Izvor: BKTV News, 31.Maj.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić protiv Tadića (3)
I po treći put o Tadiću. Opet sa namerom da suočavanja Tadića sa Tadićem, i razmišljanjem da li je on sam sebi najopasniji kritičar, oponent i protivnik. Pogotovo u procesu nametanja sebe kao oficijelnog kandidata za mandatara Vlade Srbije.
Pre svega, recimo, Tadićeva izjava:
„Ne postoji nijedna država na svetu koja je od kohabitacije imala korist, ali su se mnoge velike zemlje, na primer Francuska, sa njom suočavale u prošlosti. Međutim, tako su građani odlučili >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << - dali su većinu mandata dosadašnjoj koaliciji u vladi i poverenje novom predsedniku Republike. To znači da je kohabitacija vrlo verovatna, iako nije dobra“.
Kohabitacija jeste „vrlo verovatna“ pod uslovom da se formira, recimo vlada SNS– DS -SPS. Ili, SNS – DS! Sve drugo može da asocira na neku skrivenu misao da se sadašnja situacija neće razrešiti drugačije nego novim parlamentranim ili predsedničkim izborima
Inače, nema dokaza da je Francuska u vreme kohabitacije zaostajala. A za političara je ozbiljna opomena kada njegovi podpredsednici, svako na svojoj teritoriji, bolje iznesu svoj deo političkog tereta u suočavanju sa voljom naroda od samog šefa stranke i države! Mislim na Dragana Djilasa i Bojana Pajtića – na Beograd i Vojvodinu.
Tadić, takodje, kaže:
„I zato se, koliko vidim, niko u ovom trenutku ne otima za premijersku poziciju. Ne otima se ni SNS, nijedna stranka u našoj koaliciji. Svi znaju da pozicija premijera neće biti ni malo prijatna“.
Ne verujem da Tadić nije makar naknadno gledao obraćanje Dačića u noći kada su se saopštavali rezultati u prvom krugu izbora. Zar Dačić tada nije izgovorio da - ne zna ko će biti predsednik, ali zna ko će biti premijer. Tadić i Nikolić tek ulazili u drugi krug za predsednika, a ne premijera, zar ne?!
Nesporno je da su i Tomislav Nikolić i koalicija koju je predvodio SNS, svaki u „svojoj ligi“, osvojili šampionsku titulu! Matematilka je vražija stvar u zbrajanju poslaničkih mesta i otuda i mogućnost da se volja naroda naknadno prekraja. I da „stara vlada“, vraćajući se na „mesto zločina“ u Nemanjinu 11, može ponovo da ovlada Srbijom, ali ne može da pobegne od istine da je Srbiju ostavila na „aparatima za reanimaciuju“.
„Stari“ mogu opet u Vladi sa Dinkićem ili Jovanovićem, od kojih svako nosi teret nečeg neprihvatljivog za Srbiju. Jovanović kada je reč o Kosovu, Dinkić iza sebe ima „grehe“ koje i EZ rezolucijom traži da se ispitaju, kao što je Mobtel.
Veoma je simptomatično i izazovno ono što je Tadić u prvom intervjuu posle poraza rekao o kompoziciji Vlade:
„Uopšte ne verujem u ekspertsku vladu, već u političko-stručnu vladu. Vlada mora biti tim politički jakih i stručnih ljudi. Nepartijske ličnosti, koje dobro znaju svoj posao, uvek su dobrodošle, ali ne možete važne odluke poveravati ljudima koji mogu biti izuzetni stručnjaci u svojoj oblasti, ali koji nemaju osećaj o velikoj slici, o posledicama koje neka odluka ima po društvo u celini“.
Prateći tu logiku, i u nas i u svetu, oni koji nisu služili vojsku su se bavili vojskom, advokati poljoprivredom, a ortopedi prostornim planiranjem. Ministarka pravde je „pronašla“ način da boduje „uterivače dugova“, ali ne i sudije, izabrane i po njenom ukusu, da u svom redovnom radnom vremenu zaradjuju platu iako imaju dva miliona nerešenih izvršnih sudskih presuda. Što i redovno zapsoleni u sudu nemaju bodove i da im od toga zavise primanja kao „uterivačima“. I još tragičnije u socijalnom odnosu prema osiromašenim gradjanima. Zar nije bila vest da za komunalije duguju Predsedništvo države i rezidencija Predsenika i što onda sud nije zakucao na njihova vrata, ali će se u Srbiji naći vlast koja će sirotinji otimati stanove i izbacivati ih na ulicu.
Po mišljenju kandidata za budućeg premijera, uzalud je Beogradski nuniverzitet školovao mlade i pametne, koji su po svetu sticali ogromna priznanja, kada i sad ima i doktora nauka koji se gurnuti u ćošak ili na berzu rada, jer nisu „partijski poslušnici“.
I na kraju, ono najčudnije u Tadićevim obećanjima:
„Prvo, resori se ne smeju deliti kao feudi, vlada ne sme da bude stranački ratni plen posle izbora. Mora da postoji premreženost i podela odgovornosti među ministarstvima i strankama u vlasti. Ne podela sektora, već zajedničke odgovornosti. To važi za javna preduzeća, za ceo javni sektor“
Vlada koja se će biti predložena ako Tadić ostane mandatar šta je drugo nego ratni plen. Otuda i pitanje - da li je kandidat za premijera prespavao poslednja dva mandata i nije video da je vlada upravo bila podeljena po principu feuda.
Hoće li Tadić sve ovo što je citirano tako čisto, jasno i glasno reći i prilikom predstavljanja Vlade. Naravno, ukoliko dodje do toga?
Hoće li se neko od poslanika setiti da se pozove na ove citate - ostaje da vidimo.
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
