Izvor: Blic, 07.Nov.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić u Vukovaru
U glasanju onih koji s obe strane reke osuđuju ono što se desilo u Vukovaru u četvrtak, ima toliko sličnosti da je teško ne pomisliti kako pripadaju istom plemenu.
Kažem plemenu, jer se radi o jednom vrednosnom sistemu koji je, zapravo, prednacionalan, ako hoćete, čak prednacionalistički. Onom sistemu vrednosti i mišljenja koji se popularno definiše sintagmom da je zlo kada neko meni ukrade kravu, a dobro kada kravu ja ukradem nekome. U celoj vukovarskoj priči se, naravno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne radi o kravama, već o ljudima, ali treba biti svestan da u ovakvom sistemu vrednosti ova razlika ne mora biti ključna.
Kada se kaže kako je odlazak Predsednika Republike u Vukovar sramota za Srbiju, tačno kako je to bio i odlazak u Srebrenicu – a sramota nije kada neko muči i ubija vezane i bespomoćne u ime Srbije – ovakva izjava je u okviru pomenutog shvatanja logična, makar sama zvučala sramotno. Kada onaj koji je to rekao pokuša da kaže još nešto, beznadno se spetlja i dotle jasne rečenice gube svako značenje.
Činilo se kao da pokušava da kaže kako on, ili tačnije "mi” u čije ime govori, osuđuje svaki zločin. No nevolja je bila u ovoj reči: zločin. Ali, po ovom shvatanju, "mi” ne možemo počiniti zločin – tj. dobro je kada mi krademo kravu – i tako ništa što smo mi učinili po definiciji ne može podlegati osudi. Slično je u odbijanju vukovarskog četvrtka s druge strane reke. Od njih nećemo ništa, kažu. Na obe strane se gubi i sam pojam "zločina” jer ga zapravo i nema, ovde se radi samo o meri naših i njihovih gubitaka. Danas naših, sutra njihovih. A zločin se može videti i sagledati tek u jednom drukčijem vrednosnom sistemu.
Pre više od dva stoleća Kant je izrekao rečenicu: "Kada delaš, čini to u duhu maksime po kojoj tvoje delanje može postati opšti zakon.” Jednostavnije: kada kradeš kravu, upitaj se šta bi mislio kad bi je tebi ukrali. Kad ubijaš, upitaj se kako bi izgledalo kad bi neko hteo pobiti tebe i tvoje. To je prozvano Kantovim kategoričkim imperativom.
Sve je to politika, reći će neko u poslednjem pokušaju da obezvredi vukovarski četvrtak i ono što se dešavalo na Ovčari i u Paulin dvoru.
Možda. Ali činjenica jeste da se kategorički imperativ prilično retko primenjuje u politici, ne samo srpskoj i ne samo hrvatskoj. Retko se primenjuje uopšte i van politike. Plemenski sistem vrednosti je mnogo češće na snazi. Upravo se zato ono što se u Vukovaru desilo prošlog četvrtka mora podržati – ako nam je stalo da živimo u boljem svetu, ne samo po pitanju odnosa Srba i Hrvata.
