Izvor: Glas javnosti, 10.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajkuni su vladari
Kako biste nekom neupućenom najkraće predstavili ovu situaciju u Srbiji? Drugim rečima, kako za upućene izgleda vaša verzija ovoga što nam se zbiva?
-U Srbiji se život meri bogatstvom njenih vladara, a ne siromaštvom njenih građana. Srbija je zemlja čije su vođe velike samo po svojoj pohlepi, koji na osnovu posla koji ne znaju da rade grabe čast koja im ne pripada. U Srbiji vladaju oni koji ni sami ne mogu da veruju da su još tu nakon toliko laži i otetog bogatstva - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u intervjuu za Grom Aleksandar Vulić, predsednik Pokreta socijalista.
Od obećanja ove vlasti na izborima očigledno je da neće biti ništa. Da li bi oni to ostvarili da nije krize ili im je kriza dobrodošao izgovor?
-Milion nezaposlenih, privreda koja ništa ne izvozi, država koja ništa ne gradi. Kriza u Srbiji je odavno tu, a sada ima i ime koje se izgovara kao opravdanje za nesposobnost i korumpiranost naše vlasti. Naša vlast uspešno laže Srbiju, šteta je što taj talenat ponekad ne primeni na EU ili NATO. Nas su uspeli da slažu da će proizvoditi 300.000 automobila, iako se sada raduju što ćemo sklapati 15.000, šteta što nisu slagali „Fijat“, da i on uloži neki novac, a da mi sačuvamo svoj.
I Bajatović je - korupcija
Privatizacija se bliži završetku. Šta je ona donela? Govorilo se da će sa promenom vlasništva sve takoreći automatski profunkcionisati.
- Iz pljačke nikad nije proisteklo dobro. Privatizacija je stvorila nezaposlenost i socijalne razlike kojih bi se svaka civilizovana država stidela. Krupni privatni kapital je pokazao da nije u stanju da zaposli ljude ili uvede nove tehnologije. Zato privatizacija mora biti obustavljena. Država kao i svuda u svetu mora da se vrati u privredu. To više nije ni pitanje, to je prosta činjenica.
Bavili ste se „našim“ tajkunima. Ko su oni, šta su danas i kad su i kako nastali? Najzad, šta će biti s njima i sa onim čime raspolažu, a što su „kupili“ u bescenje?
- Imena Miškovića, Kostića, Vlahovića, Narcisa Popovića, organima gonjenja odranije poznatog LJubiše Buhe Čumeta, zaštićenog biznismena, političari izgovaraju samo kada im se zahvaljuju što su bez novca kupili privredu Srbije. Oni nisu samo vlasnici privrede, oni su vlasnici političkih partija, neizabrani vladari Srbije. Pošto se država nije bavila njima, oni se sada bave državom, pošto se zakon ne bavi njima, oni se bave zakonom, po sebi i za sebe.
Ima li leka ovakvoj i ovolikoj korupciji?
- Najpre, nije korupcija samo primanje mita. Korupcija je i kada partije u javnim preduzećima postavljaju tragično nesposobne partijske kadrove. Nađite mi banku ili preduzeće koje će na svoje čelo postaviti Bajatovića i dati mu platu od 12.000 evra, kao što je to urađeno u „Srbijagasu“. Nađite mi banku ili preduzeće koje će svom direktoru plaćati deset dnevnica za jedan dan kao Sonji Brkić ili ministru pravde Malovićevoj. Korupcija je i kada je Čiplić, dok je bio sudija, aktivno obavljao funkcije u DS, ili kada Pajtić postane docent bez ijednog naučnog rada od 1998, a izabere ga komisija na čijem čelu je žena Dragoslava Petrovića, a u čijem sastavu sede članovi Izvršnog veća Vojvodine. Korupcija je i kada se u Novom Pazaru ljudi ubijaju na ulicama u ratu LJajića i Ugljanina, a Tadić kaže da je to „balkanski folklor“ i zbog očuvanja vlasti ne sme da pohapsi nosioce zametka građanskog rta u Novom Pazaru. Srbija možda ne može odmah postati bogatija, ali pravednija može biti odmah. Nije nam potrebno članstvo u EU da bismo sprovodili zakone.
Autonomaši hoće državu.
Vojvodina i Statut, otkud sad taj problem? Ko ga je stvorio, DS, PajtićÖ?
- Statut je tajno obećanje autonomaškim partijama za podršku u predsedničkim izborima Borisu Tadiću, i dokaz da ni ova Srbija nije dovoljno mala, da nijedno cepanje nije konačno i poslednje, i da onaj ko hoće da napušta Kosmet mora biti spreman da se pakuje i iz Vojvodine, Raške oblastiÖ Autonomaši su postali dovoljno bogati da misle da je vreme da imaju i svoju državu. Niko Čanka nije pitao koliko je stanova promenio u Novom Sadu, iako u životu nije zaradio ništa vrednije od poslaničke plate, niti ga je pitao kakva mu je uloga u pokušajima Tvornice duhana Rovinj, da privatizuje duvansku industriju u Senti, ni kako mu se kum Kostić obogatio... Umesto da pričamo o očigledno neustavnom papiru kakav je Statut, trebalo bi da priča gde je Pajtić potrošio novac namenjen za skladište gasa, ili zašto su kredite za razvoj poljoprivrede dobili pretežno članovi i vladajućih partija u Vojvodini, ili kako Pajtić upravlja svakim sudom u Vojvodini, a posebno u Novom Sadu, ili koliko je kvadrata stekao predsednik PO DS Elezović, i kako je stekao stanove i lokale, a sigurno nije baveći se svojom strukom ugostiteljskog radnika. Umesto što raspravljamo o neustavnim papirima, morali bismo pitati zašto Vojvodina ima vladu i činovnike koji se broje na hiljade i koliko poreske obveznike u Vojvodini koštaju putovanja jednog mladog arhitekte bližeg Pajtiću nego struci kojom se bavi, i da li je ta topla blizina dovoljno opravdanje da mladi posetilac NJujorka gradi novosadsku marinu i pešački most. Nije decentralizacija da Novi Sad bude što dalje od Beograda, već da i Zrenjanin i Leskovac više liče na glavni grad svoje države nego na napuštena sela.
Čeda Jovanović...
-Da je bilo ko drugi optužen pred Specijalnim sudom od zaštićenog svedoka da je naručio ubistvo, trunuo bi na robiji. Zašto niko ne proveri da li je Bagzi lažov kao što je i kriminalac i da li je Čeda Jovanović kriminalac kao što je i lažov.
Mi smo borbena levica
Šta se događa s partijom koju predvodite - Pokretom socijalista?
- Pokret socijalista postoji u 72 grada i opštine, biće nas i više. Učestvujemo na svakim izborima koje vlast dopusti, od izbora za mesne zajednice do lokalnih izbora i gde god smo se pojavili, osvojili smo mandate. Mi smo borbena levica, učestvovali smo u svakom radničkom protestu, prikupljamo potpise za zakon o obaveznom sindikalnom organizovanju. Pokret je uvek na strani onih koji žive od svog rada, zato podržavamo i radnike u Kuršumliji i to što su povratili svoju fabriku. Kada državu nije briga što se rad čitavih generacija pljačka i odnosi, onda radnici imaju prava da se bore za fabriku koju su sami gradili i za hleb koji sami prave; nema greha u otporu pljački.
Ima li nam spasa, kako vidite izlaz iz ove propasti?
- Samo u brzim i dubokim promenama. Samo u zajedničkom nastupu opozicije koja će na jednoj listi „Za Srbiju“, ponuditi celovitu sliku budućeg političkog života, u kome neće biti sukoba oko toga da li je preča Srbija ili Evropa, a o drugim pitanjima će se voditi razumne polemike u skladu sa političkim pravcem i ideološkim ubeđenjima partija. Samo tako ćemo moći da se odupremo sili novca, medija i pritisaka Zapada i tajkuna, i samo tako Srbija neće postati žalosna kopija američkog sistema u kome će nam na silu napraviti dve partije, koje su zapravo jeda, i tako nam ukinuti i poslednje pravo - pravo na izbor.
Pišu: Gradiša Katić
Slobodan Jovanović
