Izvor: Blic, 30.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Takse „pojedu“ pomoć države
Subvencije za samozapošljavanje ljudi sa biroa i dalje su izuzetno atraktivna opcija za ljude koji žele da počnu samostalni biznis ili sa drugim nezaposlenima ujedine kapital i započnu zajednički posao. Međutim, generalna ocena naših sagovornika koji su prošli kroz program samozapošljavanja jeste da i pored stimulacija za započinjanje posla, država nije obezbedila ambijent za razvoj takve vrste preduzetništva, jer svaki privatnik ima pozamašne finansijske obaveze prema republičkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kasi.
- Zahvalna sam Nacionalnoj službi za zapošljavanje što sam dobila subvencije za samozapošljavanje, ali šta to vredi kada me dažbine i elaborati koštaju toliko da tih 130.000 dinara, koliko sam dobila, gotovo da nemaju efekta, pa o nekoj zaradi ne mogu još da razmišljam - priča jedna Novosađanka koja je pre nepunih godinu dana dobila novac za samozapošljavanje.
Ona je, takođe, želela da ostane anonimna jer ne želi da za ovako nešto osudi Nacionalnu službu za zapošljavanje.
- Ne želim da ispadne kako je NZS kriva što se danas rvem sa porezima, doprinosima, plaćam knjigovođu i pokušavam da se nekako skrpim da ne bih poslovala u minusu. Činjenica je da imam te probleme, ali je činjenica i to da sam o svemu tome bila upoznata preko NZS. No, dobro je da sam pokušala i ne nameravam da odustanem, bar još godinu dana, jer me ugovor sa NZS obavezuje da najmanje dve godine obavljam delatnost - kaže naša sagovornica.
Mladen Nikolić je sa još tri člana porodice konkurisao za subvenciju Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i pre pola godine dobili su po osobi 130.000 dinara za projekat postrojenja za reciklažu i preradu plastike. Ovo postrojenje trebalo bi uskoro da proradi u Turiji, ali je potrebno sprovođenje trofazne struje do objekta. Za dodatno infrastrukturno opremanje izašla je u susret i matična opština Srbobran izdvojivši u tu svrhu oko 230.000 dinara.
- Iako pogon još ne radi, već otkupljujemo sirovinu. Nadamo se da će postrojenje proraditi u što skorijem roku jer je već stigla na red i naša obaveza prema državi koja iznosi 400 evra mesečno i to treba uredno izmiriti - kaže za „Blic" Nikolić.
Andrija Stojkov, Milan Barbun, Jovan Stojkov i Dragan Novaković, zahvaljujući subvenciji ostvarenoj preko Kancelarije za inkluziju Roma i Pokrajinskog sekretarijata za rad, početkom godine osnovali su građevinsku firmu d.o.o. „Uzengija". Iako se sedište firme vodi u Novom Bečeju, posao su našli u Novom Sadu gde su angažovani kao podizvođači na izgradnju stambene zgrade u ulici Janka Čmelika na Detelinari.
- U Novom Bečeju nema posla, pa trenutno radimo u Novom Sadu. Sreća da smo za ovog investitora i ranije radili, pa nas je sada angažovao kao podizvođače, a sanjamo dan kada ćemo mi biti glavni izvođači radova. Ipak, ne zanosimo se da će to biti skoro - priča Andrija.
Od dobijenog novca kupili su deo građevinskih mašina, a nadaju se da će vremenom od zarade kupiti i ostatak opreme.
- Nas četvorica dobili smo po 130.000 dinara, što, ipak, nije dovoljno za kupovinu cele opreme. Samo mešalica košta oko 110.000 dinara - objašnjava Jovan Stojkov.
Za ekonomisanje u firmi zadužen je Andrija.
- Tek sad dolaze obaveze državi. Samo elaborat o proceni rizika na poslu za svakog zaposlenog košta od 12 do 15 hiljada po radnom mestu, a imamo četiri zaposlena. Plus, potrošni materijal, socijalno i penziono i obaveze prema investitoru. Sreća pa smo odmah našli posao. Trenutno ne poslujemo u minusu, ali smo „knap". Očekivali smo da će biti teško, ali zaista nismo očekivali da će nam biti ovoliko teško - kaže Andrija.
Nisu im obezbeđene poreske olakšice
Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova kaže da se za samozapošljavanje javi dvostruko više kandidata od predviđenog plana.
- Nastojimo da pomognemo samozapošljavanje najugroženijih, posebno u nerazvijenim i siromašnim opštinama gde je visoka stopa nezaposlenosti. Za sada imamo uspeha, jer je broj onih koji nisu uspeli drastično manji u odnosu na one koji su uz našu pomoć započeli posao i još ga rade - ističe Vasin.
On navodi da je svestan da država nije svojom regulativom izašla u susret malim privrednicima jer im ne obezbeđuje poreske olakšice i slične beneficije na duži period.
- Mi činimo sve što možemo, obavezujemo se da prvih šest meseci snosimo troškove vođenja knjiga novih firmi i plaćamo druge dažbine, ali naše nadležnosti su ograničene - zaključuje Vasin.
