Izvor: RTS, 03.Maj.2010, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić u Norveškoj
Srbija ima ključnu ulogu za mir i stabilnost u regionu, a Norveška je podržava u procesu evropskih integracija, izjavio je norveški premijer Jens Stoltenberg, posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem koji boravi u dvodnevnoj poseti Norveškoj, premijer te zemlje Jens Stoltenberg izjavio je da Srbija ima ključnu ulogu u regionu, kao i punu podršku Norveške u evrointegracijama.
Na pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ko će pre postati članica EU, Srbija ili Norveška, Stoltenberg je rekao da će to biti Srbija.
Predsednik Tadić je uzvratio da će ljudi u Srbiji biti veoma srećni što to čuju i dodao da Srbija čini sve što je u njenoj moći da ispuni sve uslove i pre Norveške postane punopravna članica.
Tadić je istakao da je ponosan što je parlament Srbije usvojio deklaraciju kojom osuđuje zločin u Srebrenici.
"To je naš doprinos stabilnosti i pomirenju među zemljama i narodima regiona", istakao je Tadić i najavio da će 15. jula ove godine biti u Srebrenici na obeležavanju 15. godišnjice zločina.
Prema njegovim rečima, polovina ljudi u Srbiji je podržala rezoluciju o Srebrenici, polovina nije, ali moramo da nastavljamo da objašnjavamo običnim ljudima šta se dogodilo tokom rata.
Mi smo preuzeli svoj deo odgovornosti i očekujemo da druge zemlje u regionu preuzmu svoj deo odgovornosti što je put ka pomirenju, istakao je Tadić.
Tadić je podsetio da je Srbija Tribunalu u Hagu izručila 44 od 46 optuženika i naglasio da se nastavljaju napori čiji je cilj hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Kosovo nije uslov za Evropsku uniju
Govoreći o Kosovu, Tadić je naglasio da niko iz EU od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova, kao uslov za članstvo u Uniji, kao i da to ne očekuje ni od Norveške.
"Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Jednostano proglašena nezavisnost je u suprotnosti sa međunarodnim pravom", rekao je Tadić i podsetio da se čeka mišljenje Međunarodog suda pravde o tom pitanju.
Tadić je ponovio spremnost Srbije da nastavi pregovore sa kosovskim Albancima kako bi se pronašlo održivo kompromisno rešenje za status Kosova.
"Nije kompromisno rešenje da jedna strana dobije sve, a druga izgubi sve. To nije održivo rešenje. Uradićemo sve što je potrebno da dođemo održivog i kompromisnog rešenja", poručio je Tadić.
Stoltenberg i Tadić su naglasili važnost daljeg jačanja ekonomske i političke saradnje dve zemlje, posebno ističući ulogu Telenora, najvećeg investitora u Srbiji.
Nadamo se i verujem da će to biti osnov za sličnu saradnju u budućnosti između dve zemlje, istakao je Stoltenberg.
U poseti kompaniji Telenor, najvećem stranom investitoru u Srbiji, predsednik Tadić je razgovarao sa generalnim direktorom kompanije Jonom Fredrikom Baksasom i menadžmentom kompanije.
Tadić sa kraljem Haraldom V
Tadić je zahvalio Norveškoj na podršci Srbiji za članstvo u Programu Partnersvo za mir i istakao da će Srbija nastaviti da sarađuje sa tom skandinavskom zemljom u misijama UN širom sveta.
Dve zemlje očekuju nastavak saradnje u okviru Ujedinjenih nacija, podsećajući da je Srbija deo vojne misije Norveške u Čadu.
U dvodnevnoj poseti Norveškoj, predsednik Tadić razgovarao je i sa norveškim kraljem Haraldom V, koji je priredio ručak u Tadićevu čast.
U delegaciji predsednika Srbije je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.
Tadić će sutra prepodne u Oslu otvoriti Poslovni forum Srbije i Norveške, koji će trajati do 6. maja.
Forum je prilika da se privredni potencijali Srbije predstave poslovnim ljudima iz Norveške i sa njima uspostave poslovni kontakti.
Predviđeno je da Tadić položi venac na groblju jugoslovenskim partizanima na groblju Vestre Gravlund u Oslu.
Prvu posetu Norveškoj Tadić će završiti razgovorom sa predsednikom norveškog parlamenta Dagom Andersenom.
Norveški premijer - Beograđanin u srcu
Norveški premijer Jens Stoltenberg, sa kojim se predsednik Srbije Boris Tadić sastaje danas popodne, zapravo je Beograđanin, bar u srcu.
Aktuelni premijer Norveške je, naime, proveo detinjstvo u Beogradu, pošto je njegov otac, Torvald Stoltenberg, poznat našoj javnosti kao mirovni posrednik UN za bivšu Jugoslaviju, 1960. godine bio postavljen za prvog sekretara norveške ambasade u Beogradu.
Prema svedočenju njegove tadašnje dadilje, Smilje Katić, za Tanjug, Jens je, iako ne njen sin, već "vaspitanik", ostao u njenom srcu kao dobro dete, koje bi "svaki roditelj poželeo".
Opisujući porodicu Stoltenberg, koja važi za najmoćniju političku dinastiju u Norveškoj, Katićeva je navela da joj nije bio problem da se uklopi, jer su svi njeni članovi naučeni da poštuju ljude, dobrotu i pravednost.
Norveški premijer je, prilikom zvanične posete Beogradu, u oktobru 2007. godine, takođe evocirao uspomene na svoje, kako je sam rekao, srećno detinjstvo u srpskoj prestonici.
Osim kuće u kojoj je odrastao, na Dedinju, njegovo omiljeno mesto je Kalemegdan, gde je, kako je rekao, naučio da skija.
Prisećajući se dana koje je proveo u Beogradu, Stoltenberg je rekao da pamti omiljena srpska jela koja je voleo da jede kao dečak - punjene paprike, pasulj i ćevape.
Mladolikog Jensa Stoltenberga, koji je premijersku funkciju već obavljao 2000. i 2001. godine, norveški mediji često porede sa bivšim američkim predsednikom Džonom Kenedijem, imajući u vidu, pre svega, njegovu harizmu i dobar izgled.
"To poređenje ne odgovara istini. Ja sam, pre svega, norveški političar", rekao je Stoltenberg, osvrćući se na medijske napise.
On ističe da mu porodica puno znači i da se uvek trudi da uskladi porodične obaveze sa profesionalnim.
"Svoju decu učim poštenju i da budu dobri prema drugim ljudima, a to je ono čemu me je naučila moja dadilja", rekao je norveški premijer.
