Izvor: Blic, 24.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne službe izbegle odgovornost
Presudom za ubistvo premijera Zorana Đinđića Sud je razjasnio ulogu optuženih u tom atentatu, ali pitanje odgovornosti Bezbednosno-informativne agencije, vojnih bezbednosnih službi i MUP-a Srbije, na čemu se insistiralo odmah posle 12. marta 2003. godine, ostalo je otvoreno.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović je, pošto je obrazložila presudu, kao građanin rekla da misli da je „bilo mnogo propusta" u obezbeđenju premijera, „što izaziva sumnju da nadležne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << službe nisu obavile posao kako treba". Sudija je rekla da je pre ubistva premijera izdata bela knjiga MUP-a Srbije, gde su tačno imenovane vođe kriminalnih grupa i da je stupio na snagu Zakon o organizovanom kriminalu, a da je i pored toga zemunski klan jurio predsednika Vlade po Srbiji da ga ubije.
- Zatajili su mnogi državni organi, kao što su MUP Srbije i BIA. Oni ni do danas nisu objasnili zbog čega je to bilo tako - rekla je sudija Mesarović.
Sudija se osvrnula i na pokušaj ubistva premijera kod hale „Limes", 21. februara 2003. godine.
- Iako su svi utvrdili da se radi o pokušaju ubistva premijera Đinđića, protiv Dejana Milenkovića Bagzija je tada podneta krivična prijava za falsifikovanje dokumenata. Dozvolili su Milenkoviću da zadrži mobilne telefone i tako javi ostalim pripadnicima zemunskog klana šta mu se događa. Dozvolili su mu da baca telefone, lomi kartice, uništi papir koji mu je dao Branislav Bezarević, a na kojem se nalazio registarski broj tablice premijerovog automobila. Na kraju se sve svelo na Četvrti opštinski sud koji mu je odredio pritvor od osam dana. Na osnovu krivične prijave, drugi izbor nije ni imao - rekla je sudija Mesarović i dodala da sve što je tada bilo kod Milenkovića izgubljeno kao dokaz.
Ona je podsetila i da su kamere na zgradi Vlade bile isključene dva dana pre atentata.
- Nije korišćen ulaz broj 4 koji je bio bezbedniji jer su u njega mogla da uđu vozila, već ulaz broj 5. Ulaz broj 4 je počeo da se koristi odmah posle atentata - istakla je sudija Mesarović.
Predsedavajuća veća je istakla da je bilo mnogo propusta i da nadležne državne službe nisu obavile posao kako treba. Ona je rekla da je to stvorilo okolnosti da banda prati Zorana Đinđića po Srbiji i na kraju zaključila da to „nije ozbiljan rad državnih organa".
Sudija Mesarović je istakla da je veće saslušalo više svedoka koji su govorili o političkom dešavanjima u vreme pred i nakon atentata na premijera.
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, kaže za „Blic" da je posle presude ostao gorak utisak jer nismo došli do svih činjenica o ubistvu premijera Đinđića.
- Nedostaje politička dimenzija u kojoj se sve dogodilo. Kao što je ta jedinica pripadala institucijama, tako je postojao još jedan svet koji je državu predstavljao na višem nivou i koji jeste u vezi s ovim ubistvom, ali ga mi ovom presudom ne vidimo. To što je sudija rekla kao građanka, razumela sam da i ona ima, i pored tih kazni, još nešto. To je svela na nadležne organe. Rekla bih da ona nije izgovorila ono što je trebalo, a to je da na vlasti još imamo one koji imaju veze s tim ubistvom - zaključuje Nataša Kandić.
U izveštaju komisije tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Žarka Koraća, od 13. avgusta 2003, preporučeno je da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem obezbeđenja" premijera Đinđića. Predloženo je da rok za ovaj posao treba da odredi Vlada Srbije i izneto mišljenje da bi za to bilo dovoljno 45 dana. Međutim, do danas ništa nije učinjeno.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union" Bogoljub Marjanović kaže za „Blic" da neka pitanja izlaze iz okvira suđenja, a ta su odgovornost MUP-a i BIA u obezbeđivanju premijera.
- Pitanja kojima se bavila Koraćeva komisija morala su da dovedu do pozivanja na političku odgovornosti i promena u tim službama. Smenjeni su neki ljudi na najnižim nivoima, a ne oni koji su donosili ključne odluke. U vreme vlade Zorana Živkovića nije bilo ni prilike za to. Za mandata vlade Vojislava Koštunice reformi u MUP-u i BIA zapravo i nema u obimu koji je potreban i koji se očekivao - kaže profesor Milosavljević.
Dr Jovan Ćirić, viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, ocenjuje za „Blic" da je bilo očitih propusta u organizaciji obezbeđenja premijera Đinđića.
- Njihova odgovornost verovatno do sada nije utvrđivana jer je neko želeo da je prikrije - kaže dr Ćirić.
Prema presudi, odluku da se ubije premijer doneli su Dušan Spasojević, pokojni vođa zemunskog klana i Milorad Ulemek Legija, penzionisani komandant JSO. Među osuđenima nalazi se samo jedan pripadnik BIA, Branko Bezarević, koji je dojavljivao podatke o kretanju premijera.
Među optuženima je na početku bio i Aco Tomić, nekadašnji šef Vojne bezbednosti, ali je tužilaštvo odustalo do daljeg gonjenja protiv njega. Zbog ubistva premijera bio je uhapšen i Rade Bulatović, sadašnji direktor BIA, ali on nije bio optužen. Zbog propusta je jedino bio smenjen Milan Miljojković, načelnik OUP Zemun, jer nije znao šta se dešava u Šilerovoj ulici.
Nata Mesarović je na suđenju rekla da je protest JSO novembra 2001. imao za cilj prikrivanje zločina iz prethodnog perioda i da je sve počelo kada su neki pripadnici JSO uhapšeni zbog zločina na Ibarskoj magistrali, krajem februara 2001. Ona je povodom protesta JSO, u novembru 2001, rekla da osnovni motiv nije bio saradnja sa Haškim tribunalom nego mogućnost da budu razrešena ubistva Ivana Stambolića i zločin na Ibarskoj magistrali, pošto su se „dokazi približavali" Ulemeku. Sudija je navela da je Spasojevićev motiv za protest JSO bio osveta zbog hapšenja za otmicu Milorada Miškovića. Mesarovićeva je rekla da nijedan od optuženih nije bio optužen za oružanu pobunu, povodom protesta JSO iz novembra 2001, pa da Sud nije mogao o tome da se izjasni. Naglasila je da je od 2001. mogao da se pokrene postupak za protest JSO i da se tačno utvrdi šta se desilo. Rekla je da je veće tek na kraju suđenja bilo upoznato sa predlogom zastupnika oštećenih da se sudi i za pobunu JSO.
- Specijalno tužilaštvo i organi gonjenja su sa tim bili upoznati mnogo ranije, pa su mogli nešto da preduzmu - rekla je sudija Mesarović.
Žarko Korać je juče rekao za „Blic" da je sudija Mesarović optužila državne organe, ali nije nijednu reč rekla o pozadini ubistva.
- U obrazloženju presude ona je rekla da je tužilaštvo mnogo pre kraja suđenja trebalo da pokrene istragu o pobuni JSO. Zanimljivo je da kada je rekla nešto kao građanin ni u jednom trenutku nije pomenula kakvu je podršku imala ta pobuna, koju ona sama uočava kao glavni trenutak sukoba - kaže Korać.
Čedomir Jovanović, predsednik LDP, saopštio je da presuda predstavlja prvi korak ka otkrivanju stvarnih nalogodavaca i inspiratora ubistva.
Sudija Mesarović je u obrazloženju presude rekla da je Sud učinio sve što je mogao kada je reč o noći predaje Legije, ali je rekla da je „čudi da to tada nije više istraženo".
- Ko je sa njim razgovarao je možda trebalo istražiti u nekom drugom krivičnom postupku, a zadržavanje Ulemeka u MUP-u posle predaje nije predmet istraživanja ovog veća - rekla je ona.
Nepohodno utvrditi ko je nalogodavac ubistva Đinđića
Bivši ministar pravde Srbije Vladan Batić izjavio je da je sada neophodno utvrditi ko su nalogodavci ubistva. Batić je rekao da je dobijen odgovor samo na prvi deo pitanja jer su osuđeni samo „egzekutori" Zorana Đinđića, odnosno oni koji su povukli oroz, ali da je neophodno utvrditi ko su inicijatori i nalogodavci. Prema njegovim rečima, nalogodavce treba tražiti u sferi politike, antihaškog lobija i tajkuna. Bivši šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popović ocenio je da je presuda okrivljenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića „nepotpuna i politička".
- Organizatori i inspiratori tog ubistva nisu bili u Ustaničkoj, nego su se šepurili u Nemanjinoj, sedeći u Zoranovoj stolici u koju su jedino mogli da uđu kada su njega ubili - naveo je Popović.
Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, izjavila je da je razočarana zbog toga što u postupku nisu utvrđeni politički inspiratori atentata.
Hapšenje Krsmanovića
Đorđe Krsmanović, rođeni brat osuđenog Dušana Krsmanovića, uhapšen je juče ispred prijavnice dok je među poslednjima napuštao Specijalni sud.
Krsmanovića je uhapsila beogradska policija jer je već duže vreme izbegavao izdržavanje kazne zatvora u trajanju od četiri godine i deset meseci. Policajci su došli i dok je trajalo izricanje presude čekali su u holu Suda. Kada se pojavio, prvo su mu zatražili dokumenta, zatim su mu stavili lisice, a straža Specijalnog suda zamolila ih je da ga izvedu na službeni ulaz kako bi se mimoišli sa masom i izbegli incidente. Familija Krsmanović je pokušala da uđe u Specijalni sud u belim majicama sa likom Dušana Krsmanovića. Obezbeđenje im nije dozvolilo da uđu, pa su se vratili i navodno presvukli.
12. MART 2003.
Kako su ubili Zorana Đinđića
Pre podne, u kancelariju 55 u Ulici admirala Geprata, došli su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović i Zvezdan Jovanović. Dovezao ih je Vladimir Milisavljević Budala u „pasatu" pančevačkih registarskih oznaka.
Prvi je ušao Ninoslav i rekao „da je čisto". Milan Jurišić je čuvao parking ispred zgrade.
U Gepratovoj ulici su bili i Sretko Kalinić i Mile Luković Kum, čija je uloga bila da pruže vatrenu podršku ukoliko dođe do obračuna.
Dušan Krsmanović se nalazio u Nemanjinoj ulici, odakle je izveštavao o dolasku premijera.
Miloš Simović je prenosio informacije o kretanju premijera koje je dobijao od Branislava Bezarevića, pripadnika BIA.
Saša Pejaković je, u istom periodu, vozio Dušana Spasojevića oko zgrade Vlade.
Tačno u 12.25, Zvezdan Jovanović je ispalio dva hica. Prvi hitac je pogodio premijera, koji je okrenut leđima ulaznim vratima na zgradi, a drugi hitac je pogodio Milana Veruovića.
Nakon toga je trebalo da Konstantinović i Simović zapale kancelariju iz koje je pucano, ali nisu to uradili.
Nakon atentata, Milisavljević je Jovanovića, Konstantinovića i Aleksandra Simovića odvezao istim „pasatom" do skrovišta.
Na ćebetu koje je ostalo na prozoru kancelarije 55 pronađene su barutne čestice.
U torbi i na pušci „hekler i koh" veštaci su otkrili vlakna od ćebeta. Puška je pronađena na gradilištu u Novom Beogradu, gde je sakrio Konstantinović.
D. Ostojić
Vladimir Vuletić: SuzdrŽati se od komentara
Sociolog Vladimir Vuletić je povodom izricanja presude za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića ocenio da bi javnost i ovdašnje vlasti trebalo da se uzdrže od komentarisanja te presude jer to nije u interesu našeg društva i sudstva. „Jedan od uslova uspešne tranzicije je da sudstvo bude potpuno nezavisno i da se njegove presude ne komentarišu", istakao je Vuletić. On je rekao da je Sud doneo presudu na osnovu raspoloživih podataka, da javnost te podatke nema, pa bi zato trebalo da se uzdrži od komentara. „Nažalost, kod nas se odluke sudova tretiraju kao cena voća na pijaci, pa je nekome kazna mala, a nekome velika", kazao je on.
Van der Linden: konačno osuđeni
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden izrazio je zadovoljstvo što su ubice premijera Srbije Zorana Đinđića „konačno osuđene" i nadu da će to pomoći da se Srbija vrati na „čvrst kolosek ka Evropi".
Van der Linden je takođe izrazio nadu da će, „ako postoje neki ljudi iza svega toga (Đinđićevog ubistva) i oni biti pronađeni".
Vuk Drašković: Presuda nije mogla biti drugačija
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković ocenio je da je presuda Specijalnog suda optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića „očekivana i da drugačija nije ni mogla biti". Drašković je izjavio da je „dobro što su predsednik Srbije i mnogi ministri svojim prisustvom izricanju presude pokazali da je kažnjavanje serijskih ubica iz Jedinice za specijalne operacije vrhunski državni i nacionalni interes". „Žao mi je što takav odnos prema istim zločinima i zločincima nije manifestovan i prilikom suđenja za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i ubistva (Ivana) Stambolića, pa već osam godina od tih zločina nema pravosnažne presude ni za jedno od njih", istakao je Drašković.
Ivica Dačić: MoŽda se nije došlo do pune istine
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da oni koji su ubili Zorana Đinđića treba da odgovaraju, ali i da se možda u sudskom procesu nije došlo do pune istine. „Oni koji su
ubili Đinđića treba da odgovaraju, ali treba i da se ispitaju sve
nedoumice koje su se javljale u tom procesu kako bi se došlo do pravih nalogodavaca i organizatora",
rekao je Dačić.
Danilović: Pravedno i očekivano
Advokat Rajko Danilović, jedan od punomoćnika porodice Đinđić, smatra da je presuda za ubistvo premijera Zorana Đinđića „jedina očekivana i pravedna". „Pored tri i po godine upornog rada u ovom predmetu, prvostepeno Veće je rasvetlilo sve odlučne činjenice, pravilno odmerilo odgovornost pojedinih optuženih i donelo jedinu očekivanu i pravednu presudu", istakao je Danilović. Iako je suđenje trajalo skoro 200 radnih dana, Danilović je presudu i čitav sudski postupak ocenio pozitivno jer su „svi relevantni materijalni i subjektivni dokazi izvedeni i odlučne činjenice rasvetljene".
Ne zna se kada će početi drugostepeni postupak
Specijalni tužilac u postupku za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i advokati osuđenih najavili su žalbe na presudu. Drugostepeni postupak se, kada je reč o suđenjima iz oblasti organizovanog kriminala, vodi pred Vrhovnim sudom Srbije. Portparol tog suda Vesna Dabić izjavila je da je „u ovom času nemoguće prognozirati kada bi drugostepeni postupak mogao početi i
koliko će trajati".
Ona navodi da se žalbe podnose Okružnom sudu u Beogradu, odakle će sa spisima predmeta biti prosleđene Vrhovnom
sudu Srbije. Kako je izjavila Vesna Dabić, nije moguće izneti bilo kakve prognoze u pogledu početka i trajanja drugostepenog postupka dok ne bude proučeno na šta se strane u postupku žale.
