Izvor: B92, 04.Feb.2010, 03:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tajkuni bez kazni za monopol

Beograd -- Tokom tri prva meseca od kako je Zakon o zaštiti konkurencije na snazi, nijedan srpski tajkun nije kažnjen za monopolsku poziciju, piše "Blic".

Čitav spektar sankcija predviđen je novim Zakonom o zaštiti konkurencije, koji je na snazi od novembra 2009. i koji treba da predstavlja udar države na monopol. Međutim, za tri meseca nije primenjena nijedna od njih.

Država može da natera tajkuna, ako ostvaruje monopol, da deo svoje imovine ustupi konkurentu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili da je proda, može i da mu oduzme deset odsto ukupnog godišnjeg profita, ostvarenog na osnovu monopola, bilo da je reč o trgovini ili proizvodnji lekova, ulja, nafte, cigareta ili lanca maloprodaje.

Taj zakon daje pravo članovima komisije na nenajavljeni upad u poslovne prostorije ma kog srpskog biznismena i automatski nalog za pretres njegove celokupne poslovne dokumentacije. Komisija sama može da izriče kazne, ne čekajući tromo i koruptivno sudstvo. Pitanje je zašto to ne čini.

"Čeka se da Skupština izglasa nove članove, predsednika, kao i savet komisije koji je nadležan za donošenje odluka, kao i kazne. Savet sada radi u okrnjenom sastavu, nekim članovima je istekao mandat", kaže Dijana Marković-Bajalović, predsednica komisije za zaštitu konkurencije.

Ona, međutim, tvrdi da Zakon o zaštiti konkurencije nije dovoljan i upozorava da država dezavuiše rad komisije za zaštitu konkurencije jer donosi druge zakone koji osporavaju Zakon o zaštiti konkurencije.

Ona podseća i na zaključak Vlade kojim je krajem prošle godine preporučeno Fondu za zdravstveno osiguranje da se do kraja krize nabavljaju isključivo lekovi domaćih proizvođača, iako su po Zakonu o javnim nabavkama domaći proizvođači već dovoljno preferirani.

Ističe i niz administrativnih barijera, od građevinskih dozvola, pa nadalje.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za istraživanje slobodnog tržišta, kaže da Srbija ne vodi antimonopolsku politiku, poput zemalja koje žele da budu prosperitetne.

Ubeđen je da kazne, koje će posle izvesnog vremena biznismeni ukalkulisati u poslovne proračune, neće biti odgovarajući i dovoljan udar na monopol i da ostaju mnoge barijere za ulazak konkurencije, a njih čini milion malih administrativnih prepreka.

Podsticanje konkurencije za njega je lek protiv monopola. A njega nema jer, kako objašnjava, vlada nezdrava simbioza interesa privatnog biznisa i političkih partija.

"To za posledicu ima činjenicu da građani za svoje plate plaćaju skuplje proizvode i usluge nego u drugim zemljama. Obično ti proizvodi i usluge nisu ni približno vrhunski", smatra Stevanović.

Nastavak na B92...