Izvor: Politika, 08.Jul.2014, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tango – diktat srca i emocija
– Zatvoreni zagrljaj. Brzi i kratki okreti. „Dodir” pogledom i intimna priča bez reči – to je tango. Ovoj igri svaki par za sebe na samo njemu jedinstven način ispisuje svoja pravila. Ona mogu da se menjaju ili utvrđuju zavisno kakav je diktat srca i emocija – ovako zavodljivi ples koji ni posmatrače ne ostavlja ravnodušnim definiše Milica Vukadinović. Ova umetnica i njen prijatelj Vladislav Marić okupili su sinoć u „Mikser hausu” poklonike tanga. Na podijumu su plesale različite >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << generacije parova, među njima je bilo onih koji bi svoje umeće mogli da pokažu i pred žirijem na takmičenju, a želja da osete strast igre nije pokolebala ni početnike.
– Samo vežbom uz one koji vladaju igrom tango može da se savlada – tvrdi instruktor Marić i poručuje da se ples, a naročito ne ovako specifičan poput tanga, ne uči kao lekcija iz knjige. Prema njegovom receptu, potrebno je angažovati čula, prepustiti se osećanjima, razmeniti energiju sa partnerom, osetiti zagrljaj i signale koje šalju oči, usne, obrve, osmeh...
Marić je kazao i da igranje tanga zahteva ozbiljnost, što ne znači da neko ko ima dvadesetak godina ne može da se podiči ovom osobinom, ali ipak je primetno da na plesne balove dolaze stariji parovi. Svojevrsna kulturna filozofija ovog plesa sve više privlači i mlađe generacije.
Iskustvo Vukadinovićeve pokazuje da je tango nalik jeziku. Uči se najbolje u konverzaciji, a kad se savlada može da se koristi u celom svetu.
– Tango možemo da plešemo i sa nepoznatim ljudima, a da se razumemo, i uz sve to možemo da zadržimo nešto što je samo prepoznatljivo za partnera sa kojim delimo podijum i da kažemo – to je naš ples – pojasnila je ova umetnica.
Plesni program ponedeljkom postao je tradicionalan u Savamali, gde je naročito „vatreno” kada se oseti duh Argentine. Tango je prvobitno bio ples improvizacije koji je kombinovao ritam i pokrete nekoliko ranijih muzičkih i plesnih tradicija. Najupečatljiviji trag ostavio je kandombe, argentinska verzija plesa robova iz Afrike, koji su oni doneli u Buenos Ajres. Drugi izvor bilaje kubanska habanera, sa afričkim uticajem. Elementi kubanske habanere i evropske polke spojili su se u lokalni argentinski ples milonga. Milonga kakva je i sinoć bila na programu prvobitno je bila pesma puna improvizacije koju su pevali pevači argentinskih stepa. Kao ples postala je popularna na ulicama Buenos Ajresa sedamdesetih godina 19. veka.
Period od 1920. do 1940. godine Argentinci zovu zlatno doba tanga. Tango tada dobija današnji oblik.
Postoji podela i na „scenski tango”, karakterističan po veoma zahtevnim figurama,gotovo akrobacijama, kao i na elektro tango.
Učitelji tanga na sinoćnjem druženju podsetili su da njihov program obuhvata jednostavne pokrete u kojima uživaju i plesači i gosti.
A. Kurteš
objavljeno: 08.07.2014.
