Izvor: Danas, 22.Sep.2015, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tagorinim stopama
U vinskoj tami noći, čujete eho glasova rimskih vojnika kako pleše nad vodom. Na plaži Kesthelj dalo mi se na plač, gledala sam trambuline, decu kako se preturaju po pesku i travi kasnog leta kao morske zvezde i slušala kao zvončiće njihov smeh što se klizao po simfoniji svetlosti u c duru koju je bacalo oslabelo sunce, otežalo od slatke strasti grožđa providnog i ljupkog i oporog. Prošlost i sadašnjost moja susretaše se, katkad, u zoru besanica.
Budućnost, unapred >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << izmučena, samo sam osećala na gozbama balatonskim, gde su nas dvorile varošanke mekih ruku, iznoseći pred nas pladnjeve sa jestivima u bojama Van Gogovim - zelena kao vatra, suncokret žuta, crvena kao sunčeva kugla izvečeri. Sa plaže Esterhazi, gde su odsutno kljucali nevidljivi golubovi, onostrano beli, gledah sam u poluostrvo Tihanj, kako se modri u daljini zelenog vetra, svo u boji leda i nekih mučnih sećanja. Jedno dete prodavalo je na šetalištu slatkiše od marcipana, mogli ste kupiti čitav grad, beo, rumen, što nadolazi kao kvasac, sa ukusom Edena i smrti i tihog mirenja. Čudna je, gusta i zlatna svetlost ovog podneblja. Glavno šetalište zove se Tagore, jer je čuveni pesnik Rabindranat Tagore, ovde dolazio da leči srce. Izvečeri bi obično dugo lutao korzoom, a onda do ponoći sedeo nad jednom čašom vina, gledajući talase blage, bolesne mesečeve svetlosti i osluškujući nejednake udarce bolesnog srca zbog koga je ovde došao. Meštani su voleli njegov osmeh sveca i to što je milovao dečje, nemirne, vesele kose, zaljubljeni su znali njegove stihove napamet, ali on ih nije slušao, odmahivao je blago rukom, kao stideći se. Jednog jutra, u zoru od sjajnog praha što je padao po krovovima, odoh da lutam daleko. Moj bol je išao za mnom. Malo sam hodala neravnom stazom, prašnjavom i boje umbre. A onda, kao da se predeo otvorio i otkrio same nage grudi zemlje, što su pupele na zemlji mrkoj i prepečenoj kao korice neke hostije. To behu vinogradi, cedila se svuda okolo medna svetlost i zanesene tičice, sitne i drhtave, ćućorile su, opijene. Beli leptirovi, duše umrlih, lebdeli su nad sjajnim pljuskom grozdova. Cela vlažnozelena obala Balatona plodna je za vinogradarstvo, otuda toliko vina najrazličitijih. Na severnoj strani jezera nalaze se najpoznatije vinarije Čopak-Fured i Tifani u kojima se proizvodi najpoznatije vino, franjevac. Od njega natiču usne kao posle poljubaca i franjevac prizive neke sne, mistične, tihe, onostrane.
