Izvor: Telegraf.rs, 10.Jul.2017, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne podzemne baze Titove Jugoslavije: Svi avioni tadašnje JNA mogli su tu da stanu, a sada je destinacija za džeparenje (FOTO)
Među objektima koji su bili u vlasništvu nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), najveće zanimanje javnosti u godinama nakon rata izazivali su tzv. podzemni vojni objekti vazduhoplovnih snaga.
Osim svog impozantnog oblika i građe, posebnu draž davala im je i mističnost podgrejana tajnovitošću i opštom nepoznanicom vezanu uz stvarnu namenu i upotrebu ovih objekata, piše Večernji list BiH. Zbog svega toga narod je kreirao svoja viđenja stvarne namene i mogućnosti tih >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << objekata, pa su neretko u prepričavanju i projekciji ti objekti dobijali neprirodne dimenzije i izlazili iz okvira realnog ulazeći povremeno i u sferu interesovanja čuvenog američkog serijala Dosje X.
Sada se pouzdano može reći kako je nekadašnja Jugoslavija u sklopu svojih vojnih potencijala imala negde blizu 40 vojnih objekata koji su bili od strateškog značaja. Od svih tih objekata nekoliko njih su bile vojne vazduplovne baze, i razumljivo je kako je bilo reč o objektima najvećeg nivoa vojne tajne, zbog svog značenja za vojnu infrastrukturu tog vremena.
Foto: Wikimedia / Zlatko
Najpoznatiji takav objekat nesumnjivo je vojna vazduhoplovna baza "Željava" kod Bihaća (objekat 505 podzemna baza Klek).
Ona je bila najveća vojna vazduhoplovna baza a prostirala se na teritoriji BiH i Hrvatske. O njoj se do rata jako malo znalo, a danas je neiscrpan izvor istraživanja, rasprava i medijskih reportaža. Udruženje za zaštitu fortifikacija "Werk" iz Mostara pisalo je i istraživalo o detaljima nastanka i okolnostima službe ovih objekata. Vlasti ondašnje SFRJ su se suočile sa činjenicom kako je projekat podzemne baze Željava koji se gradio u razdoblju 1958.-1968. tehnološki zahtevan i skup pa se pristupilo izgradnji više podzemnih baza za vazduhoplovne snage temeljenih na "objektu 505", tzv. potkopa ili podzemnih kaponira ali znatno manjih dimenzija od Željave.
Podzemni objekt Buna
Kao plod te ideje nastali su slični, podzemni objekti kao što je u Splitu (objekt Cetina), Lađevcima (objekt Morava), Podgorici - ondašnjem Titogradu (objekt Zeta), Slatini (objekt Rudnik), i u Mostaru (podzemni objekt Buna). Podzemni objekt Buna, poznat još i kao potkop Ortiješ, a u nekim izvorima i kao objekt "Gorica", nalazi se na putu Mostar-Blagaj neposredno uz aerodrom Mostar sa kojom je povezan pristupnim stazama korišćenim za izlazak letelica na glavnu pistu. Građen je u razdoblju od 1969. do 1971. Objekt se u potpunosti nalazi pod zemljom.
Foto: Wikimedia / Ballota
Ulaz i izlaz su povezani ogromnim lučnim tunelom dužine oko trista metara, piše Večernji list BiH. Bio je osposobljen za smeštaj do dvadeset letelica i u njega su se mogli smestiti svi avioni u posedu tadašnje JNA osim najsavremenijeg lovačkog aviona MiG-29 zbog konfiguracije dvostrukih repnih površina. Oba ulaza posedovala su ogromna čelična vrata debljine oko dvadeset centimetara.
Ona su služila za apsolutno hermetizovanje prostorija u uslovima eventualnog nuklearnog udara, ali se sa sigurnošću ne može reći koliku bi jačinu takvog udara mogao da izdrži. Objekt je bio potpuno opremljen za održavanje i smeštaj osoblja i letelica. Za vreme ratnih događanja u Mostaru i okolini i ovaj objekt je uništen i danas 22 godine nakon rata izgleda kao prizor nekog horor filmskog ostvarenja.
Očerupane konstrukcije, pokradene instalacije, metalni delovi koji vise kao i celokupni oronuli ambijent svedoči o razmerima uništenja objekta u blizini aerodroma. Na ulazu zarđala ograda s lancem i katancem prorešetana gelerima iz prošlog rata, više kao dekoracija, teško da može biti prepreka grupama turista.
Foto: Wikimedia / Ballota
Geostrateški i vojni značaj
Položaj objekta izabran je posle opsežnih studija pri čemu se vodilo najviše računa o njegovom geostrateškom značaju. Osnovni zahtev bio je da se mora nalaziti u našoj geostrateškoj osnovici; dovoljno daleko u dubini teritorije koja se može dugotrajno i uspešno braniti, a ravnomerno udaljen od najvažnijih i najunosnijih strateških ciljeva i objekata, kako u zemlji, tako i van nje. Prilikom izbora lokacije idejnim tvorcima i projektantima išlo je na ruku to što se upravo u tako projektovanom pojasu nalazilo nekoliko veoma povoljno situiranih planina. Izbor je pao na Plješevicu koja u ambijentu podseća na ogroman nosač aviona.
Jugoslavija je imala veliko iskustvo u gradnji takvih objekata i njih je bilo širom zemlje (pet u Hrvatskoj, tri u Sloveniji, sedam u Srbiji, tri u Crnoj Gori i dva u Makedoniji). Četrdesetak objekata strateške namene građenih sve do ’90. godina, koštali su tadašnju državu oko 90 milijardi US dolara. Procena kaže da bi, bez takvih vojnih ulaganja, Jugoslavija već oko 1970. godine mogla imati standard susedne, visoko razvijene, Austrije.
Foto: Wikimedia / Ballota
Trebalo je da objekat bude takav da služi u narednim decenijama bez većih prepravki i tako opravda ideju nastanka i ogromna sredstva (oko 4.000.000.000 US $ prema jednim, odnosno 8.500.000.000 US$ prema drugim izvorima). Uzimajući u obzir pravilno procenjene geostrateške karakteristike, veoma povoljnu logističku bazu, blizinu pomoćnih aerodroma, objekata i ostalih resursa, može se reći da je i vojni značaj objekta bio ogroman, kako u miru tako i u ratu.
Sama planina predstavljala je idealnu prepreku bilo kakvom iznenadnom i razarajućem napadu, a njen položaj u taktičkom smislu omogućavao je korisniku taktičko iznenađenje: avioni su bezbedno poletali iz radarske senke planine, neprimećeni iz očekivanih pravaca osmatranja sa zapada. Taj položaj isključivao je iznenadni napad na objekat; u odnosu na severne i severoistočne pravce osmatranja situacija je bila još povoljnija jer je prostrana Panonska nizija onemogućavala bilo kakvo prikriveno prilaženje i dejstvo po objektu.
Kako piše večernji BiH, iako je potreban izvestan odmak od najmanje 50 godina kako bi se ulazilo u interpretacije istorijskih događanja, vešti vodiči sa distance od 22 godine vrlo vešto barataju činjenicama dajući svoj sud ključnim događajima. To nije samo pojava na podzemnom objektu Buna, nego često i na drugim mestima u Mostaru i okolini, piše list.
Kao problem nabrajaju i problem bezbednosti unutar ovakvog objekta gde može doći do urušavanja pojedinih elemenata i povređivanja turista, pa i samih vodiča i zaključuju da je kristalno jasno daje reč o velikom problemu.
(Telegraf.rs)
.jpg)
