Izvor: RTS, 16.Apr.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić u Pečuju
Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović, izjavili su tokom posete Bačkom Monoštoru, da će se lično založiti za povlačenje tužbi za genocid. Potrebni novi standardi u politici pomirenja, istakli prethodno Tadić i Josipović, nakon sastanka sa mađarskim kolegom u Pečuju.
Nakon posete Bačkom Monoštoru, predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović izrazili su spremnost da lično doprinesu povlačenju uzajamnih tužbi za genocid, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uz opasku da je to prevashodno zadatak vlada dveju zemalja.
"Srbija polazi od principa da nijedan zločin ne sme da ostane nerasvetljen i da nijedan zločinac ne sme da izbegne kaznu", rekao je Tadić novinarima ispred Osnovne škole "22. oktobar" u kojoj je održan sastanak sa predstavnicima hrvatske zajednice.
Tadić je istakao da su odnosi između Srbije i Hrvatske od presudne važnosti za ceo region.
"Ako Srbija i Hrvatska imaju saglasnost o zajedničkoj budućnosti, i ako uspeju da smognu snage da gledaju na probleme prošlosti na način koji je sasvim drugačiji od tradicionalnog, ako budu imale zajedničke sednice vlada dve države i ako - bog da - jednom u budućnosti imaju i zajednički udžbenik istorije, time će pokazati iskrenu zrelost i spremnost da preuzmu novu odgovornost u novom vremenu, kako bi projektovale budućnost celog regiona", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, to bi bila poruka svim narodima i državama u regionu da imamo zajedničku budućnost u EU.
Predsednik Hrvatske smatra da tužbe Međunarodnom sudu pravde imaju smisla samo ako se rešenje ne može naći na drugi način. "Odgovornost vlada u Beogradu i Zagrebu je da to pitanje reše na obostrano zadovoljavajući način", dodao je Josipović.
Dvojica predsednika izrazila su spremnost i da se sporno pitanje granice na Dunavu reši dijalogom. "Reč je o kompleksnom pitanju koje se ne može rešiti lako i brzo. Radne grupe na tome rade i u obavezi su da nađu povoljno rešenje", rekao je Tadić.
Hrvatski predsednik se složio da je svaka rasprava o granici teška, makar se radilo samo o jednom metru teritiorije.
"Ako komisije to ne reše postoje druge pravne mogućnosti, kao što su arbitraža i sudovi", zaključio je Josipović.
Sastanku sa predstavnicima hrvatske zajednice pored dvojice predsednika prisustvovao je i srpski ministar za pitanja manjina Svetozar Čiplić.
Tadić i Josipović su pre dolaska u Bački Monoštor, gde ih je uz burne aplauze i uzvike podrške dočekao veliki broj građana, učestvovali na trilateralnom sastanku u Pečuju, gde im je domaćin bio mađarski predsednik Laslo Šoljom.
Tadić, Josipović i Šoljom u Pečuju
Predsednik Srbije je rekao u Pečuju, posle sastanka sa mađarskim i hrvatskim kolegama, da se nada da će naša zemlja, ako ne pre, onda za vreme mađarskog predsedavanja Evropskoj uniji dobiti status kandidata za punopravno članstvo u EU. Mađarska preuzima predsedavanje EU početkom 2011. godine.
Predsednik Srbije sastao se u Pečuju sa predstavnicima Srba u Mađarskoj i tom prilikom poručio da predstavnici manjina imaju pravo da čuvaju svoj identitet i maternji jezik.
Tadić ih je obavestio da je sa kolegama iz Mađarske i Hrvatske razgovarao o investicijama koje će poboljšati i život Srba u ovom delu Mađarske.
Predsednika Srbije dočekali su predsednik Samouprave Srba u Mađarskoj Ljubomir Aleksov i tridesetak Srba.
Predsednici Srbije i Hrvatske istakli su na zajedničkoj konferenciji za novinare da je veoma važno uspostaviti nove standarde u politici pomirenja koja zaslužuje punu afirmaciju.
Tadić je istakao da je ponosan na parlament Srbije koji je nedavno usvojio Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, istakavši da se nada da će i drugi parlamenti u regionu usvajati slične rezolucije.
Srbija želi da Hrvatska što pre postane članica EU, jer to znači da će i Srbija vrlo brzo ostvariti svoj strategijski cilj, izjavio je predsednik Srbije.
Za mene je važno, naglasio je Tadić, da smo zaključili da u procesu evropskih integracija jedna zemlja neće uslovljavati druge i da za prijem u EU važe jasno definisani kriterijumi iz Kopenhagena.
Za ekonomski boljitak naroda koji žive, ne samo u ove tri države, Srbiji, Mađarskoj i Hrvatskoj, prema rečima Tadića, potrebno je napraviti iskorak kada je reč o izgradnji infrastrukture.
"U tom kontekstu razgovaramo o izgradnji Koridora 10, Koridora 5, ali i mreži puteva koji će ih povezivati", objasnio je Tadić.
"Razgovarali smo i o Dunavu, kao Koridoru 7", dodao je Tadić, napominjući da je Srbija zainteresovana da se pridruži projektu Mađarske i Hrvatske pred UNESKO koji se tiče
evropskog regiona Mura-Dunav-Drava.
Mađarska podrška Srbiji i Hrvatskoj
Šef mađarske države Laslo Šoljom rekao je da će njegova zemlja tokom predesedavanja EU učiniti sve da ubrza ulazak Srbije i Hrvatske u Uniju i dodao da se nada će Srbija dobiti status kandidata u tom periodu.
Srbija i Hrvatska, naglasio je Šoljom, moraju učiniti sve da pronađu preostale optužene za ratne zločine i izruče ih Tribunalu u Hagu.
Nacionalne manjine su most koji povezuje naša tri naroda i razgovarali smo o mogućnosti da se uvoji koncept kulturoloških nacionalnih grupa, rekao je Šoljom.
Mađarski predsednik je objasnio da bi to značilo poštovanje kulturne autonomije manjinskih naroda, ali i njihovu integraciju u većinsko društvo i očuvanje suvereniteta države u kojoj žive.
Šoljom se osvrnuo na ratne događaje iz devedesetih godina i istakao da su trojica predsednika sastali da bi razgovarali o budućnosti, pomirenju i razvoju naroda, kao i da bi probleme i pitanja iz porošlosti ostavili iza sebe.
"Moja dvojica kolega, predsednici Tadić i Josipović, učinili su gestove koji služe pomirenju i zalažu se za osudu zločina", rekao je Šoljom.
Otvorenim dijalogom do rešenja
Josipović je zahvalio na podrši Mađarske evropskim integracijama Hrvatske i izrazio nadu da će Hrvatska ipak pre mađarskog predsedavanja EU završiti pregovorte o članstvu.
Zahvalni smo na podršci da se proces ratifikacije ubrza kako bismo što pre postali članica EU, rekao je Josipović i istakao da evropska budućnost Hrvatske ipak neće biti potpuna bez članstva i njenih suseda u evropskoj zajednici naroda. "Tu mislim pre svega na BIH, Srbiju, Crnu Goru", naglasio je Josipović.
Važno je da postoji konsenzus da sva otvorena pitanja između naše dve zemlje, Srbije i Hrvatske, rešavamo u otvorenom dijalogu, jer je to zalog naše bolje evropske budućnosti, rekao je Josipović.
