Izvor: RTS, 17.Apr.2013, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna beogradskih splavova
Stalno se ističe kako je Beograd jedna od najboljih destinacija za provod, a ključnu ulogu u tome imaju splavovi. Glavni grad ima oko 170 splavova koji su nastajali decenijama.
Beograd je jedna od najboljih destinacija za noćni provod. Tako najčešće počinje predstavljanje našeg glavnog grada i zemlje turistima. RTS je istraživao u čemu je tajna beogradskih splavova.
Postali su zaštitni znak Beograda i toliko poznati da se, kažu, reč "splav" i ne prevodi - >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sinonim je provoda do zore u kojem je važno potrošiti što više, obući što manje i pevati što glasnije. Splavovi su nastajali decenijama i ima ih oko 170.
"Dobri su naravno s obzirom da se ostvaruju prihodi. Ono što prati priču o splavovima je da su se godinama postavljali, postoje tendencije i namere da se to sredi. Oni treba da postoje na našim rekama, ali pored noćnog života uvek je tu predlog za neku umetnost, istraživačke centre, različite vidove dešavanja", ističe Dejan Veselinović iz Turističke organizacije Beograda.
Iako su veliki gradovi uglavnom na rekama, nigde nema toliko splavova kao na beogradskim obalama Save i Dunava. Jedni to objašnjavaju time da niko ni nema 200 kilometara neiskorišćene, neuređene obale, a drugi mentalitetom.
"Postoji ta ideja da je Beograd centar noćnog života bar u regionu ali čini mi se da se ta slika o Beogradu kao gradu noćnog provoda već nekoliko godina kreira. Najveći potencijal Beograda svakako jesu reke i njih treba i više iskoristiti ali pitanje je da li je to noćni život ili to treba staviti u drugačije okvire", kaže Vlatko Ilić, teoretičar kulture.
I drugi gradovi pokušavali su da naprave nešto slično, ali je samo Beograd očuvao takozvanu kulturu splavova.
"Ovde svakako ne treba zanemariti materijalne razloge. Beograd je dovoljno veliki grad da obezbedi finansijsku održivost takve ponude. Iako na ušću dveju reka, Beograd se dosta urbanistički udaljavao te bi se razvoj kulture splavova mogao shvatiti kao nastojanje Beograđana da prihvate svoje reke i da ih prostorno približe gradskim zbivanjima", kaže sociolog Dragan Ćalović.
Neki ih obožavaju, drugima smetaju buka i zagađenje, ali da nije njih, neki kažu, Dunav i Savu primetili bismo samo dok prelazimo preko mostova.
