Izvor: B92, 14.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taktika "Oštro i bez veze"
B92: Iz Vlade Srbije sinoć je stiglo saopštenje kojim smo informisani da je na sednici potvrđen predlog rezolucije povodom predloga Ahtisarija i nastavka pregovora o Kosovu. Za nekoliko sati novi saziv skupštine bi trebalo da glasa o ovom tekstu, nakon što se konstituiše skupština. Ovo je druga rezolucija koju dobijamo u skupštini povodom pregovora o Kosovu, koji se nastavljaju za nekoliko dana. Gospodine Antiću, da kažemo nekoliko rečenica i o ovoj novoj srbijanskoj skupštini. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Njom predsedava Miloševićeva bankarka, gospođa Borka Vučić. Da li na Vas ostavlja bilo kakav utisak ta činjenica, iako je to formalna odluka? Da li ima neku političku poruku?
Antić: Da, gospođu Vučić preporučuju godine za to mesto. Međutim, to nas ponovo podseća na činjenicu da je peti oktobar suštinski bio dan sporazuma, ne dan revolucije, prevrata ili kako su ga već zvali. I vrlo je jasno da ta tranzicija od tri meseca, od oktobra do decembra, do tadašnjih izbora 2000. godine je bio jedan sporazum u kome je politička vlast predata DOS-u, ali su sve pozicije zadržane od strane SPS-a u ekonomiji, i naravno neka vrsta opšte amnestije je neformalno data. Da nije bilo Haškog tribunala, i da nije bilo porodica poginulih u zgradi RTS-a, verovatno niko od predstavnika SPS-a ne bi odgovarao za ono što je činio u doba režima Slobodana Miloševića. Danas naravno mi, hajde da budem ciničan i da kažem, uživamo plodove tog događaja iz 2000. godine. I sasvim je logično da SPS, koji pokušava da pronađe sebe, koji je malo sada u toj tvrdoj fazi posle ove svoje skupštine, odnosno kongresa i izbora gospodina Dačića na mesto Slobodana Miloševića, da insistira na tom kontinuitetu sa Miloševićevim vremenom. Naravno, to ne znači da bilo koja reformska vlada od 2000. do danas pokušava da se vrati na to vreme, ali mi živimo u jednoj državi koja još ima prosto jake te tradicije iz doba režima Slobodana Miloševića. I nažalost, za razliku od Nemačke, u kojoj je partija realnog socijalizma nastavila tradicije Arbajt partije, Partije rada Istočne Nemačke, nema partnere, ovde nažalost socijalisti imaju partnere, i to ne samo u DSS-u, već u još ponekim strankama.
B92: Sinoć smo dobili tekst rezolucije koji je vlada, kako se to formalno kaže, potvrdila. To će biti danas na zasedanju skupštine pred poslanicima. U toj rezoluciji, najkraće rečeno, predlaže se odbacivanje Ahtisarijevog predloga, preciznije, odbacivanje svih stavova iz tog predloga kojima se krši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Kako Vi razumete ovakav vrlo kritičan, odnosno oštar ton? Da li je to korak...
Antić: On je oštar u meri u kojoj je besmislen, a besmislen je toliko da ga niko neće uzeti za ozbiljno. Dakle, mi govorimo o tome da ćemo odbiti one segmente Ahtisarijevog plana koji zadiru u naš suverenitet. Pa hajde da navedemo po čemu to mi u proteklih šest ili možda čak i više godina imamo suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Evo, recimo oko Severne Irske takođe su se vodili pregovori, takođe je bio međunarodni posrednik SAD-a imenovan da posreduje. Ja se ne sećam da je na ovaj način bilo ko nametao rešenja, niti se takođe sećam da je Velika Britanija imala tako slab uticaj na Severnu Irsku, kakav smo mi imali ne samo od NATO rata i NATO bombardovanja, već i pre toga, kada smo držali samo teritoriju, a realno Albanci nisu bili deo našeg društva, naročito ne demokratsko pluralističko društvo. Prema tome, šta je ovo? Ovo je najmanji zajednički sadržalac kojim politička elita krije nemoć. Dakle, svi, ne samo ljudi iz sadašnje vlade koja je u odlasku, već čitav demokratski blok, a sa njima i onaj nedemokratski koji isto participira u odlukama o Kosovu i Metohiji, u stvari žele da podele odgovornost i krivicu za sve ono što se dešavalo i što se dešava na Kosovu i Metohiji, računajući da tako narodni gnev neće da se odrazi na izborne rezultate na narednim izborima, kad god oni da dođu.
B92: A šta nam govori to što u ovom tekstu rezolucije nema reči o često pominjanim prekidima diplomatskih odnosa? Znači, u njoj ne postoji ta priča – Ukoliko neko prizna Kosovo, mi ćemo prekinuti odnose sa njim, ili ćemo se ponašati ovako ili onako u odnosu na taj potez.
Antić: Znate, sama po sebi rezolucija bi trebalo da bude strateška, tako da je to pitanje taktike kako ćemo mi da se odnosimo prema onima koji priznaju Kosovo i Metohiju. Međutim, ja moram da podvučem da sličnost između nas i Narodne Republike Kine je vrlo mala, pripadamo istoj kategoriji, države smo i mi i Kina, kao što je sličnost između Tajvana i Kosova i Metohije vrlo mala, i potpuno je besmisleno istu taktiku koristiti kakvu Peking koristi prema Tai Peiu. Mislim da je to bila jedna igra, kao što je igra sa okupacijom jedan način da se institucionalizuje problem Kosova i Metohije i da se nikada ne reši, već da političke elite iz njega crpe samo ono što im odgovara. Jer, ne znam šta ćemo mi promeniti na Kosovu i Metohiji ako prekinemo odnose sa nekom zemljom koja prizna Kosovo i Metohiju. Mislim da bi sad bilo mnogo bolje kad bi naše elite započele jednu strateški promišljeniju aktivnost, da spasu što se spasti može, i da možda u nekoj perspektivi gledaju da izvrše na neki drugi način reintegraciju kosovskih Albanaca u srpsko društvo, a mislim da nemaju ozbiljnu nameru za to.
B92: Da li vidite u ovom novom predlogu rezolucije bilo kakvu razliku u odnosu na onaj koji smo usvojili pre dva-tri meseca? Zašto smo ga usvajali? Jeste odgovor na Ahtisarijev predlog, ali da li ima neke razlike?
Antić: Naša državna i nacionalna politika dominantna od 2000. do danas se značajno nije menjala. Dakle, sve tri vlade demokratskog bloka u Srbiji su težile da očuvaju zatečeno stanje, i sve rezolucije koje smo do sada imali su suštinski išle za tim da zatečeno stanje, koliko god ono bilo loše, sačuvaju u uverenju da će naredni korak i međunarodne zajednice i Albanaca, čak i Srbije, dovesti Srbiju u gori i nepovoljniji položaj. Jedini iskorak napred je bio nametnut vladi Vojislava Koštunice, manjinskoj vladi, posle događaja od 17. marta, kada je ona donela onaj plan o regionalizaciji, odnosno o kantonizaciji i decentralizaciji Kosova i Metohije. Naravno, taj plan su sada svi zaboravili, niko ga više ne pominje. A taj kontinuitet rezolucija, a sećate se da je slična bila donešena i pre godinu dana, jedna je bila donešena posle događaja u Goraždevcu 2003. godine slična... Prema tome...
B92: Zašto je onda donosimo sada?
Antić: Pa mi želimo da kažemo, odnosno naša država i naša politička elita, ja ne sumnjam da će ova rezolucija, kao i sve, biti usvojena jednoglasno u Narodnoj skupštini, eventualno ako LDP bude bio uzdržan ili možda protiv, želi da pokaže da Srbija je spremna na svaki kompromis, osim na formalnu promenu statusa Kosova i Metohije. I ta politika je doživela svoj bankrot sa Ahtisarijevim planom, jer Ahtisari se pokazao kao dostojan, izvinite što ću to reći, ali manipulant dostojan ovim ljudima koji vode srpsku politiku. Dakle, oni su rekli: „Evo, daćemo sve Albancima s Kosova i Metohije i pristaćemo na sve, samo nećemo da pristanemo na kršenje naših formalnih suverenih prava." A onda se Ahtisari pojavio sa tezom: „Jeste, u redu, nema problema, mi ćemo da damo sve Albancima, a suverena prava i njihov suverenitet nećemo da spominjemo." I sada se opet vraćamo na suštinu, a to je – Koji su naši interesi na Kosovu i Metohiji? Jesu li to građani koji su lojalni Srbiji tamo, pre svega Srbi? Jesu. Je li to pitanje naše imovine tamo? Jeste. Je li to pitanje naših kulturno-istorijskih spomenika tamo, svetinja, ako hoćete? Jeste. Zašto mi o tome ne razgovaramo sada? Da li je naš cilj da se Albanci reintegrišu u srpsko društvo? Ja mislim da svako ko bi hteo da Srbija bude ponovo jedinstvena mora da zahteva tako nešto. Ako želite tako nešto, gde su vam saveznici među Albancima?
B92: A koliko su iskreni ti pozivi za reintegraciju?
Antić: Naravno da nisu iskreni. Evo, pogledajte sve te predloge takozvane suštinske autonomije, vi ćete videti da je to suštinska autonomija koja suštinski čini Kosovo i Metohiju nezavisnom. Sad, to što oni ne bi dobili stolicu u UN-u, i to što bi se neke jedinice srpske vojske zajedno sa NATO-om prošvercovale uz granicu i tamo verovatno proživljavale vrlo teške trenutke, to nije znak suvereniteta, ni modernog, ni klasičnog.
B92: Ali, šta je onda suština? Šta je poruka tog predloga, kako Vi kažete?
Antić: Poruka predloga je, po mom mišljenju, poruka pre svega javnosti Srbije, a to je – Mi nismo spremni na kompromis oko nečega, a u isto vreme imamo poruku međunarodnoj zajednici u kojoj kažemo da je to nešto u stvari ništa.
B92: Najavljeno je da će na ovom zasedanju skupštine biti potvrđen mandat postojećem pregovaračkom timu. S obzirom na to da imamo novi parlament, da ćemo imati i novu izvršnu vlast, da li je to logično ili bi taj pregovarački tim makar u smislu funkcionera koji su tu u ime države trebalo menjati?
Antić: Pre svega, ako je negde postojao sporazum između DS-a i DSS-a, ako je negde postojala koalicija, i to koalicija iz koje su oni isključili i G17, u izvesnoj meri i SPO i Novu Srbiju, to je bila politika prema Kosovu i Metohiji, i u manjoj meri takođe politika prema Crnoj Gori, dok je Crna Gora bila u sastavu državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prema tome, suštinski čak i da bude formirana nova vlada teško da bi mogli očekivati značajne promene u tom pregovaračkom timu, eventualno da prime možda još nekog koalicionog partnera u sastav tih pregovaračkih timova. Tako da, ako je negde postojala koalicija i ta, hajde da je nazovemo, kohabitacija, koja je više bila koalicija nego kohabitacija, postojala je u tome. Eto, ja ne bih hteo da kritikujem postupak, sasvim je logično da u vreme kada je Ahtisarijev plan obznanjen, a Srbija nema vladu, i očekuju je izbori i predsednički i lokalni tokom ove godine, da u tim uslovima bude potvrđen mandat pregovaračkom timu, s tim što naravno taj mandat može biti uskraćen, pošto nije vremenski određen, bar koliko ja znam, može biti uskraćen za dva-tri meseca kad se formira nova vlada. Mada, opet kažem, ne verujem da će značajnih promena biti u tom timu.
B92: Sva je prilika da će rezolucija biti izglasana danas u skupštini. 15 poslanika je reklo da neće glasati ’za’, tako bar piše jutros u novinama. Partije će podeliti odgovornost. Da li stvarno imate utisak da svi žele da podele odgovornost za rešenje statusa Kosova, kakvo god da ono bude i što god da se dogodi?
Antić: Možda bi trebalo da pojasnim šta sam rekao. To vam je kao kad se u doba realnog socijalizma govorilo o tome da je čitav narod vlasnik nečega, a onda se narod setio pa rekao – Društveno ničije, narodno ničije. Tako je isto i sa ovom odgovornošću. Znači, ako svi podele odgovornost, kako može javnost da kazni sve političke aktere na sceni? A što se tiče LDP-a i njene koalicije, ja sam siguran da će i oni, naravno iz drugih razloga i u drugom pravcu od SPS-a, potraživati svoje predizborne stavove u narednim mesecima. Međutim, ja ću podsetiti da u vreme kada je donošen Ustav, koji su neki optimisti nazvali mitrovdanskim Ustavom, poslanici koji su danas u LDP-u nisu glasali protiv tog Ustava, već se verovatno nisu pojavili na glasanju, ne znam tačno da li su bili ili nisu. Tako da, vrlo je teško za ljude koji žele da prave političku karijeru da idu protiv svih u Srbiji, i ako idu protiv svih, to rade po nekim pravilima, inače mogu da ispadnu iz političke igre.
B92: Ali, makar su iskreniji u tome od ostalih.
Antić: Pa ja nisam siguran, zato što... Evo, gospodin Jovanović je bio potpredsednik vlade 2003. godine, gospodin Korać takođe u dužem periodu, gospođa Mićić je bila naravno predsednica Narodne skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika republike. Ja se ne sećam da su oni u vreme Živkovićeve ili Đinđićeve vlade insistirali na promeni državne politike prema Kosovu i Metohiji. Ono čega se sećam to je da je premijer Đinđić u jednom trenutku krajem 2002. godine započeo jednu prilično stidljivu promenu politike prema Kosovu i Metohiji. On je dao jedan intervju, vrlo ozbiljan, nemačkim novinama, čini mi se da se radilo o „Veltu", i počeo je da otvara jedan gambit međunarodni, diplomatski... Nažalost, došlo je do 12. marta, i između ostalog i ta politika je prekinuta, ali ne sećam se da je neko nastavio tu politiku posle 12. marta.
B92: Da se vratimo sada na aktuelne pregovore. Kada naš politički vrh kaže da će biti konstruktivan u pregovorima, ma šta to značilo, o budućem statusu Kosova, i kada Evropska unija poručuje Srbiji da treba da bude konstruktivna, to su očigledno dve različite stvari. Kako to mi treba da budemo konstruktivni za nekoliko dana u Beču?
Antić: Očigledno je da SAD i Evropska unija stoje na stanovištu na kojem nisu stajale njihove diplomatije ’92. godine. Dakle, 1991. godine je Badenterova komisija donela jednu odluku po kojoj se Jugoslavija raspala, međutim, tada se govorilo o šest delova na koje se ona raspala, danas vidimo da suštinski taj raspad nije završen. I nama se ponovo nameće taj presedan, prema kome eto mi treba da prihvatimo promenu državnih granica da bi dobili napredak u evropskim integracijama ili da bi dobili neke kredite i tako dalje. Naravno, ja neću stati na stanovište velike većine naših predstavnika u parlamentu, vođa naših političkih stranaka i verovatno većine naroda da je ta nepravda takva da moramo protiv nje da se borimo, pošto ja naravno znam i nešto drugo, a to je da mi nismo ništa učinili u proteklih 20 godina da integrišemo kosovsko-metohijske Albance u sastav srpske države. I mi kad govorimo o tome da jednoj demokratskoj državi oduzimaju 15 posto teritorije, mi treba da znamo da demokratsko društvo države se nikad nije proširilo na svih sto posto svoje teritorije. Nismo samo mi za to krivi, ali postoji odgovornost i naših političkih elita u određenom periodu, tako da tog poređenja nema. S druge strane, naša država kaže njima, ne eksplicite, ne ovako javno kao što ja danas kažem, ali poruka se da naslutiti, da je spremna da prihvati sve na Kosovu i Metohij,i osim formalne promene. A očigledno da i u Evropskoj uniji i u SAD-u vide da ta formalna promena tišti vlasti Srbije od 2000. do danas isključivo zbog izbora. Jer, ja ne vidim šta to godi interesima srpske države ili interesima građana koji su lojalni Republici Srbiji na Kosovu i Metohiji, koji žele da žive u Republici Srbiji koje god da su nacionalnosti, koji žive na Kosovu i Metohiji. Šta njima znači opstanak naših formalnih prava, naročito obzirom na činjenicu koliko naša država gubi, ne materijalno, nego politički, moralno, pa i materijalno, opstankom ovakve nerešene situacije? Znate, kad kaže ozbiljan političar: „Mi treba da čekamo 15 godina sa ovakvim stanjem, pa kad uđemo u Evropsku uniju, onda će Albanci da nas mole da uđu sa nama u Evropsku uniju", on zaboravlja da ne postoji nijedna ozbiljna evropska ili svetska zemlja koja nema određene granice, a koja pretenduje na tako nešto kao što je ulazak u Evropsku uniju, da ne govorim o bilo kojim drugim ozbiljnim političkim ili međunarodnim aktivnostima. Prema tome, nama je potrebno da rešimo status. Mi ne možemo dugoročno da rešimo status Kosova i Metohije tako što bi se sa Albancima sporazumeli oko istinske autonomije po uzoru na evropske zemlje. Znate, ta suštinska autonomija, o kojoj govore ljudi iz okoline predsednika republike i predsednika vlade u odlasku, to nije autonomija kakvu ima recimo Bavarska u Saveznoj Republici Nemačkoj, to nije autonomija kakvu ima Katalonija, ili kakvu ima posle devolucije Škotska, to je autonomija koje nema nigde u svetu. To je suštinski autonomija koja je manja od nezavisnosti za jednu reč, a ta reč je međunarodno priznata nezavisnost, odnosno za jednu sintagmu. Prema tome, mi moramo da kažemo – Mi imamo odgovornost prema građanima Srbije. Imamo odgovornost prema interesima državnim. Imamo odgovornost prema tom narodu koji živi na Kosovu i Metohiji koji upire pogled ka Beogradu, s kojim mi trebamo da budemo solidarni. Imamo odgovornost prema generacijama koje će doći. Hajde da vidimo kako to da rešimo. Ako se samo pozivamo na formu, može da se desi da suština jednog dana bude potpuno protiv nas.
B92: Nedavno je profesor Dimitrijević, gostujući kod moje koleginice Antonele Rihe u „Poligrafu", kritikovao ponašanje našeg političkog vrha u rešavanju statusa Kosova. Rekao je da se oni ponašaju, u spoljno-političkom smislu, kao što se Milošević ponašao.
Antić: Oni nemaju mnogo izbora. Vi znate da je većina građana bila spremna na promene 2000. godine, ali ne na korenite promene državne, ekonomske i nacionalne politike. To što smo pod pritiskom kreditora ušli u ozbiljne ekonomske reforme, to je već dovoljni udarac protiv reformskih vlasti pred svake izbore. Kad bi pošli u ovo, kad bi počeli da zadiremo u interese stotine hiljada ljudi koji relativno dobro žive od situacije koja danas postoji na Kosovu i Metohiji, pitanje je da li bi ti političari mogli da izađu na kraj sa negativnim ocenama koje bi dobili u javnosti zbog toga. Sa druge strane, problem je u tome što postoje političari u Srbiji koji veruju da mirnim putem mogu da postignu nešto što Milošević nije uspeo ni mirom ni ratnim putem, i to je velika greška. Naša politika zaista nije nastavak Miloševićeve politike mirnim sredstvima u punom smislu, ali je ona pokušaj da se očuva jedan sistem koji je suštinski u Srbiji preživeo iz doba realnog socijalizma. Dakle, mi i kroz Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora i kroz tzv. suštinsku autonomiju na Kosovu i Metohiji održavamo u stvari jedan odnos snaga koji je bio nedemokratski, i koji je smetao građanima Srbije, inače ne bi došao, između ostalog, Milošević na vlast.
B92: Jako zanimljivu dilemu postavlja u poslednjem broju „Vremena" Milan Milošević, On postavlja pitanje: „Zašto Zapad, koji podržava demokratsku Vladu Srbije, toj istoj Vladi nudi mnogo manje", u kontekstu Kosova, razume se, „nego što je nudio svojevremeno autokratskom režimu Slobodana Miloševića, koga nije podržavao?"
Antić: Znate, ja prosto ne verujem da je ta rezolucija 1244 veliki uspeh. Pazite, mi se danas pozivamo samo na nju. Mi toliko tih naših 80 godina zajedničkog života sa Albancima, državnog života, toliko malo imamo dobrih argumenata očigledno da se mi pozivamo na jednu rezoluciju koja je došla kao nešto što je nametnuto posle jednog rata u kome je SRJ, odnosno Srbija pre svega teško poražena. I sada mi zaboravljamo da postoje u diplomatiji ti danajski darovi, čuvena anegdota iz Trojanskog rata, taj poklon koji je suštinski mnogo gori nego što bi bio bilo kakav udar. Rezolucija 1244 je tako napisana da ona suštinski ne samo da negira suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom, već negira suverenitet Srbije nad samom sobom po mnogo čemu. U krajnjoj liniji, priznat je suverenitet jedne nepostojeće zemlje SRJ.
B92: Ako ne treba da verujemo Danajcima ni kada darove nose, šta je za nas dar u predstojećim pregovorima? Šta bi za nas bio uspeh?
Antić: Nemojte pogrešno da me shvatite. Ja ne mislim da su Evropska unija i SAD naši protivnici i da smo sada mi neki Trojanci, a oni su neki Ahajci, naravno da nije to pitanje. Mi, prvo, ne smemo sebi da dozvolimo konfrontaciju sa snagama koje su toliko jače od nas da ćemo sigurno biti poraženi. I to što ćemo onda uzeti narod za saučesnika pa reći – Evo, to je narodna bila greška, nismo mi krivi, mi smo radili šta je narod rekao... To nije u redu, političar mora da ima odgovornost veću od običnog građanina, pošto vodi jedan narod. Naš uspeh u ovom trenutku jeste da postignemo istorijski sporazum sa kosovsko-metohijskim Albancima. Znači, mi moramo da sa njima postignemo sporazum.
B92: Šta znači istorijski sporazum?
Antić: To znači da država mora da započne neposredne pregovore sa njima, sada je možda već pomalo i kasno za to, pošto je međunarodna zajednica već došla do određenog sporazuma. Ali, vidite, ova frustracija koja se dešava na Kosovu nam otvara, odškrine nam ona mala vrata za nekakve pregovore. Moramo da kažemo – Evo, mi smo spremni da vam damo autonomiju, ta autonomija ne može biti ’više od autonomije, manje od nezavisnosti’, autonomija kakva postoji bilo gde u Evropskoj uniji. Ako to ne želite, a očigledno da ne žele, onda hajde da se dogovorimo o međusobnom priznavanju. Moramo da budemo otvoreni i da kažemo – Nije prvi put da se jedna zemlja odrekne dela svoje teritorije. Odrekla se Velika Britanija Irske, i to posle jedne velike pobede u ratu. Odrekao se Alžira, u kome su deset posto stanovništva činili Francuzi, De Gol, pa je zbog toga imao velike probleme sa svojim narodom.
B92: Ali je imao mnogo veću težinu u Francuskoj, nego što ovde imaju...
Antić: Mnogo veću težinu nego naši političari naravno, to govori tužno o našim političarima. Ali, onda moramo da kažemo da u zajedničkom sporazumu, a to nam preporučuje i Evropska unija i Ruska federacija, možemo da izmenimo granice. U zajedničkom sporazumu možemo da se sporazumemo i o zaštiti kulturnih spomenika, i o zaštiti albanskog naroda koji ostaje na teritoriji Srbije, i o zaštiti srpskog naroda i drugih manjina koji ostaju na teritoriji Kosova i Metohije, i u tim uslovima možemo da se dogovorimo o ekonomskom rešenju za Kosovo i Metohiju. Mi i ekonomski isto vrlo mnogo gubimo u ovom trenutku. Mi nemamo nikakvog učešća u privatizaciji Kosova i Metohije, a otplaćujemo dugove Kosova i Metohije. Ahtisarijev plan, u onim aneksima koji nisu, nažalost, objavljeni, govori o tome da ćemo mi otplaćivati još neko vreme dugove, tačnije, dok se ne dogovorimo sa Albancima da prestanemo da ih otplaćujemo. Za Albance ne važi sukcesija, izgleda, i podela dugova po sukcesiji. Prema tome, naši političari moraju da budu odgovorni, moraju da izađu pred narod i da kažu – Jeste, mi smo svesni težine te odluke, takođe smo svesni značaja koji Kosovo i Metohija imaju za Srbiju, i za njenu tradiciju, i za njenu duhovnost i tako dalje. Međutim, vi morate da budete svesni da Srbija u ovom trenutku mora da se izgradi kao država, da u ovom trenutku čak ni od Rusije nemamo pomoć koju građani žele da očekuju. Vi verovatno znate, kao i većina građana, da ruska ocepljena samoproklamovana Republika Pridnjistrovlje, koja se odvojila od Moldavije, od Republike Moldove, je pozvala predsednike Kosova na svoj referendum pre nekoliko meseci. Prema tome, mi moramo jasno da kažemo da Rusija ima svoje interese, kao što i mi imamo svoje interese. Da li smo mi u ovih dvesta godina išli protiv svojih interesa u korist Rusije? Nismo. Zašto bi onda jedna Rusija išla protiv svojih interesa u korist Srbije? Ona može da spreči u Savetu bezbednosti rezoluciju kojom će biti proglašena nezavisnost, ali time neće ni za jedan milimetar promeniti naš položaj na Kosovu i Metohiji, koji je vrlo loš, i budućnost koja je vrlo mračna. Mi kažemo – Jeste, kosovsko društvo je siromašno, mi ćemo se obogatiti pa ćemo mi tamo da ostvarimo neki uticaj. Hajde recimo istinu, 70 posto Albanaca s Kosova i Metohije mlađih od 40 godina ne radi, ali hajde kažimo koliki je procenat među Srbima s Kosova i Metohije koji ne rade. Hajde kažimo o tome da smo mi zahvaljujući Miloševićevoj lošoj politici i još goroj politici vlasti koje su uspostavljene demokratski posle, koje nisu mogle s njim da raskinu iz mnogo razloga, od kojih su neki i opravdani i objektivni, da smo mi stvorili od svog naroda na Kosovu i prognanih sa Kosova, raseljenih lica, stvorili smo izdržavana lica. Šest i po hiljada ljudi radi u sistemu EPS-a, radi, prima platu, odnosno prima platu, a ne radi. Ljudi koji su po kosovskim elektranama radili sad sede u pograničnim mestima i primaju platu. Ja nemam ništa protiv. Hajde da im damo ogroman beskamatni kredit da počnu sami da rade, ovako smo mi njih pretvorili u socijalne invalide.
