Izvor: Blic, 23.Nov.2011, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne službe kao u Miloševićevo vreme
Tajni dosijei nisu otvoreni, lustracija nije sprovedena, a promene unutar službi bezbednosti bile su više proizvod političke trgovine i okolnosti nego prave reforme - zaključak je autora opsežne pravne studije o njihovoj kontroli. Sagovornici “Blica” upozoravaju da je sve to uzrok da je nekad ozloglašena DB u suštini nastavila da funkcioniše po istom modelu.
- Političke elite nastoje da zadrže uticaj koje su imale nad radom službi bezbednosti tokom režima devedesetih. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Činjenica da tajni dosijei nisu otvoreni postavlja pitanje koliko je radnika ili saradnika službe sada među kadrovima u državi. Takođe su pojedinim zakonima predsedniku Republike i njegovom šefu kabineta data preširoka ovlašćenja u odnosu na službe bezbednosti, a iskustva iz devedesetih pokazuju da nije dobro kada su službe pod kontrolom jednog čoveka - kaže za "Blic” Dejan Milenković, jedan od autora studije "Kontrola službi bezbednosti” i profesor na Fakultetu političkih nauka.
Milenković ukazuje da je postignut pomak u donošenju zakona koji su omogućili nezavisnu kontrolu ombudsmana i poverenika za zaštitu podataka od javnog značaja, ali da je parlamentarna kontrola nedovoljna, slaba i dalje pod mogućim uticajem i manipulacijom pojedinih stranaka.
Studija ukazuje da su ovlašćenja predsednika Republike u kontroli službi bezbednosti van ustava proširena, a parlamenta smanjena. Suština je, smatraju autori, da se time što je šef Kabineta predsednika istovremeno i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost zapravo proširuju nadležnosti predsednika Republike, mimo Ustava koji nigde direktno ne predviđa ulogu predsednika Republike u kontroli službi bezbednosti.
Međutim, Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti kojim je predviđeno osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost, posredno je predviđeno da je predsednik Republike i predsednik Saveta, da je sekretar Saveta - šef kabineta predsednika Republike, te da je šef kabineta predsednika Republike istovremeno i član Biroa za koordinaciju.
Takođe je zabrinjavajuće, smatraju autori studije, da u pomenutom Savetu za nacionalnu bezbednost nema nijednog predstavnika Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine. Ovakvo rešenje smanjuje ionako ograničene mogućnosti parlamentarne kontrole. Naprotiv, kroz način imenovanja članova Saveta za nacionalnu bezbednost nastavljen je trend slabljenja parlamenta na račun izvršne vlasti.
U Srbiji se, kad su u pitanju službe bezbednosti, ništa nije promenilo još od 1945. godine, smatra Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost.
Na osnovu bezbednosnih informacija donose se vrlo važne političke odluke, preko ovih službi se vrlo često utiče na političke protivnike, ali i na medije ili sudstvo.
Pošto nije bilo lustracije, pripadnici DB su se našli na važnim položajima i u regulatornim telima. Najpoznatiji primer je Komisija za zaštitu prava ponuđača, telo koje bi trebalo da smanji stepen korupcije, a gde je za direktora postavljen Dragan Galić, bivši šef kabineta načelnika DB i svedok na suđenju za "Ibarsku magistralu", gde je potvrdio da je učestvovao u izradi lažnih pasoša za ubice Nenada Ilića i Nenada Bujoševića i članove njihovih porodica. Činjenica da još nisu otkrivene ubice novinara, pre svega vlasnika „Dnevnog telegrafa" i „Evropljanina" Slavka Ćuruvije, kao ni ubice gardista u kasarni na Topčideru ili ko je sve ove godine skrivao Ratka Mladića, ukazuju da u službama bezbednosti još rukovode ozloglašeni kadrovi bivšeg režima.
- Činjenica da lustracija nije sprovedeno čak i nad onima koji su se javno ogrošili o građane ove zemlje, da su dosijei ostali tajni i omogućili cinkarošima da zauzmu uticajne položaje ukazuje na to kako je omogućena sprega tog ološa i nastavak rada DB-a po istom modelu - kaže Zoran Dragišić.
