Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Mar.2016, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tako je govorio Đinđić
Treba menjati model politike, a ne samo vlast. Sada je na nama da promovišemo taj drugi stil politike. Video sam da ima ljudi koji će to razumeti, kojima je dosta arhaičnih ideologija, harizmatskih stranaka i potrebno im je nešto novo.
Prvi put od 1990. godine mi možemo da kažemo – sva kukavičja jaja su se našla u jednoj korpi, neka rade šta hoće, a mi drugi ćemo na miru da pravimo koncept Srbije koji je alternativa svemu tome… Prva faza treba da bude jasno profilisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << građanske demokratske alternative, ne samo onima koji su na vlasti, već ovom vođenju politike. Posle toga sledi profilisanje ljudi koji će to operacionalizovati. Sa Manifestom za Novu Srbiju izlazimo za petnaestak dana. U novembru, decembru ćemo imati njegovu promotivnu kampanju. Kroz to će se iskristalisati i personalna rešenja. Važno je da početkom sledeće godine imamo personalna rešenja za četiri ključna ministarstva: privreda, finansije, socijalna pitanja i verovatno poljoprivreda.
(Najava Manifesta za Novu Srbiju, Naša Borba, 28. septembra 1997)
Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.
(Iz govora u Skupštini Srbije, 24. februara 1994)
Višestranačka demokratija je efikasniji način donošenja odluka i ona je primerena modernim društvima. To znači, onaj koji blokira višestranačku demokratiju, on unazađuje društvo, on onemogućava da bolje ideje pobede. Privileguje jedan određeni tip ideja, samo jednu određenu vrstu ideja, samo sa obzirom na predlagača tih ideja, ne vodeći računa o njihovom kvalitetu. To je monopol, kao kada biste imali jednog proizvođača cipela i taj proizvođač cipela ima pravo da svoje cipele prodaje, bez obzira na to da li su one dobre ili ne. Ne bi bilo tržišta u čovečanstvu kada bi tržište bilo stvar nečijeg ukusa i nečije volje.
(Iz govora u Skupštini Srbije, 20. jula 1994)
Srbija nema dovoljno novca i to će biti slučaj najmanje nekoliko narednih godina, a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem uloge drugih faktora, kao što su lična energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja. Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubrzano kruženje energije.
(Borba, 8. avgusta 1997)
Lako je postavljati populističke zahteve i navoditi ljude da vas u tome podržavaju. Hrabrost je u tome da se radnicima kaže istina.
(Vreme, 21. marta 2001)
Velikih promena nema bez velikih napora. Velikih promena nema bez novih pravila, kreativnosti i odlučnosti. Velike promene se ne događaju same po sebi, evolutivno, prerastanjem jednog sistema u drugi. One se događaju diskontinuitetom, lomljenjem okova i uspostavljanjem novih odnosa.
(Nedeljni telegraf, 7. avgusta 2001)
Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka, a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu “za” ili “protiv”. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna.
(NIN, 3. oktobra 2001)
Hirurg koji vas operiše nije vam baš simpatičan. Simpatičniji vam je onaj lekar koji vas uverava da ste u odličnom stanju, da operacija nije potrebna, da ćete ozdraviti pijući čajeve. Želim da ljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole. Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postojećih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo priča, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.
(Politika, 25. oktobra 2001)
Tajna uspeha leži u investiranju u obrazovanje, kao što to rade u razvijenim zemljama. Dakle, ne prvo u tehnologiju i mašine. To dolazi kasnije, sa obučenim i obrazovanim ljudima. S obzirom na to da mi kasnimo sa reformama, jedini način da nadomestimo taj nedostatak je nelinearni, skokovit razvoj, a baza za to je obrazovanje. Edukacija, trening, znanje osnovni su pokretači razvoja ‘.
(Iz govora na konferenciji “Od vizije do konkretnih programa”, 15. januara 2002)
Danas znamo da je beg u budućnost ponekad neophodan kako bi nesrećna stvarnost uopšte mogla biti prihvaćena. Ponekad realno razmišljati znači ne prihvatati realnost u njenoj datoj formi, nego je projektovati u nešto bolje...
Opasno je promovisati evropsku ideju bez dovoljno energije. Ideja nacionalizma, iako pogrešna, jaka je i lako zamenjuje druge ideje, a onda smo ponovo na početku neke nove ružne faze evropske istorije.
(Iz govora na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu, 10. oktobra 2002)
Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države
(Politika, 20. februara 2003)
Razlika između etike i morala je vrlo bitna. Ono što je dobro za jedan narod je etika. Moral je pitanje namera, da ja kažem – ja mislim da je to dobro i ja ću to da radim, jer su moji motivi dobri. Za to što će se na kraju desiti katastrofa ja nisam kriv, ja sam to uradio iz dobrih namera. Ja to prezirem. Mislim da je to izgovor slabijih. Mene ne interesuju namere. Mene interesuju posledice. Svako ima dobre namere i mislim da je to stvar pristojnosti. Ja nemam nameru da diskutujem o nečijim namerama. Podrazumevam da svako ima dobre namere. Ali, to je toliko trivijalno da me ne interesuje. Mene interesuje šta sledi iz toga. Ako ne sledi neka posledica koja je korisna za mene, dobre namere me ne interesuju.
(Iz govora studentima banjalučkog univerziteta, 20. februara 2003)
Ne mislimo šta želimo 2002. Mislimo o tome šta želimo 2050, kad ćemo biti mrtvi. Želimo li da iza nas ostanu rezultati na koje će naša deca biti ponosna, ili neuspesi kojih će se stideti. Mi danas, hteli to ili ne, radimo na vlastitom spomeniku. Na njemu će nešto pisati: ta generacija je izvukla zemlju iz krize. Ili, bili su beznačajni i beskorisni.
Od miliona drugih ljudi koji treba za sebe da urade nešto, zavisi da li ćemo svi zajedno uspeti. I ja sam rekao, ja sam narode spreman da sa vama, za vas, radim, ali ne mogu da radim umesto vas. Ja bih, ali ne mogu jer naprosto jedan sistem može da se menja samo ako milioni ljudi u tome učestvuju.
