Izvor: Mondo, 31.Jan.2013, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna operacija
Priču znate – ovde nema spojlera, a nema ni Tarantina da promeni istorijske činjenice - zlikovca na kraju čeka metak. Obavezno odvojte nekoliko sati vremena za ovaj veliki, u svakom slučaju najvažniji američki film 2012. godine.
TAJNA OPERACIJA
Zero Dark Thirty (2012)
Režija: Ketrin Bigelou
Uloge: Džesika Častein, Rajan Gosling, Ema Stoun, Džoš Brolin
Distributer: Milenijum film
Već oprobani i ozbiljnom slavom >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ovenčani tandem Ketrin Bigelou/Mark Bol stigao je i u naše bioskope sa novim filmom, istina skoro potpuno nenajavljeno i sa zamaskiranim, krajnje nekreativnim prevodom, ali taman na vreme da nas spreči da postanemo nestrpljivi i pohlepni i potražimo ovaj film u nekom drugom, nebioskopskom formatu. Bio bi to veliki greh prema ovom trileru koji od svoje američke premijere od kritike širom planete dobija sve same pohvale i mahom maksimalne ocene od onih koji se i dalje na ovaj način ophode prema filmovima. Naravno, kontroverze i žestoke optužbe (naročito od republikanaca) su bile očekivane.
Podsećam, pomenuti tandem je već zaradio sve glavne Oskare ratnim trilerom ’’The Hurt Locker’’ iz 2008. (najbolji film, najbolji scenario i najbolja režija – inače prvi ženski rediteljski Oskar), ali ovog puta neće biti tako – čini se da se i sama Akademija uplašila ponavljanja pa je ’’Tajnoj operaciji’’ dodelila ’’samo’’ 5 nominacija, uključujući i one za najbolji film, scenario i glavnu žensku ulogu, ali ostavljajući Ketrin Bigelou bez kandidature za režiju. Što je svojevrsni apsurd, jer nakon odgledanih više od dva ipo sata filma (neka niko ne brine, ovo na papiru beskrajno vreme u praksi deluje kao jedna epizoda neke HBO serije), upravo njen način prezentovanja ove svima poznate priče ostaje urezan u svest ili podsvest svakog pojedinačnog gledaoca. Drugim rečima, Ketrin Bigelou je u odnosu na prethodni film napravila još impresivniji posao, ali ovogodišnji Oskar će ipak otići Spilbergu ili nekom sličnom. Ništa strašno, naravno, usput i potpuno nebitno, jer Ketrin Bigelou je u životu pravila i bolje filmove od ova dva pomenuta (’’Near Dark’’, ’’Point Break’’). Strašno je ne pogledati ovaj film koji je pravi spomenik svog vremena. U isto vreme, strašno je iskustvo i samo gledanje filma ’’Zero Dark Thirty’’ u kojem fikcija igra sporednu ulogu i u kojem iza svakog lika i svakog događaja stoji novinski naslov.
Priču znate – ovde nema spojlera, a nema ni Tarantina da promeni istorijske činjenice - zlikovca na kraju čeka metak. Poznati su i početak i sredina. Nakon napada na Njujork, Bin Laden postaje Svetski neprijatelj #1 i meta najveće potere u istoriji sveta. Svestan da ga nijedna vojska ne može odbraniti od armije poslate da ga pronađe, on odlučuje da se praktično bez naoružane straže sakrije u jednoj kući u Pakistanu, teritoriji tako bliskoj Al Kaidi, i da odatle nastavi da upravlja svojom paklenom organizacijom. ’’Tajna operacija’’ prati jedan ogranak te potere, onaj kojim upravlja jedna uporna, riđokosa žena koja će ubici na kraju i doći glave.
Na stranu Ketrin Bigelou i njena istorijska drama (doku-drama?), ali ovaj žanr je i ove sezone strahovito popularan – špijuni i teroristi su naročito preplavili male ekrane - ali najupečatljivija je sličnost sa veoma popularnom i takođe hvaljenom TV serijom ’’Homeland’’ koja prati likove iz ovog miljea (teroristi, CIA, Al Kaida) i čija je druga sezona upravo okončana. Iako žestoko inferiorna ne samo u odnosu na film, već i na sopstvenu prvu sezonu, ova nesnosno uzbudljiva serija (u aktuelnoj sezoni jedini njen kvalitet uz spektakularnu Kler Dejns u ulozi Keri, operativke koja svojom upornošću i ludošću uspeva da na čistac istera neverovatne stvari) je fantastičan kompanjon ovom filmu. Meni je ’’Tajna operacija’’ uletela u trenutku kada sam bio negde na sredini ove druge sezone i neke stvari su šokantno slične, naročito ličnosti glavnih
junakinja. Obe heroine su polulude i neopisivo tvrdoglave, fanatične i preko svih granica bezobzirne, uporne i spremne na sve i obe su centralni deo priče koju pričaju (obe prikazuju i svoje uloge života). Ali ipak, ova dva po formi vrlo slična proizvoda, ne mogu se više razlikovati i to je jasno od prvog minuta. Jer na svaku konfekcijsku akciju u seriji ’’Homeland’’, ovde dolazi dokumentarni udarac u utrobu od kojeg se niko neće tako lako oporaviti. Prvi ’’waterboarding’’ na tajnoj pakistanskoj lokaciji je dovoljan za tešku mučninu koja će ostati prisutna do samog kraja, a i mnogo posle.
Narativ je totalno ogoljen od bilo čega što nema direktne veze sa poterom – u filmu nema nikakve političke pozadine, političari se praktično i ne pojavljuju i ne pominju i fokus je samo na metodima istrage i procedure, profilisanju osumnjičenih i njihovom progonu. Tako izgledaju i akcione scene – gole i u odnosu na Holivud lišene uzbudljive pirotehnike i specijalnih efekata. Sve je svedeno na jednostavnu priču o potrazi za ubicom, njegovo pronalaženje i likvidaciju. Takva je i završna akcija koja od samog početka pa do upada u treću kuću u kompleksu, onu u kojoj se i krio najtraženiji begunac ovog vremena, izgleda kao niskobudžetna verzija nekog uspešnog blokbastera – od pada helikoptera pa do ispaljenih rafala koji čak ni ne zvuče onako bučno i spektakularno - ali se više nego u bilo kom ranijem akcionom filmu gleda sa uzbuđenjem i dubokim nemirom. Neko lepo reče – kao Dogma95 verzija nekog akcionog filma sa Čakom Norisom. U svakom slučaju bez trunke emocija sa filmskog platna, ali sa teretom moralnih zamki sa kojim svaki gledalac mora sam da se izbori. Totalno svedeno, to otprilike zvuči ovako – bez surovog mučenja, nema ni Bin Ladena. Mukotrpan, kontemplativan posao za publiku.
Zbog toga valjda Maja (Džesika Častein) i ne oseća ništa dok naizgled ravnodušno gleda u mrtvog Bin Ladena koji je pojeo desetak godina njenog života, ali zato svi mi u sali osećamo njen bol iako nismo direktno učestvovali ni u zločinima ni u osveti. Amerikancima je verovatno mnogo teže da gledaju slike koje im nemilosrdno emituje Ketrin Bigelou, ali mi samo možemo da im zavidimo upravo na tome što postoji barem neko dovoljno hrabar i odlučan da ispriča istinu. Obavezno odvojte nekoliko sati vremena za ovaj veliki, u svakom slučaju najvažniji američki film 2012. godine.
Ja: ****1/2
Miško Bilbija
Na medijima prisutan od 1986. godine (Radio Studio B). Jedan od suosnivača Radija B-92, muzički urednik radija, a kasnije i direktor programa TV B92. Isto to i na Enter TV. Mnoge novine (Ritam, Neon, Plejboj...). Trenutno glavni urednik Novog radija Beograd, internet radio stanice. Mnogo i piše. Na Mondu redovno piše od 2006. godine.
Autoru možete pisati na kolumna@mtsmondo.com
.jpg)
