Izvor: Politika, 19.Okt.2014, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Takaši buntovni i Valter transnacionalni
Posebnu počast rimski festival priredio je sinoć kultnom japanskom reditelju Takašiju Miikeu koji u svetu ima čitavu armiju obožavalaca
Rim - Za devet godina postojanja festival u glavnom italijanskom gradu, polako, ali sigurno, širi se, što se ne ogleda samo u broju premijernih filmova, već i u povećanom broju dvorana koje su na raspolaganju gledaocima. Osim velelepnog rimskog Auditorijuma, festivalu se priključilo još sedam gradskih dvorana. Umetnički direktor Marko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Miler istrajno tvrdi da ne postoje ambicije da Rim festival na bilo koji način ugrozi najznačajniji i najstariji italijanski (evropski) festivalski brend – Veneciju niti veoma popularni Torino festival (tamo je Nani Moreti jedna od glavnih pokroviteljskih figura) prevashodno posvećen filmskim debitantima. Jednostavno, Rim festival je drugačiji.
Ovogodišnja rimska festivalska statistika govori i sledeće: od 1.463 filmova iz 78 zemalja sveta, za zvaničnu selekciju odabran je 51, od kojih čak 24 u Rimu ima svetsku premijeru. O paralelnim programima da i ne govorimo. Tu su tek brojke impozantne. Samo u programu retrospektive i restauriranih filmskih kopija ima 22 filma.
Neki od njih, u autorskom su vlasništvu brazilskog scenariste, reditelja i producenta Valtera Saleša (1956, Oskar za „Centralna brazilska stanica”), kojem je rimski festival namenio ovogodišnju nagradu „Marko Aurelije” za životno delo. Komentarišući ovu nagradu namenjenu Salešu, Marko Miler, između ostalog, kaže: „On je najpotpunija i najkompleksnija ličnost globalnog filma. Da bi istražio i otkrio identitet i najdublje nemire svoje ogromne, kontrodiktorne zemlje, Saleš je eksperimentisao na nekoliko načina, dajući senzitivan pogled na svet spolja, koristeći geografske parabole zasnovane na kretanju u Brazilu („Velika umetnost”, „Centralna brazilska stanica”), po celom latinoameričkom kontinentu („Dnevnici motorcikliste”), Evropi („Strana zemlja”) i SAD („Na putu”). Da pokaže svet za Saleša je moralni čin. To je razlog zašto je njegova ideja transnacinoalnog filma (nikada globalizovanog) u stanju da zaobiđe nostalgiju i fetišizam i u stanju da ujedini „novi film izgubljene nacije i svet...”
Zanimljivo je i to što Valter Saleš u Rim stiže sa svojim velikim prijateljem, kineskim rediteljem Đija Žangkeom, kako bi ovde upriličili svetsku premijeru njihovog zajedničkog filma (Saleš je producent) „Momak iz Fenjanga”. Saleš smatra da je Žangke jedan od najznačajnijih savremenih reditelja „koji nas podseća da je film i dalje mesto koje može da nam pomogne boljem razumevanju sveta koji nas okružuje” i da predstavlja lidera među kineskim rediteljima svoje generacije...
Posebnu počast rimski festival priredio je sinoć kultnom japanskom reditelju Takašiju Miikeu koji u svetu ima čitavu armiju obožavalaca. Zajedno sa glumcima Miike se na rimskom crvenom tepihu pojavio odeven u tradicionalni japanski kostim, pretstavljajući i svoj najnoviji film „Kao bogovi”, a u velojoj dvorani Auditorijuma Marko Miler mu je svečano uručio nagradu „Maverick director” (slobodoumni, buntovniči reditelj) takođe sa likom Marka Aurelija.
Ovaj neobični japanski filmski autor, scenarista, reditelj, producent i glumac, smatra se jednim od najoriginalnijih filmskih stvaralaca današnjice koji je znatno doprineo nastanku novog, nekonvencionalnog i originalnog filma. Miike je obožavan od strane miliona fanova širom sveta zbog svojih dinamičnih, ekstremnih, inventivnih, često i ironično prenasilnih filmova u kojima eksperimentiše i poigrava se sa svim vrstama žanrova i stilova. Na bini je Marko Miler sinoć izjavio: „On ima gotovo vanzemaljsku snagu stvaralačke imaginacije i hrabrosti, tako da je kao filmski reditelj apsolutno neuporediv! Svaki od njegovih filmova sadrži tajenstveno poetsku, ali i iznenađujuće političku imaginaciju i svedoče o neumanjenom zadovoljstvu stvaranja...” Takaši Miike u Rimu je i dočekan i ispraćen sa ovacijama publike...
Već danas i sutra na 9. Rim festivalu, publika će biti u prilici da pozdravi Benisija del Tora, Ričarda Gira, Vima Vendersa i Lili Kolins i Stivena Daldrija, ali i ruskog autora Alekseja Fedorčenka sa filmom „Anđeli revolucije”, kojem je festival namenio nagradu „Marko Aurelije budućnosti”... Do 25. oktobra, na velikom filmskom platnu biće premijerno viđeno i 16 novih italijanskih filmova u zvaničnoj selekciji.
Dubravka Lakić
objavljeno: 20.10.2014.
