Izvor: Blic, 10.Feb.2013, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tale je bio lafčina

Jedan od poslednjih autentičnih beogradskih boema, glumac Josif Tatić (67) otišao je u legendu preksinoć u svom domu u Beogradu. Popularni Tale, kako su ga zvale kolege, prijatelji i ćerke Hristina i Jelisaveta, umeo je da sa merom preteruje u životu, ali i da zabavi prijatelje i oduševi publiku svojim maestralnim ulogama u pozorištu, na televiziji i filmu.

Josif Tatić je rođen 13. aprila 1946. godine u Novom Sadu i u ranoj mladosti pokušao je da pobegne u sport od profesije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojom su se bavili njegovi roditelji. Branko i Hristina su bili glumci i pošteno su se zabrinuli kad im je Josif kazao da će postati bokser. Bilo je to vreme romantičnih igranki na Kalemegdanu kada su se nesuglasice rešavale viteški, samo pesnicama. Tale je pomislio da je boks njegova sudbina, ali je odustao posle tri meča i jednog preživljenog nokauta.

Ipak iz tog perioda ostao mu je nadimak Surovi, kojim ga je reditelj Srđan Karanović častio u svojoj legendarnoj TV seriji “Grlom u jagode”. Kao kaskader Tale Surovi, Tatić je stekao popularnost u čitavoj Jugoslaviji, a mnogi još pamte njegov savet Banetu Bumbaru: “Udaraj glavom u zid, rizikuj... kada dođe dete, onda nema zajebancije”.

Gorica Popović: Umeo lepo da živi

Čuvena scena iz filma „Profesionalac“

- Uvek sam se radovala saradnji sa Josifom Tatićem jer je bio glumac ubedljive izražajnosti i beskrajno duhovit čovek. Tale je umeo lepo da živi, a to je u današnjem vremenu takođe umetnost. Kada vam ode neko blizak, sa sobom odnese i komad vašeg života. Tale je sa sobom odneo deo mog života.

Goncić: Širio je pozitivnu energiju

Nikoga nije ostavljao ravnodušnim

Izgubili smo značajnog umetnika i velikog lafa. Tatić je širio pozitivnu energiju svuda oko sebe i niko nije ostao ravnodušan na njegovo glumačko umeće i ubedljivi šarm. Bio je čovek od koga je mogao da se uči život i umetnik od koga je mogao da se kupuje zanat.

Predrag Ejdus: Otišao je moj brat

Kolege i prijatelji: Ejdus i Tale

- Otišao je moj brat i kolega sa kojim sam obišao čitav svet. Bio je lafčina i teško mi je da pomislim da više nikada nećemo razgovarati. Naučio sam od njega svašta i na sceni i u životu. Kada nas napusti tako izuzetan umetnik, neminovno ostaje praznina, ali i ponos na dane provedene sa njim.

Studirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1968. godine. Blistao je i u drugim beogradskim pozorištima (SKC, Zvezdara teatar, Narodno pozorište), kao i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Igrao je u filmovima “Tri karte za Holivud”, “Vizantijsko plavo”, “Za sada bez dobrog naslova”, “Poslednji krug u Monci”...

Pamtićemo ga i po predstavi “Šovinistička farsa”, kao i mnogim drugim naslovima tokom karijere u kojoj je igrao u više od 70 filmova i bar isto toliko pozorišnih predstava. Ipak, Josif Tatić je bio dobri duh beogradske boemije koja u tehno revoluciji i ubrzanju vremena koje živimo polako nestaje.

- Činjenica je da se kad se spuste zavese otvore sve dizne. Kada imate predstavu, ceo taj dan je podređen tome. Koncentrisani ste. Ali kada se završi, čovek se oseća krajnje relaksirano. Ja, na primer, ne mogu ni da jedem pred predstavu, što je pogubno za ovu moju težinu. Pa kada završim, onda klopa, piće... A to se najviše taloži. Nisu samo glumci boemi. Ja sam se u tim svojim burnim vremenima, kako vi to nazivate, družio s ljudima drugih profesija. U svojim boemskim danima najviše sam pratio jednoga pisca, jednog pilota i jednog advokata. Nije bilo mnogo glumaca, ali bila je poneka glumica - govorio je Tatić o svojim boemskim danima.

Najveću popularnost Tatić je stekao ulogama u TV formatu „Bolji život“ i pozorišnoj predstavi “Šovinistička farsa”. Govorio je da su imali pozive samo da se pojave pred punom salom da ih ljudi vide uživo.

- Svega je bilo. Zvali su u „Skenderiju“ Jelicu Sretenović i mene, samo da se pojavimo pred publikom, da stanemo na binu da nas vide. Bilo je mnogo takvih situacija. Ejdus i ja smo doživeli neverovatnu popularnost sa „Šovinističkom farsom“ koju smo igrali 1.000 puta! Mislim da nema mesta u bivšoj Jugoslaviji u kom je nismo igrali. Do poslednjeg dana pred rat.

Zbog ljubavi prema kartanju, Tatić je svojevremeno bio kažnjen u Savezu komunista, a spasao ga je Edvard Kardelj.

- Na partijskom sastanku su diskutovali o tome da nas nekoliko izbace iz pozorišta jer smo igrali karte u salonu pozorišta. Onda sam ja partijskom sekretaru doneo intervju s drugom Kardeljom u kome on kaže da u slobodno vreme najviše voli da igra preferans sa društvom. E, ako može Kardelj, možemo valjda i mi! -

Ćerkica Hristina je bilja njegova miljenica. Dobio ju je u 57. godini i imali su poseban odnos međusobnog obožavanja.

Biografija za primer Rođen 1946. u Novom Sadu Trenirao boks sve dok ga u trećem profesionalnom meču protivnik nije ozbiljno nokautirao Studirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu Od 1968. godine Josif Tatić je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali je igrao i u drugim pozorištima (SKC, Zvezdara teatar, Narodno pozorište u Beogradu i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu) Igrao je u više od četrdeset predstava među kojima su: Kad su cvetale tikve (1969), Spaseni (1971), Dundo Maroje (1976), Pučina (1977), Balkanski špijun (1983), Muke po Živojinu (1985) Nezaobilazan je u velikim televizijskim projetima TV Beograd, Ceo život za godinu dana, Više od igre, Grlom u jagode, Bolji život, Srećni ljudi, Porodično blago… Za ulogu Oca u predstavi Hadersfild 2005. godine nagrađen je na Joakimfestu, 2006. je na Danima Zorana Radmilovića dobio nagradu „Zoranov brk“

Povezane vesti: Ejdus o Josifu Tatiću: Život smo proveli zajedno, a nisam uspeo da se oprostim

Povezane vesti: Ejdus o Josifu Tatiću: Život smo proveli zajedno, a nisam uspeo da se oprostim Čarli Šin će postati deda Pozorište u Sibiru nudi Depardjeu angažman i platu od 400 evra mesečno Glumac iz Harija Potera snimao na Kalemegdanu Kokan Mladenović: Žrtva sam inata i samovolje glumaca

Nastavak na Blic...