Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Nov.2018, 16:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Tamo daleko" je bila HIMNA, ali i LEK: Ona je vaskrsla srpsku vojsku na Krfu

Srpska pesma "Tamo daleko" je postala hit, koji su od 1917. pevali svi saveznički vojnici na solunskom frontu na svojim jezicima

Tamo daleko, daleko kraj Dunava, tamo je selo moje, tamo je ljubav moja, pevušio je setno ratnik i muzičar Đorđe Marinković iz kladovskog Korbova, oporavljajući se 1916. od albanske golgote na Krfu. Stihovi jednostavne vojničke tužbalice, koji su izvirali kao suze iz njegove duše bili su odraz misli svakog od mučenika koji su kroz sneg i led >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Prokletija i preko sinjeg mora stigli do ostrva gde "cveta limun žut".

Đorđa Marinkovića, tvorca nezvanične himne vaskrsle srpske vojske na Krfu, setili su se, prilikom obeležavanja veka od potpisivanja primirja u Velikom ratu, samo rođaci i učenici na svečanosti u Osnovnoj školi u njegovom rodnom Korbovu. Po njemu se u opštini Kladovo ne zove nijedna ulica, trg ili škola, iako su pesmu "Tamo daleko" kao omiljenu kod srpskih vojnika naveli svi ratni dopisnici. O njoj su svedočili i saveznički medicinski timovi, koji su 1916. na Krfu pokušavali da oporave žive kosture, kako su opisivali izgled srpskih vojnika bez zemlje. Uprkos dobroj nezi, oni su venuli i umirali od izgnaničke rezignacije i tuge, sve dok se "Tamo daleko" nije proširila kao šumski požar kroz vojničke šatore. Šaputali su je bolesnici u posteljama, pevušili rekonvalescenti na morskoj obali, orila se iz marševskih kolona sa vežbališta, na kojima je vaskrsavala Srpska vojska.

Marinkovićevu pesmu o podunavskom Korbovu proširivali su ratnici Šumadinci, Kolubarci, Drinci, Užičani, Timočani i svi ostali dodajući strofe o svom zavičaju. "Tamo daleko" je postala pravi atlas srpske tuge, a nijedan marš s gromkim trubama i pulsirajućim dobošima nije uzbuđivao duhove kao ova elegija, koja se završavala stihom nemirenja sa sudbinom: "Bez otadžbine, na Krfu živeh ja, ali sam klicao uvek, živela Srbija!"

O tome svedoči i zapis iz dnevnika Dobrivoja Gičina, koji je 28. jula 1916. sa svojim Prvim pešadijskim pukom krenuo s Krfa nazad na bojište. Cokule srpskih vojnika su grmele ulicama Soluna u taktu marša vojne muzike, dok su im Solunjani i saveznički saborci klicali i zasipali ih cvećem.

- U taj mah odjeknu bulevarom snažno: "Tamo daleko, daleko od mora". Mi uzdrhtasmo. Secnusmo se. Diže nam se kosa na glavi, a noge nam same padahu. Nema umora! Hej vi, neprijatelji naši! Vidite li nas? Vi ste uveravali ceo svet da "srpska vojska više ne postoji", a evo nas vaskrslih. Bojte se i ne čekajte naše bajonete. "Tamo je kuća moja, tamo je Srbija", ječe tonovi kao da se pretaču iz naših duša. O, znamo mi tu pesmu! Stvorena je ona na Krfu u ranim jutrima kad gledasmo vrhove onih planina iza kojih je naša zemlja, satkana od bola i čežnji na maslinovim brdima Ipsosa i Govina, postala je himna naša, himna izgnanika - zapisao je Gičin.

.

- Stela Franklin, australijska književnica, stupila je 1917. u Bolnicu žena Škotske na Solunskom frontu i pišući roman o stradanjima srpskih ratnika, ona primećuje šta Srbi pevaju - "Tamo daleko, pesmu o selu, devojci, o zemlji". Svi ostali učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju; Englezi su je nazivali Far way over there, Francuzi Au loin, au loin sur Corfu, Česi i Slovaci Tam v dali... O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i to što je Nikola Tesla na večni počinak po svojoj želji ispraćen ovom pesmom - nabraja Ranko Jakovljević, saradnik Istorijskog arhiva u Negotinu.

Zahvaljujući njegovom upornom istraživanju spasen je od zaborava u Srbiji autor pesme "Tamo daleko" Đorđe Marinković, ratnik i umetnik.

Iako je odavno pokojni, ovaj profesor muzike, kompozitor i multiinstrumentalista, u svetu nije zaboravljen. Naročito u Francuskoj, gde je živeo i stvarao posle Velikog rata, pod imenom Žorž Marinkovič.

- U najblistavijoj fazi karijere Marinković je postao evropski sinonim za muziciranje na citri. On je odsvirao čuvenu melodiju u filmu "Treći čovek". Bio je poznat i kao gitarista, svirao je ukupno sedam instrumenata. U Parizu je od 1920. publikovao mnoštvo popularnih kompozicija, od kojih je jedan broj stvoren na osnovu njegovih impresija iz rodnog kraja i izgnanstva na Krfu. Danas je Marinković gotovo zaboravljen u rodnom kraju, dok je na desetine internet-sajtova preplavljeno ponudama prodaje njegovih izdanja, od Francuske, preko Španije, do Nemačke, Velike Britanije i Japana - navodi Jakovljević.

Nastavak na SrbijaDanas.com...