Izvor: B92, 26.Apr.2012, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taksa za opasne pse - 30.000 dinara
Beograd -- Vlasnici kućnih ljubimaca iz kategorije takozvanih opasnih pasa obavezni su da od ovog meseca plaćaju taksu za njihovo držanje.
Taksa od 30.000 dinara je u Beogradu uvedena kao odgovor na učestale napade pasa koji imaju vlasnika, na građane pogotovo decu.
Kriterijum koji se koristi da bi se napravila jasna razlika između opasnog i ostalih pasa je Pravilnik Republičke uprave za veterinu.
Dok su nadležni uvereni da će ta mera u kratkom roku pokazati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prve rezultate, nevladin sektor koji vodi računa o pravima životinja upozorava da je naplata takve takse potpuno besmislena.
Uz račune za struju i ostale komunalije vlasnicima 3.500 pasa koji su okarakterisani kao opasni stiglo je poresko rešenje za uplatu 2.500 dinara. Takva rešenja dobili su svi vlasnici koji su svoje pse prijavili Centralnom registru Uprave za veterinu. Jedan od njih je Ognjen, koji tvrdi da problem ne može biti pas, već je to isključivo njegov vlasnik.
"Sve zavisi od gazde da li će pas biti opasan ili ne. Ja sam 11 godina u stanu držao pitbula, nikada nije zarežao i zalajao. Imam ćerku, malu, koja se igrala stalno sa njim. Taksa mislim da nema svrhe i uopšte ta kategorizacija tih nekoliko vrsta pasa na opasne. Po meni su opasnije lutalice o kojima niko ne brine i povećava im se broj svakodnevno. Mislim da se događa veći broj tih pasa, nego opasnih – pod znacima navoda", objašnjava on za Radio B92.
Direktor Uprave javnih prihoda za grad Beograd Vladan Luković kaže da građani uglavnom plaćaju propisanu taksu za svog tzv. opasnog psa.
"Do sada je uplaćeno negde oko 500.000 dinara u budžet grada Beograda, jer su to, napominjem, sredstva koja se slivaju u budžet grada. Očekujemo i u budućem periodu da svi oni koji su dobili rešenja ispune svoje obaveze i postupe u skladu sa njima. Postupak se sprovodi u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji definišu redovnu i prinudnu naplatu: Ukoliko obveznik ne izvrši redovno svoju obavezu, biće mu naplaćena prinudno u skladu sa zakonom", kaže Luković.
Na gradskoj "crnoj listi" našli su se pitbul terijer, bul terijer, mini bul terijer, američki staford i njihovi mešanci, objašnjava Dušan Ljuština iz veterinarske inspekcije grada Beograda.
"U kategoriju su svrstani svi oni psi koji bez očiglednog povoda napadaju čoveka ili mu nanesu telesnu povredu. To su rase koje su sklone takvom ponašanju. To su bili kriterijumi od presudnog značaja za donošenje pravilnika. Svakako da taksa koju je grad propisao utiče na to da vlasnici shvataju stvari ozbiljno za razliku od pre kada je sve bilo na volji građana i vlasnika tih pasa", ističe Ljuština.
Deo javnosti koji nije saglasan sa primenom ove, uslovno rečeno, nove mere su nevladine organizacije za zaštitu prava životinja. Elvir Burazerović iz organizacije ORKA pita se zbog čega je pojam opasnog psa u Pravilniku Uprave za veterinu toliko uopšten da faktički osuđuje nekoliko rasa pasa.
"Osnovna primedba celoj ovoj priči jeste to što su u Pravilniku o opasnim psima pojedine rase utvrđene kao opasne, a druge kao tobože nisu. Trebalo je ići isključivo na individualnu odgovornost vlasnika, odnosno na proglašenje pojedinih pasa kao opasnih ako ne prođu test socijalizacije. Potpuno je sigurno da će se posle ove mere povećati broj napuštenih životinja i ono što već danas imamo kao praksu jesu dva najomiljenija načina za izbegavanje takse: Vađenje mikročipa i navodno otpremanje pasa van Beograda, na teritoriju gde se taksa ne plaća", objašnjava on.
Uz registrovanih 3.500 opasnih, procenjuje se da u Beogradu ima oko 100.000 pasa, od kojih je njih skoro 15.000 napušteno. U poslednjim akcijama veterinarska inspekcija je u azile u Ovči i Rakovici smestila ukupno 109 napuštenih pasa.
