, najemotivnija scena suđenja, kada su svi napori da doktorka Burešova iznese dokaze o Palahu, u sekundi pali u vodu. Odbijeni. Tu scenu smo snimali dva-tri dana, u maloj sobi je bilo nas mnogo. U takvim trenucima se događa da scena odjednom postane realnost. Svi su osećali da je to stvarno, kao da se zaista događa. Taj momenat ume da zastraši. KO JE TANJA? PAUHOFOVA je još kao dete postala zvezda, jer je imala tek deset godina kada je zaigrala u popularnoj slovačkoj TV seriji “Vilenjak”. Evropska organizacija za promociju i distribuciju filma tada je prepoznala njen potencijal i uvrstila je u 25 najtalentovanijih evropskih glumica. Tanja je želela da studira medicinu, čak je upisala taj fakultet u Bratislavi (u kojoj i danas živi), ali je gluma pobedila i 2001. startuje na Fakultetu dramskih umetnosti. Već na prvoj godini igrala je u zapaženim filmovima i TV serijama, a danas je član slovačkog Nacionalnog pozorišta. Ponosna je vlasnica nekoliko nagrada, a najsvežija je ona za talenta godine, koju je 2010. osvojila za angažovanje u matičnom teatru. * Čega ste se plašili? - Učinila sam sve da se Tanja, odnosno ja, ne slomi. Za to mi je bila potrebna sva snaga. Burešova je bila neverovatno jaka žena, takva sam i ja morala da budem. Najviše sam se pribojavala da se ne slomim, da ne puknem. * Jeste li naučili nešto ulazeći u priču Čehoslovačke tog doba? - U Čehoslovačkoj je tada vladao strah. Stah za svoju porodicu, za ideale, dela, aktivnosti. Svi su bili uplašeni od svega, od svakoga. Nisi smeo nikome da veruješ. Odnosi i veze sa ljudima su bili takvi da nikad niste znali da li vas neko prisluškuje ili špijunira. Vladala je neverica da li vam je neko za koga mislite da vam je prijatelj, zaista to. Ljudi su bili zatvoreni... To je strašno vreme za mene. * Da li ste uspeli brzo da se “vratite” u sadašnjost, kada je snimanje serije završeno? - Uh, trebalo je vremena, ali mislim da se još nisam potpuno “vratila” iz prošlosti (smeh). Primećujem da se neki ljudi pitaju zašto se i dalje snimaju takve priče, zašto već jednom ne možemo da “pobegnemo” od komunizma, Drugog svetskog rata, socijalizma... Dosta im je toga. Ali, ja mislim da je potrebno da snimamo takve filmove sve dok ne budemo bili sposobni da kroz tu prošlost i iz nje nešto naučimo o nama. Mišljenje da je sadašnje vreme mnogo važnije od prošlosti, može da bude opasno za budućnost.

Nastavak na Večernje novosti...