Izvor: Danas, 26.Okt.2015, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajanstvena obala
Moj boravak u Norveškoj nije obeležila samo svetlost već i voda. U Oslu smo često šetali pored mora, a Damjan i ja smo svakodnevno viđali fjord tokom tramvajskih i autobuskih ekspedicija.
Leti smo svi odlazili na poluostrvo Bigdoj, a zimi smo hodali preko zaleđenog jezera Sognsvan. Stojeći pored Grigove kuće, gledao sam jezero Nuros. Većina gradova koje smo obišli nalazi se na obali: Bergen, Tvedestrand, Olesund, Molde, Horten, Drebak... Razgledao sam "Fram", vikinške >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << brodove, "Kon-tiki" Tura Hejerdala, kao i "Jeu", brodić kojim je Rual Amundsen prvi prošao takozvanim Severozapadnim prolazom. I kada sam bio daleko od mora, nisam bio daleko od vode: oko mene su tekle reke, vozili smo pored jezera, s litica su se obrušavali vodopadi, gledao sam zavejane planinske vrhove u daljini, a ako ništa drugo " često su padali kiša ili sneg.
Čak i da smo obišli mnogo više primorskih mesta, i dalje bismo poznavali samo zanemarljivo mali deo norveške obale, jer je ona, prvenstveno zahvaljujući fjordovima, dugačka čak dvadeset pet hiljada kilometara. Ako pomislite da Sjedinjene Američke Države imaju dužu obalu zato što leže između dva okeana, prevarićete se. To nije kraj: ako na taj broj dodamo i obale svih norveških ostrva, dobićemo liniju koja bi dva i po puta okružila našu planetu. Pošto je norveška obala toliko razuđena, i pošto više od polovine zemlje leži na nadmorskoj visini od bar 500 metara, nije lako ni graditi, ni održavati puteve. A ako ih i izgradite, putovanje između mesta na moru može da potraje. Najduži fjord, Sognefjord, zadire u kopno više od dve stotine kilometara. Ako želite da posetite naselje s druge strane fjorda, čeka vas dug put kopnom; ako, pak, plovite brodićem ili trajektom, to je kao da pređete ulicu. Istina, poveću ulicu.
Toliko mnogo norveških naselja podignuto je pored mora upravo radi mogućnosti putovanja vodom. Uostalom, tako je Norveška i dobila ime: Vikinzi su put duž zapadne obale Norveške zvali "put na sever" ili norvegr. Još jedan važan razlog: na obali je toplije. Tačnije, na obali je manje hladno. U mestima duž Atlantika, čak i u onima koja se nalaze iznad polarnog kruga, klima je blaža nego što bi čovek pomislio kada ih nađe na mapi. Zahvaljujući moru i Golfskoj struji, u Bergenu, recimo, temperatura nikada ne pada mnogo ispod nule, iako se on nalazi još dalje na severu nego Oslo. Zahvaljujući moru, takođe, česte su kiše. Proveli smo u Bergenu nekoliko dana pre nego što smo posetili Grigovu kuću i kiša je padala tokom polovine našeg boravka; rekli su nam da imamo sreću s vremenom.
Zbog svega toga često sam viđao morsku vodu. Viđao sam sve nijanse plave boje u različitim dobima dana, i pod različitim osvetljenjima, viđao sam, ponekad, sivu ili zelenkastu, ali sjajnozelenu vodu, skoro smaragdnu, prvi put sam video tog dana. Nalazili smo se na atlantskoj obali Norveške i s litice visoke nekoliko stotina metara posmatrali fjord Gejranger, usku i krivudavu blistavu traku vode okruženu sa obe strane planinama.
Odlomak iz knjige "Svetlost na vodi, Put na Sever", izdavač: Arhipelag.
