Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna armija NATO
PREDSTAVA U BUKUREŠTU, SAMIT NATO, pada velikom brzinom u zaborav. Razlog je jednostavan – u rumunskoj prestonici lideri najmoćnijeg vojnog saveza na planeti nisu uradili gotovo ništa. Rezultati su toliko mali da sigurno ne mogu da opravdaju novac koji je potrošen na rumunsko okupljanje više od tri hiljade učesnika samita u Bukureštu. Jer, osim filmskih snimaka i zajedničkih fotografija nasmejanih lidera ostalo je malo vredno pomena.
Već sada je potpuno jasno da će skup >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Bukureštu duže pamtiti samo nekoliko država. Hrvatskoj i Albaniji ostaće u lepoj uspomeni zbog ulaska u NATO. Makedonija, Ukrajina i Gruzija pamtiće Bukurešt kao mesto političkog razočaranja i neispunjenih obećanja.
Glavna zvezda samita NATO, američki predsednik Džordž Buš, uzalud je dolazio u istočnu Evropu. Njegov glavni cilj, još jedan ozbiljan iskorak Alijanse na istok Evrope, nije ostvaren. Suočen sa snažnim otporom nekih značajnih vojnih saveznika u zapadnoj Evropi (Nemačka, Francuska, Španija) odlazeći stanovnik Bele kuće morao je da odustane od dodatnog „guranja” NATO – prijemom Ukrajine i Gruzije – na granice s Rusijom.
Nije ovo bio jedini Bušov neuspeh. Američki lider nije uspeo da slomi otpor „male” Grčke i ukloni njen veto kojim je sprečen prijem Makedonije u NATO. Predsednik SAD nije ubedio saveznike da pošalju još neku hiljadu vojnika u Avganistan.
Jedinu, kakvu takvu utehu, lideru najmoćnije svetske sile pružio je ruski predsednik Vladimir Putin. Njegovo gostovanje u Bukureštu bilo je, za mnoge, iznenađenje. Umereno „tvrd”, bez svađalačkih reči, Putinov nastup obezbedio je Bušu i drugim liderima NATO mali predah u rešavanju ozbiljnih problema koje Alijansa ima u odnosima s Rusijom.
O nekim strateškim pitanjima, pre svega budućnosti NATO, u Bukureštu nije bilo reči. Sve je odloženo za naredni samit koji 2009. godine zajednički organizuju Francuska i Nemačka.
O BUDUĆNOSTI NATO TEŠKO JE NAGAĐATI, ali se zato može izvesnije govoriti o prošlosti Alijanse. A tu se otkrivaju detalji koji bacaju najmračniju senku na organizaciju stvorenu da brani demokratiju od komunističke opasnosti.
Jedan od najnovijih doprinosa ispisivanju istorije Alijanse stigao je iz Švajcarske. Tamo je upravo objavljena knjiga „Tajna armija NATO-a u Evropi” koja baca nešto više svetla na delovanje zapadne alijanse u doba hladnog rata.
U suštini priča je veoma jednostavna. Švajcarski istoričar Danijel Ganzer istraživao je delovanje tajne mreže – formirane i finansirane od strane NATO, CIA i MI6 – u „Operaciji Gladio”. Cilj operacije bio je stvaranje dobro obučenih i opremljenih grupica koje bi, u slučaju vojne invazije Varšavskog pakta na zapadnu Evropu, izvodile diverzije u protivničkoj pozadini.
Prema saznanjima švajcarskog istraživača članovi ove tajne mreže regrutovani su iz redova najtvrđih antikomunista, ekstremne desnice a posebno su bili dobrodošli bivši nemački, španski i italijanski fašisti.
U prvo vreme sve je bilo u redu ali kada je definitivno izostala vojna intervencija Istoka „Operacija Gladio” se otela kontroli. Tajna armija NATO krenula je na unutrašnjeg neprijatelja.
Operacije su izvođene na teritorijama svih 14 tadašnjih članica NATO a poseban specijalitet su bili teroristički napadi koji su, uz manipulacije medijima, bili pripisivani levičarskim krugovima. Mediji koji izveštavaju o delu švajcarskog istoričara navode neke zanimljive detalje iz njegove knjige. Tako se, između ostalog, otkriva da je nemački odeljak „Operacije Gladio” napravio spisak pojedinaca koji su potencijalna opasnost u slučaju rata sa Sovjetskim Savezom. Na spisku onih koje bi trebalo „eliminisati” pored zapadnonemačkih komunista našla su se i imena uglednih socijaldemokrata.
Autor „Tajna armija NATO-a u Evropi” pokušao je da svoju knjigu „obogati” izjavama zvaničnika Alijanse i nadležnih organa zapadnoevropskih država. Umesto odgovora naišao je na neprobojan zid ćutanja.
BITI PREDSEDNIK U SAD JE DOBAR BIZNIS. Bivši američki predsednik Bil Klinton i njegova supruga Hilari, posle napuštanja Bele kuće, zaradili su veliki novac o čemu svedoče zajedničke poreske prijave koje su stavili na uvid američkoj javnosti.
Od 2000. godine bračni par Klinton kasirao je oko 109 miliona dolara od čega je najveći deo zaradio bivši predsednik. Bil je samo na govorima prihodovao 51,8 miliona dolara. Honorari od knjiga doneli su bivšem američkom predsedniku 29,5 miliona dolara dok je Hilari za isti posao zaradila „samo” deset miliona.
Bračni par Klinton je na ovaj osmogodišnji prihod platio porez od 33,8 miliona dolara.
Obelodanjivanje prihoda Klintonovih usledilo je u samom finišu trke Hilari i Barake Obame za mesta kandidata Demokratske stranke za novog predsednika SAD.
Žarko Rakić
[objavljeno: 05/04/2008]
