Izvor: Politika, 17.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna dvoglavog orla
Devetog maja, za Dan pobede i defile vojske na Krasnoj plošćadi, figure nove šah partije će biti svaka na svom mestu, a Rusija i svet, okrenuće se Belom domu, još jedanput očekujući Putinov prvi potez. Time se završava dugačak, politički dosadan period bez senzacija, u kome je, od svega što je činjeno samo jedno bilo jasno: šef Rusije je taj koji režira okolnosti i sprema ih za nešto što treba da počne.
Prva tačka je bila Duma. Anestezirani zakonodavac, o kojem su Rusi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << putem ankete odgovarali da ne znaju zašto on zapravo postoji. Kad zemljom i tako već vlada Putin! Trebalo je, međutim, spremiti je, da Duma postane Putinov budući oslonac, za vreme kada šef države napusti Kremlj i pređe u Dom kraj Moskve reke, da bude premijer.
Rusija počiva na balansu najmanje petnaest različitih klanova (St. Belkovski, Institut za nacionalnu strategiju), na čije međusobno hvatanje za gušu upućuju jedino „mehurići na površini” – neobjašnjena hapšenja ponekog funkcionera i namešteni sudski slučajevi. „Anarhični ruski sistem, spasava se kolapsa očuvanjem približne ravnoteže” uticaja takvih grupa (E. Kuznjecova, Centar za izučavanje postindustrijskog društva).
Putin, sovjetski obaveštajac, nije želeo da njegova manevrisanja oko Dume eventualno uznemire aktere takve stabilnosti. Još manje, da se iz poteza nazre krajnja ideja – u vreme kada su klanovi javno svi za „status kvo” i zahtevaju da car vlada i dalje. Traže da prekrši ustav i ostane u Kremlju.
Zbog toga dok sprema Jedinstvenu Rusiju da zaposedne parlament (i obrazujući partiju i vadeći zube rivalima, Rodini Rogozina i drugim!) - šef države odašilje na političku trambulinu Medvedeva i Ivanova, „naslednike”. Oni će dovoljno dugo zabaviti klanove koji su ratu kombinacijama prestrojavanja.
Kandidat kladionice je bio Ivanov. Čovek „službe”, uz to u to doba i ministar odbrane. „Naslednici” nisu znali koji je od njih dvojice predsednikov favorit. Niti su mogli biti sigurni (kao uostalom i sva javnost) da umesto njih izabranik neće izleteti napred u nekom fotofinišu, iz drugog ili trećeg reda Putinovih „kadrova”. Ali, iz Ivanova je jedno vreme zračilo neko njegovo uverenje (stečeno možda i ne bez povoda) da je ipak „on taj”. Isto, kao što to isto lice nije moglo posle da sakrije i osećanje, kada se odmah posle ustoličenja Dume čulo ime Medvedev.
Međutim, kada je scenario ove pripremne Putinove etape odmotan, bio je već kraj. Svi sledeći potezi bili su kratki i brzi. Partija gospodar Dume, zahvaljujući atributu „proputinske”, prihvatila je u zagrljaj „naslednika” koji je „Putinov”. Medvedev je izjavio, Putin i on su tim. „Naslednik” je prihvatio Kremlj, ali uz uslov da premijer bude Putin. Putin „se složio”, i takav, izrazito celovit politički paket, donet je (2. marta) „proputinskom” biralištu.
Dva dana pre Dana pobede, Medvedev će ući u Putinove prostorije u Kremlju, a već osmog maja Putin će biti predsednik vlade. U međuvremenu, Beli dom nije dobio samo novi enterijer. Intenzivno se ugrađuju i njegova političko-funkcionalna ojačanja na račun rasterećenog arsenala dosad isključivo predsedničkih ovlašćenja. Putin dolazi s teškim bagažom. (Od utorka, još i s mandatom šefa partije vlasti.) Osigurava se prema Kremlju i partneru „u istom timu”. Tako da, ako ima pitanja (a ima ih previše: politički infantilno biralište ništa ne pita, vlast sama ništa ne kaže!) – prvo koje sledi glasilo bi: šta od brda moći ostaje predsedniku Medvedevu?
Rusijomjesupovremenovladalicaripatrijarh (naprimer, AleksejMihajlovičiNikon, „dvojicapremudrih”), alinikadajoš dvacara. Dvoglavostorlaugrbu, odlično može daizražava idejuspoja kroz RusijuEvropeiAzije. Dvostranostnjenegeopolitičkeorijentacije. Ali, opasnobibilo „spuštati” orla međužive, i dopustiti da postane simbolbicefalnosti, sadadvočlanogcentravlasti. Štobisemožda dogodilo akoiskrsnesporodeluponetog, iveličiniostavljenog „nasledstva” uKremlju.
Petar Popović
[objavljeno: 18/04/2008]
