Izvor: Blic, 01.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić preuzeo obavezu hapšenja Mladića
Predsednik Srbije Boris Tadić biće na čelu Saveta za bezbednost i koordiniraće rad bezbednosnih službi, a po svemu sudeći prvi i najznačajniji zadatak Saveta, osnovanog iz drugog pokušaja, biće okončanje saradnje sa Hagom, tačnije rešenje slučaja Mladić.
Vlada Srbije juče je donela odluku da se formira savet koji će činiti predsednik i premijer Srbije, ministri odbrane, unutrašnjih poslova i pravde, kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktor Bezbednosno-informativne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << agencije i rukovodioci Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije Ministarstva odbrane. Sednice će sazivati i voditi predsednik Srbije.
Na predsedavanje Tadića sednicama Saveta može da se gleda i kao na ustupak koji je lider DSS Vojislav Koštunica učinio tokom pregovora o formiranju vlade, kada je ipak zadržao Radeta Bulatovića na mestu šefa BIA do izbora, kako je to formalno saopšteno, nove „nestranačke ličnosti" na čelo BIA. Međutim, upućeni tvrde da je, u nedostatku pogodne osobe za to mesto, pre reč o Tadićevom iskazivanju spremnosti da preuzme praktično potpunu odgovornost za saradnju sa Hagom. Ovaj potez trebalo bi da umiri saradnjom uglavnom nezadovoljnu glavnu tužiteljku Tribunala Karlu del Ponte, koja u ponedeljak dolazi upravo na Tadićev poziv u Beograd.
Predsedavanje Tadića Savetu za bezbednost daje za pravo Demokratskoj stranci da kaže da je dobila veći deo bezbednosnog kolača, tvrdi za „Blic" analitičar Aleksandar Radić.
- DS je u pregovorima dobio odbranu i VBA, dok je DSS dobio policiju i BIA. Predsedavanje savetu je na izvestan način glas više i preimućstvo DS u bezbednosnom sektoru. Međutim, treba očekivati da će zato kod izbora novog direktora BIA glavnu reč ipak imati DSS, uz saglasnost DS na izbor kandidata - zaključuje Radić.
Tadić je u izjavi RTS najavio da će Savet za nacionalnu bezbednost „kontrolisati i koordinisati sve srpske službe bezbednosti i čiji će jedan od važnijih zadataka biti okončanje saradnje sa Hagom".
- Svako će morati da radi svoj posao, a u suprotnom će biti velikih političkih problema, što ja kao predsednik Srbije neću dozvoliti. Duboko verujem da će ova vlada okončati i saradnju sa Hagom kada je reč o slučaju Ratka Mladića - rekao je Tadić i naveo da želi da uveri Del Ponteovu da Srbija „maksimalno intenzivira saradnju sa Haškim tribunalom, poštuje svoje zakonodavstvo i međunarodno pravo i EU".
Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije i lider SPS Ivica Dačić ocenio je da nadležnosti najavljenog Saveta za nacionalnu bezbednost moraju biti uređene zakonom.
- Iz uredbe ne mogu da proisteknu dodatna ovlašćenja tog organa pored onih koja su već propisana Ustavom i zakonom - kazao je Dačić. On ocenjuje da Savet koordinira rad službi bezbednosti, dok je kontrola rada svih službi bezbednosti ipak u nadležnosti parlamenta, a da nema zakonskog osnova da službe budu podređene predsedniku republike.
Ministar pravde Dušan Petrović se nada da će formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost omogućiti da Srbija u razumnom roku okonča saradnju sa Sudom u Hagu. Petrović je ocenio da će rad Saveta povećati kapacitet države za borbu protiv organizovanog kriminala i odbranu od terorizma, a da će funkcionisanje Saveta biti uređeno i zakonom.
Vlada Srbije je 12. januara prošle godine već formirala Savet za nacionalnu bezbednost, ali to telo se zbog spora oko nadležnosti predsednika republike i premijera nikada nije sastalo. Naime, i Tadić i Koštunica uslovljavali su rad Saveta time da predsedavaju tom telu, a nije mnogo pomoglo ni posredovanje tadašnjeg potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa. Iako Tadić nije pristao da učestvuje u radu, Vlada je ipak formirala Savet. Članovi tog tela trebalo je da budu Koštunica, Tadić, Labus, predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, ministri unutrašnjih poslova, odbrane, spoljnih poslova, pravde, direktor BIA, načelnik GŠ i rukovodioci VBA, VOA i predstavnik Službe informacija i dokumentacije Ministarstva spoljnih poslova.
Sednice Saveta trebalo je zajednički da sazivaju Koštunica i Tadić, ali to nije bilo prihvatljivo za predsednika Srbije.
Tadić je tada tvrdio da „Vlada nije suštinski zainteresovana za funkcionalnost ovako važnog tela i da je ono formirano iz marketinških razloga" jer se ne uvažavaju nadležnosti predsednika republike koji bi trebalo da predsedava Savetu.
Savet za nacionalnu bezbednost osnovan je i neposredno posle pobune „crvenih beretki". Nije dao rezultate, a u njemu su pored tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, bili i potpredsednici Vlade Nebojša Čović i Žarko Korać, ministri policije i pravde Dušan Mihajlović i Vladan Batić, savetnik premijera za bezbednost Zoran Janjušević i zamenik ministra policije Nenad Milić.
Članovi Saveta:
Vojislav Koštunica, Dušan Petrović, Svetko Kovač, Dragan Šutanovac, Zdravko Ponoš, Dragan Jočić i Rade Bulatović. Član Saveta je i pukovnik Zdravko Jelisavčić, načelnik Vojno obaveštajne agencije
Tužilaštvo zna imena pomagača
Bivši ministar odbrane Zoran Stanković izjavio je da VBA ima podatke o kretanju Mladića od napuštanja vojnih objekata do kraja 2005. godine i da Tužilaštvo za ratne zločine zna imena ljudi koji su pomagali Mladiću, ali da su ti podaci vojna tajna.
Stanković je za „Vreme" rekao da se u izveštaju VBA podnetom Vrhovnom savetu odbrane tačno navodi do kog dana je Mladić bio pod zaštitom Vojske.
On se zalagao za to da izveštaj koji je podneo načelnik VBA Svetko Kovač bude objavljen, ali su članovi Vrhovnog saveta odbrane stavili na izveštaj oznaku državne tajne.
Sve je prosleđeno Tužilaštvu za ratne zločine, koje zna imena ljudi koji su pomagali Mladiću, zaključio je Stanković.
