Izvor: Politika, 25.Okt.2013, 16:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tasovac sa piscima, izdavačima i bibliotekarima

BEOGRAD – Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac imao je danas u Narodnoj biblioteci Srbije prvi javni susret sa piscima, izdavačima i bibliotekarima sa kojima je razgovarao o problemima u književnom sektoru i predlozima za njihovo rešavanje.

Tasovac je zahvalio i piscima koji su inicirali raspravu i onima koji su naknadno dostavljali predloge, dodajući da su na skup pozvani svi zainteresovani, kao i bibliotekari i mediji.

„Među piscima, koliko god se razlikovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << među sobom, postoji saglasnost da je naša književna scena institucionalno zapuštena i da zahteva redefinisanje. Držim da je suština problema negativan trend u kome su pisci na putu da izgube uticaj kroz sopstveni medij - knjigu”, rekao je on.

Kako je dodao, društveni uticaj pisaca više se ostvaruje kroz medije, publika ih manje pamti po literarnom izrazu, a više po kolumnama i političkim izjavama, pa se uticaj nekog pisca ne meri kvalitetom dela, već medijskom probojnošću.

„Posledica toga je gubitak kvalitativne hijerarhije, jedinog logičnog i pravednog merila stvaralaštva. Taj gubitak merila afirmiše i druge vanknjiževne kriterijume, što dovodi do atomizacije književne scene kao i do pojave sve većeg broja lobija koji se bore oko sve manjeg kolača”, rekao je ministar.

On je ukazao na paradoks da u vremenu krize imamo i pisaca i izdavača više nego ikad i naveo da se u Srbiji održava 135 književnih manifestacija, dodeljuje 128 književnih nagrada, pisci su podeljeni u pet udruženja, imamo oko 1.100 izdavača, a prošlogodišnja produkcija je obuhvatila 4.237 objavljenih knjiga koje se smatraju književnošću.

„Sa druge strane, knjižara je sve manje, a, plašim se, i čitalaca, jer su biblioteke sve ređe mesta susreta čitalaca sa piscima”, ocenio je on.

Tasovac je napomenuo da Ministarstvo, naravno, ne može da poboljša kvalitet književnih dometa, ali može da ponudi institucionalnu podršku afirmaciji kvalitativnih kriterijuma, koje će sama struka artikulisati.

Ministar je kazao da dugo nije bio svedok neke poetičke rasprave o jeziku među piscima, a da mu je poznato političko i ideološko opredeljenje gotovo svakog od njih, zato što su sve naše javne rasprave tog tipa.

„Nisam protiv takvih rasprava, ali držim da naš kulturni model mora da integriše i različitosti i antagonizme, budući da smo kao prostor i kultura rasli sažimajući snažne raznorodne i raznolike uticaje. Otuda bih 'ideološki profil' naše kulturne politike definisao u tri stava”, rekao je Tasovac.

On je naveo da nam je „potrebna kultura koja nas kroz zajednički jezik, bez obzira na sve ono što nas deli, integriše u humano, tolerantno i otvoreno društvo, koje će stvoriti jednu uspešnu i ponosnu naciju”, zatim da „naše kulturne vrednosti nerazumljive drugima nisu najbolje što možemo da ponudimo, kao što to nisu ni kulturne vrednosti koje su razumljive samo drugima”.

„Treći stav staje u tri reči: institucije, institucije i institucije”, istakao je on.

„Ako prednost damo institucijama koje učvršćuju profesionalne kriterijume, ako izbegnemo isključivosti koje sprečavaju da se kao kultura i društvo integrišemo i ako, na kraju, svaki pisac koji drži do sebe između intervjua u rubrici 'džet-set' prestonog tabloida i gostovanja u biblioteci u unutrašnjosti izabere ovo drugo - to će značiti da smo na dobrom putu”, zaključio je on.

Niz predloga, ocena i stavova iznelo je 20-ak pisaca, izdavača, urednika časopisa, bibliotekara, a ministar je na kraju izrazio zadovoljstvo što je razgovor vođen u okviru struke i što je pokazao koliko je širok spektar samo jednog segmenta naše kulture.

„Ovo je tek prvi susret. Ministarstvo preuzima obavezu da sledeći put ono odredi vreme i mesto i formalno pozove sve zainteresovane”, rekao je on, osvrćući se na primedbe da je današnji susret inicirala samo jedna grupa pisaca.

„Napravićemo analizu svega što je danas rečeno i imaćete vrlo brzo reakciju Ministarstva na ovaj razgovor, a na sledećem susretu moći ćemo da vidimo šta je konkretno urađeno”, najavio je Tasovac.

Jedan od konkretnih predloga je da se formira komisija koja bi piscima dodeljivala stipendije za dovršetak rukopisa od 60.000 dinara mesečno. Kako je rekao Saša Ćirić (iz časopisa „Beton"), takva praksa postoji u Hrvatskoj.

On je predložio i da se napravi rang lista književnih časopisa i manifestacija na osnovu kojih će se deliti sredstva iz budžeta, a ne da se radi nezameranja da svakome po malo.

Ćirić je zamerio ministru što se ovih dana nije sastao sa direktorima sajmova u Frankfurtu i Lajpcigu, koji su bili na Sajmu knjiga u Beogradu.

Kritičarka Tatjana Rosić ukazala je, u vezi sa stipendijama, da je delikatno koje će telo odrediti koji pisac vredi i založila se da se u okviru struke napravi platforma za utvrđivanje jasnih kriterijuma.

Dejan Simonović iz Srpskog književnog društva rekao je da je preduslov za pomak da Ministarstvo kulture prestane da funkcioniše kao nebitno i poslušno odeljenje Ministarstva finansija. On je zatražio da se kod raspisivanja konkursa unapred zna visina sredstava, kao i da uplate ne kasne.

Predstavnici Narodne i drugih biblioteka insistirali su da se nabavka knjiga i arhvskih materijala, kao i organizacija književnih večeri, oslobode obaveze tendera po Zakonu o javnim nabavkama.

Vuk Vukićević iz Udruženja izdavača i knjižara Srbije pozdravio je javnost u radu komisije za otkup knjiga, ali je zatražio jasne kriterijume i merljive indikatore kako bi svi izdavači mogli ravnopravno da učestvuju u konkursima.

On je rekao da naše biblioteke zadovoljavaju standard po broju knjiga, ali ne i po iznajmljivanju, jer izbor nije dobar, pa zato kod otkupa glavnu reč treba da imaju bibliotekari jer oni znaju šta ljudi žele da čitaju.

Pisac Vule Žurić je predložio da se u saradnji sa Ministarstvom prosvete poveća broj časova srpskog jezika u školama i da se proširi obavezna lektira.

Dušan Gojkov iz onlajn „Balkanskog književnog glasnika” zamerio je da je procedura konkurisanja sa obimnim formularima preskupa i zatražio poseban konkurs za elektronske izdavače.

Čuli su se i predlozi da se Srbija učlani u evropsku mrežu „TRADUKI”, koja pomaže izdavaštvo i prevođenje, da se podrže Međunarodni susreti pisaca koje organizuje Udruženje književnika Srbije, da u komisijama za konkurse uvek budu bar jedan pisac i jedan prevodilac, da se obrati pažnja na poštovanje autorskih prava pisaca i prevodilaca...

Tanjug

objavljeno: 25.10.2013.

Nastavak na Politika...

RTS: Tasovac sa piscima o književnoj sceni

Politika: Svako mesto sa železničkom stanicom ima svoju književnu nagradu