Izvor: Politika, 20.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna večera u Debrecenu
MANJE ZNANI LEONARDO
U Debrecenu, drugom gradu po veličini u Mađarskoj, do 16. novembra traje izložba poznatih i manje poznatih skica i crteža jednog od najčuvenijih slikara sveta, Leonarda da Vinčija. Da Vinči je bio prvi italijanski umetnik koji je koristio uljane boje, a imao je i sopstveni recept za njihovo spravljanje. Bio je opsednut letenjem i nacrtao je mnoštvo najneobičnijih letećih naprava, uključujući i padobran. Na ovoj izložbi prikazano je mnogo Leonardovih crteža koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se odnose upravo na njegove eksperimente sa letenjem. Pretpostavlja se da bi avion postojao bar pet stotina godina ranije, da se u Leonardovo doba znalo za neki drugi vid energije. Leonardo je, takođe, izmislio i prvog robota. U Debrecenu je izložen robot u obliku lava, koji pri kretanju iz utrobe izbacuje ljiljane (lav i ljiljani su heraldički simboli Venecije). Ovaj robot nalikuje po ljupkosti na igračku.
Gotovo je nemoguće oteti se utisku da je genije u Leonardu bio dete, dete koje se neprekidno igralo. Možda zbog toga mnogo od onoga što je želeo Da Vinči nije završio (dete nikad ništa ne završava, ono prelazi na drugo novo, jer – sve ga privlači). Ali, postoji još jedan razlog: ljudski je život prekratak za sve ono što je jedan um, poput Leonardovog, bio u stanju da nasluti i razotkrije. Leonardo je, na primer, procenio da je prečnik Zemlje 12.469,75 km, što je bilo blizu istini. Prečnik naše planete iznosi 12.756,3 km.
Prvi put u istoriji otkako je Leonardo napravio skicu na kojoj je radio šesnaest godina, zaista je publici prikazan Colossus, poznati spomenik konja. Ova statua visine preko sedam metara, nikada do sada nije bila izvajana, uprkos popularnosti koju je gipsani odliv doživeo u čitavoj Evropi.
Umetnost u nauci i obrnuto
Na prvom nivou izložbe, posvećenom, zapravo, tome kako je i na koliko sve najrazličitijih načina Leonardo bio kreativan, između ostalih eksponata, posetioci mogli da vide i Leonardovu skicu na kojoj je prikazano funkcionisanje goveđeg srca, baš kao i plan za izgradnju perpetuum mobile, mašine koja radi neprekidno, ne trošeći energiju. Izložba je ovde tako strukturisana da predstavlja odgonetanje načina na koji je funkcionisao Leonardov genijalni um. Od crteža do eksponata napravljenih po njegovim skicama, specijalno za ovu izložbu, jasno se uočava da je čitavim Leonardovim umetničkim i naučnim opusom vladalo nekoliko jednostavnih i suštinskih zakona: zakon proporcije, harmonije i simetrije. Leonardo je smatrao da treba pronalaziti umetnost u nauci i nauku u umetnosti. Upravo o tome i govori ova izložba, pokazujući nam da je Leonardo postao slavan umetnik zahvaljujući svega dvadesetak slika, jer su na tim slikama poštovani brojni zakoni matematike i fizike. "Postoji isti zakon u svemu", Leonardove su reči. Upoređujući način na koji se ukrštaju prsti leve i desne ruke, došao je do zaključka da se na isti takav način uklapaju i zupčanici dva točka.
Još kao šegrt, Leonardo je naučio kako se izrađuju četkice i boje. Ultramarin, azurit, kobalt plava, lapis lazuli, činabreze (vrsta crvene boje), još od Firence postale su omiljene Leonardove boje koje je sam spravljao. Kuriozitet je da je i za svoje slike Leonardo često četkice pravio sam. Postoji i vrlo verovatna pretpostavka da je čuvenu sliku "Dama sa hermelinom" (portret Čečilije Galerani, ljubavnice Ludovika Sforce) i hermelina na slici, Leonardo naslikao četkicom načinjenom od belog krzna upravo hermelina.
Veliki broj posetilaca ove izložbe dugo stoji i pred animacijom napravljenom na osnovu slike "Tajna večera". Naime, ovu Leonardovo "delo koje nestaje", izloženo je u obliku kratkog filma, gde su prikazana sva moguća kretanja figura za stolom na Leonardovoj slici. Gledalac se može uveriti da je veliki slikar zbilja odabrao najdramatičniji trenutak večere, gde se poigrao perspektivom i naslikao možda i najharmoničniju sliku na ovu temu u istoriji. Takođe, za izložbu u Debrecenu, napravljeni su gipsani odlivi glava apostola sa slike. Preko puta "Tajne večere" u pokretu, neprekidno se prikazuju scene iz filmova Felinija, Viskontija, Ejzenštajna, reditelja koji su, takođe, scenu tajne večere prikazali na svoj način u nekim od svojih najznačajnijih ostvarenja.
Leonardo je verovao i u princip sinestezije, tj. da treba videti muziku i čuti boje. Svirao je na nekoliko instrumenata, pravio njihove crteže i izrađivao ih. Smatrao je da slikarstvo ima primat nad poezijom. Evo njegovih reči iz kodeksa, uvećanih, da bi se jasno video Leonardov rukopis i prikazanih na ovoj izložbi: "Imena su forma, jer ih je izmislio čovek i dolaze nam jedno po jedno. Slika nas obuzima – odjednom". O muzici, Leonardo kaže: "Muzika je mala sestra slikarstva. Ali i muzika i slikarstvo podležu istim zakonima: kompoziciji, harmoniji i proporciji". Inače, na jednoj od brojnih web adresa posvećenih Leonardu, može se čuti i muzika koju je sam Leonardo komponovao.
Kočija bez konja
No, sve je ovo tek mali deo Leonardovih pronalazaka i otkrića. Ovaj umetnik je prvi, takođe, nacrtao i automobil – kočiju bez konja (bilo mu je tada tek dvadeset godina). Njegova ljubav prema cveću (uvek ga je slikao iz tri ugla i kopije ovih crteža možemo, uvećane, videti na izložbi u Debrecenu), išla je paralelno sa njegovim saznanjima iz botanike. Da Vinči je potvrdio da biljke uzimaju vodu iz zemljišta, kao i da sunce daje život (ovo će kasnije temeljitije razviti Darvin i definisati kao fototropizam), na drveću je primetio godove, a bavio se i kalemljenjem. Prijateljevao je sa Nikolom Makijavelijem i želeli su da zajedno promene tok reke Arno. Sa Mikelanđelom je Leonardo bio rival. Ipak, iako savremenici, radili su zajedno samo jednom, kada su u palati Vekio – sedištu Firentinske republike, slikali prikaze dveju bitaka. Tada nastalo Leonardovo delo, "Bitku kod Angijarija" znamo prema veličanstvenom Rubensovom crtežu – kopiji Leonarda. Ovoj slici na izložbi u Debrecenu posvećen je ceo film, koji je podrobno analizira. Ni Leonardo ni Mikelanđelo nisu završili svoje murale u palati Vekio. Vazari kaže da je Leonardo na pijacama kupovao ptice u kavezima da bi ih zatim puštao na slobodu, uživajući u njihovom letenju i slobodi, kao i da je Mikelanđelo, dvadeset godina mlađi od Leonarda podsticao njihovo međusobno rivalstvo, rugajući se Leonardu što je retko dovršavao ono što je započinjao.
Posmatrajući ovu izložbu, nameće se misao da postoje ne samo različiti tipovi obdarenosti, već i različiti tipovi genijalnosti. Čini se da je ona Leonardova, koju ćemo, očito, tek otkrivati (još uvek nije temeljito proučen ni deo njegovih kodeksa), najređa. U pitanju je genijalnost – stihija, ona koja čovečanstvo neće prestati da fascinira – nikada. Mogli bi se tomovi napisati i o njegovoj ličnosti, vremenu, umetničkom i naučnom delu, ali ostaje zagonetka: kako je moguće da je i neko čija je genijalnost bila svima jasno vidljiva, ipak, imao život nalik na svakodnevni ljudski, i tada i sada i svuda – život koji je ličio na nesigurnu putanju od mecene do mecene, od dvorca do dvorca, od posrtaja do posrtaja. Čini se da su nam odgovor dali ruski pesnici (Anjenski, Brjusov, Cvetajeva): Jedini nikada ne biva prvi.
[objavljeno: ]
