Izvor: Večernje novosti, 08.Nov.2015, 13:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tajna zabranjenog grada Hitlera i Tita

PODZEMNE gradove u stene Gornjačke klisure počeo je da ukopava Treći rajh, a poduhvat je nastavio Josip Broz Tito! Kazuju ovako predanja stanovništva na planinskoj granici Homolja i doline Mlave. Mnogi veruju i da je radove na ogromnim podzemnim vojnim objektima na putu između Petrovca na Mlavi i Žagubice počeo još kralj Aleksandar, baš u vreme kada je tajno gradio sličan kompleks u Malom Zvorniku. Radovi su, veruje se, prestali posle atentata u Marselju. Lokalne legende zasad su jedine >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dostupne informacije u mreži dugih hodnika i ogromnih prostorija ukopanih u stene i obloženih armiranim betonom. Ni najugledniji vojni istoričari ne znaju za podzemne baze u Gornjačkoj klisuri kojom između strmih litica vijuga uski put između plodnog Braničeva i Borskog basena bogatog rudom i šumama. Ovim kanjonom vodio je i tradicionalni put invazija iz Podunavlja ka Moravskoj dolini i obrnuto, o čemu svedoče ruševine starih utvrđenja po hridima klisure. REPORTERI “Novosti” su prateći trag legendi pronašli i obišli dva napuštena podzemna objekta. Prvi je skriven u podnožju Ježevice, u blizini manastira Gornjak, zadužbine kneza Lazara. Male vratnice podzemnog grada skrivene su gustim šumskim rastinjem i teško uočljive. Iza njih je gusta tama koju i dnevno svetlo razbija samo u prvih nekoliko metara hodnika koji naglo skreće do prve od mnogih raskrsnica. Tu je i prva zamka, slepi hodnik s lučnim proširenjem, namenjen straži za koju bi neželjeni posetilac bio laka meta. Tek izbliza na bočnom zidu ispred stražarskog mesta vidi se ulaz u dugi hodnik koji se posle nekoliko desetina metara lomi pod pravim uglom i širi u neverovatno akustičan prostor gde se svaki šum mnogostruko pojačava i ponavlja u nizu odjeka. Sablasni koridor vodi do kontrolno-propusne stanice s dvostrukim vratima, koja je mogla hermetički da izoluje dubinu objekta. Slično sistemu na brodovima u kontrolnu komoru se ulazilo kroz jedna metalna vrata, a da bi se nastavilo dalje, neko je morao da otvori sledeća. Sad taj problem ne postoji jer su sva vrata iz podzemnog objekta izvađena i odneta, iako su bila masivna i duboko uzidana. Odnete su i cevi sistema za ventilaciju, električne instalacije i megafoni koji su zapamtili stariji “nezvani gosti” iz obližnjih sela koji su ulazili u podzemni grad, neki iz radoznalosti, neki zbog legendi o blagu nacista, a najpraktičniji - da bi gajili šampinjone.Most usred divljine na putu ka podzemnom gradu Posle dvostruke kapije počinje niz ogromnih prostorija dugih po desetak, širokih oko šest i visokih oko pet metara, uz koje su prostori za toalete. Na velikoj raskrsnici hodnika je velika cisterna koja prima vodu iz podzemnih vrela. U delu kompleksa koji je nešto topliji u hodnicima i prostorijama su poređani dugi nizovi raspadnutih džakova iz kojih ispada sadržaj nalik crnoj šljaci. Njima je ispunjena i velika hala u kojoj je oko dva metra visok pregradni zid s kapijama štitio centralni prostor. Odavde se hodnici račvaju i vode do tri različite kapije u steni. Sudeći po vremenu potrebnom da se obiđe velika petlja hodnika, njena dužina je od 3 do 4 kilometra. LOKALNO stanovništvo navodi da su Nemci u stenama pravili fabriku oružja i municije i da su planirali da kroz klisuru izgrade i prugu koja bi povezala Petrovac na Mlavi sa Borom, čije su bogatstvo pljačkali pomoću radne snage od 30.000 logoraša iz drugih zemalja. Ista radna snaga je kopala i zidala ove tajne objekte. Retko svedočanstvo iz 1941. ostavio je Dragutin M. Jovanović iz Homoljskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini. Ulaz u podzemni grad - Nemci su imali projekat izgradnje pruge Petrovac na Mlavi - Bor i to su bili poverili organizaciji TOT - zabeležio je Jovanović. - Sedište im je bilo na putu koji je vezivao Krepoljin sa Žagubicom. Tu je boravilo oko 15 nemačkih stručnjaka za izgradnju i zajedno sa vojnicima bili su smešteni u jednoj baraci. Nemački vojnici su 1942. upali u manastir Gornjak i pretvorili ga u kasarnu i štab za izgradnju podzemnog grada. Opljačkali su ili uništili dragocena srednjovekovna dokumenta, uključujući i ktitorsku povelju kneza Lazara. Igumana su odveli u logor gde je ubrzo umro, a o monasima se ne zna ni toliko. Ravnogorci su se posle borbi s Pećančevim četnicima, Ljotićevcima i Nemcima povukli iz klisure, pa Jovanović nema saznanja šta su Nemci radili kraj Gornjaka. Ipak, u sećanjima iz 1943. pominje da je Draži Mihailoviću poklonjen zarobljeni “mašingever izrađen na Homolju”, što ukazuje da je već funkcionisala neka fabrika oružja, možda baš ona podzemna. Zasad sve ostaje u domenu nagađanja jer su Nemci napustili manastir 1944. i odneli arhive bežeći od ofanzive Crvene armije. Lazareva zadužbina je sve do 1953. ostala vojni objekat, jer su Nemce zamenili Titovi vojnici.Kilometarski hodnici - PREMA svedočanstvima savremnika podzemne objekte izgradili su nemački okupatori za potrebe ratne industrije, a zatim je projekat nastavila Jugoslovenska armija - kaže Milica Ilić, direktor Zavičajnog muzeja u Petrovcu na Mlavi. - Posle rezolucije Informbiroa podzemni grad je trebalo da bude komandno mesto i vojna baza za suprotstavljanje sovjetskoj invaziji. Objekti su napušteni kada su 1953. odnosi SSSR i Jugoslavije ponovo otoplili. Po jednoj verziji, gradnja podzemnog kompleksa prestala je jer je glavni inženjer prebegao Sovjetima i otkrio im planove tajne baze, što je obesmislilo projekat. Kako god bilo, o tome da su ogromni radovi naglo prekinuti svedoče ostaci drugog nedovršenog podzemnog grada oko kilometar udaljenog od kompleksa kraj manastira. Do njega se dolazi putem napravljenim miniranjem zida klisure i velikog mosta koji deluje nestvarno u divljini. Put se završava pod visokom stenom koja kao zid zatvara malo proširenje klisure. Tu su uvučena i skrivena od pogleda vrata koja vode u ogroman sistem poluzavršenih hodnika i ogromnih galerija dugih četrdesetak i širokih dvadesetak metara. Ovaj podzemni kompleks ima zamršeniju struktru od prvog i orijentacija se lako gubi u spletu hodnika i prostorija, od kojih je mnoge osvojila voda koja se sliva iz napuštenih tunela ukopanih duboko u planinu. Zazidani izlaz HRVATSKI PLAN "DAVLjENjA" SRBIJE PROJEKAT odbrane Gornjačke klisure iz podzemnih gradova je napušten 1953. godine ne samo zbog otopljavanja sovjetsko-jugoslovenskih odnosa, već zbog usvajanja strategije hrvatskih generala “da se Jugoslavija od eventualnog napada SSSR brani zarušavanjem Đerdapske klisure, posle čega bi Dunav potopio Vojvodinu i srpsko Podunavlje i Posavinu pretvarajući ih u neprohodnu močvaru”. General Pavle Jakšić otvoreno se usprotivio ovakvom planu, upozoravajući da nije rešena evakuacija stanovništva i da bi žrtve bile ogromne. Pošto je na to ukazao i lično Brozu, degradiran je, uklonjen iz javnog života i vojske.

Nastavak na Večernje novosti...