Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Ne sme se zaobići Savet bezbednosti
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 16. januara – U njujorškoj palati Ujedinjenih nacija ponovo je danas – „kosovski ciklus”. U kancelarijama i kuloarima oštre se sopstveni stavovi i traže slabe tačke u pristupima „druge strane”.
Atmosfera odiše novom dozom neizvesnosti. Umesto „najlakše rešivog međunarodnog problema”, kako je u Vašingtonu svojevremeno karakterisan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosmet, određivanje statusa te pokrajine Srbije se ispostavilo kao jedan od razloga za produbljivanje podela u svetu, pogotovu među velikim silama, i kao neka vrsta strateškog lavirinta iz koga još nije nađen pravi izlaz.
U diplomatskim krugovima su se – pred današnju sednicu Saveta bezbednosti UN o Kosmetu (zakazanu za 21 sat po evropskom vremenu) – osećale i strepnje i nade. Strepnje da bi SAD i evropske sile mogle da potraže „rešenje” izvan odlučujućeg organa svetske organizacije i time devalviraju njegov značaj. Nade – da se ipak nazire izvestan „manevarski prostor” da se izbegne izbijanje nove krize na Balkanu koja bi mogla da podstakne i separatizme širom sveta.
Odmah po dolasku u Njujork, kasno sinoć, predsednik Srbije Boris Tadić je razgovarao i s dopisnicima „Politike” i Tanjuga. Prilikom susreta u hotelskoj sobi, on je istakao, uz ostalo, da je glavna prepreka postizanju kompromisa – „inercija” pojedinih sila koje su se još devedesetih godina prošlog veka opredelile za podršku nezavisnosti Kosova, ali da je Srbija poslednjih godina znatno „povećala kapacitete” za odbranu svojih interesa u pokrajini i da je sada „naš zadatak da ne dozvolimo da se pri rešavanju zaobilazi Savet bezbednosti u kome predlozi za nezavisnost Kosova nemaju većinu”.
Prenosimo u celini taj razgovor. Sa tri pitanja i tri odgovora.
Šta je, po Vama, najveća prepreka postizanju kompromisnog rešenja za Kosmet?
– Proces inercije, pošto doživljavamo posledice procesa koji je počeo još devedesetih godina, kad je u pitanju međunarodna zajednica, jer su tada, u ministarstvima spoljnih poslova pojedini značajnih zemalja u svetu, donošene odluke o podsticanju nezavisnosti Kosova. Sve vreme smo pokušavali i ulagali napore da sprečimo takav epilog. Postigli smo i vrlo veliki uspeh. Praktično, svi su očekivali još pre dve godine, kad su počeli pregovori, da će Kosovo brzo postati nezavisno, misleći da ne postoji otpor takvom procesu. Mi smo taj otpor uspostavili i podizali ga u međunarodnoj zajednici. Danas smo stekli kudikamo veće kapacitete da branimo naše interese na Kosovu. Ali trpimo posledice nekih davnih strateških odluka, donetih i zbog toga što je onda utisak o našoj zemlji u svetu bio više nego loš, zbog toga što je ugled Srbije bio na najnižoj mogućnoj lestvici, zbog toga što je demokratija u Srbiji bila bez međunarodnog kredibiliteta i zato što smo imali nasilje kao posledicu takvog stanja i posebno medijsku prezentaciju tog nasilja čije posledice i danas trpimo.
Mi Kosovo, zapravo, izvlačimo iz nezavisnosti, i to i dalje radimo – i nikada ne treba da prestanemo to da radimo i da jasno sagledavamo šta Srbija hoće. Nikako ne bi smelo da se dogodi da zbog odbrane Kosova i Metohije Srbija zapostavi svoje druge strateške ciljeve, kao što je, na primer, članstvo u Evropskoj uniji. I članstvo u UN. Jer, podsećam da u vreme nastajanja ovih (na Kosmetu) problema Srbija nije bila integrisana u međunarodnu zajednicu, bila je izbačena iz UN, pa ju je bilo lako staviti na „stub srama”.
Kako gledate na inicijative da se kosovsko pitanje rešava izvan Saveta bezbednosti UN?
– To je inicijativa zemalja koje imaju problem u realizaciji svog strateškog opredeljenja prema Kosovu – jer je očigledno da u Savetu bezbednosti ne postoji većina za nezavisnost Kosova. Ta situacija nije zaleđena i mi moramo neprekidno da održavamo taj trend (nesaglasnosti s predlogom za nezavisnost). Da utvrđujemo naše odnose sa zemljama koje ne prihvataju nezavisnost Kosmeta i da vodimo stalni dijalog i vršimo stalni diplomatski pritisak na zemlje koje jesu za nezavisnost Kosova. Dakle, da vodimo permanentnu borbu, diplomatsku borbu. Ali zemlje koje su za nezavisnost Kosova, baš zbog takvog odnosa u Savetu bezbednosti, žele da zaobiđu tu najznačajniju instituciju UN. Naš zadatak je da ne dozvolimo zaobilaženje Saveta bezbednosti UN.
Kako ocenjujete najnovije, uravnoteženije, stavove Ban Ki Muna?
– Stav Ban Ki Muna ocenjujem kao posedicu sagledavanja njegove vlastite odgovornosti. Pošto je generalni sekretar UN, svakako mora da vodi računa o osnovnim aspektima međunarodnog prava i svim dokumentima na kojima počivaju i same Ujedinjene nacije. Proces za uspostavljanje nezavisnosti Kosova nesumnjivo je protivan svemu što sačinjava UN. Podržavam njegov stav, čiji su osnovni elementi – da ne treba zaobići Savet bezbednosti i da bi pregovorima trebalo postići konačno rešenje za budući status, što je i pozicija Srbije – izjavio je Tadić dopisnicima.
Predsednik Srbije biće prvi govornik na sednici Saveta bezbednosti i jedini čiji će nastup danas biti dostupan javnosti. Sastanak će se potom nastaviti „iza zatvorenih vrata”. Šef Unmika Joahim Riker će podneti redovni tromesečni izveštaj, a u potonjoj debati će učestvovati i premijer privremenih kosovskih institucija Hašim Tači, po 39. članu poslovnika da se učešće dozvoli ličnostima „koje mogu da doprinesu razmatranju teme”.
Nisu, u međuvremenu, primećeni znaci približavanja stavova među silama, stalnim članicama, Saveta bezbednosti. Amerika, Britanija i Francuska bi da „počne primena Ahtisarijevog plana za međunarodnu nadziranu nezavisnost Kosova”, dok Rusija i Kina ukazuju na to da treba nastaviti pregovore za pronalaženje rešenja, prihvatljivog i Beogradu i Prištini, u Savetu i u skladu s međunarodnim pravom.
-----------------------------------------------------------------
Ko hoće Srbiju ponovo da kažnjava
SB UN mora da se saglasi i sa bilo kakvom promenom sastava civilne i vojne misije u pokrajini
„Rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije mora da se donese u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao što ovaj organ mora da se saglasi i sa bilo kakvom promenom sastava civilne i vojne misije u pokrajini”, rekao je sinoć predsednik Srbije Boris Tadić na sednici SB UN posvećenoj Kosovu. On je podvukao da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu, ali i da nikad neće priznati nezavisno Kosovo. „Srbija je već kažnjena zbog politike režima Slobodana Miloševića i ne postoje razlozi da se ona na Kosovu ponovo nepravedno kažnjava”, rekao je Tadić.
Srpski predsednik je podsetio na konstruktivnu ulogu Srbije na pregovorima o statusu Kosova u protekle dve godine i konstatovao da je za njihov neuspeh odgovorna prištinska strana.
„Poznato je da prištinska strana nije prihvatila razgovor o budućem statusu Kosova, što je unapred bilo definisano kao osnovna tema pregovora, već je neuspešno pokušavala da nametne razgovor o odnosima nezavisnih država, i to je očigledno predstavljalo samo izbegavanje jasno utvrđenog cilja pregovora. Jedini argument kojim je druga strana baratala jeste da su Milošević i njegov režim krivci za situaciju na Kosovu i da zbog grešaka tog bivšeg režima Kosovo navodno zaslužuje nezavisnost”, rekao je Tadić.
Srbija i njen narod, zbog tragičnih grešaka prošlog režima, preživeli su tegobne godine poslednje decenije 20. veka.
„Posledice loše i neodgovorne politike dostigle su kulminaciju nepravednim kažnjavanjem Srbije u proleće 1999. godine, tokom tromesečnog bombardovanja. Građani jesu bili kažnjeni, samo je režim ostao nedirnut.”
-----------------------------------------------------------
Srpski predsednik sa ambasadorima Rusije i SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 16. januara – Beograd se zalaže za nastavak pregovora o statusu Kosmeta, sa uverenjem da još postoji prostor za pronalaženje kompromisnog rešenja. Ovakav stav je predsednik Srbije Boris Tadić danas preneo ambasadorima Rusije i SAD pri UN Vitaliju Čurkinu i Zalmaju Halilzadu.
Razgovarajući s novinarima beogradskih medija, u prostorijama UN, Tadić je oba sastanka ocenio kao „veoma dobre i konstruktivne”, ali je te karakteristike i „stepenovao”. Još jednom su potvrđena vrlo bliska gledišta Srbije i Rusije, preneo je predsednik Srbije i naglasio: „Veoma poštujem pristup Rusije da se nađe kompromisno rešenje, uprkos mnogim teškoćama u ovom sada već internacionalnom procesu.” Čurkinu je, dodao je, rekao i da je Srbija za postizanje rešenja „koje ne izlazi iz okvira međunarodnog prava, čime čuva i međunarodni pravni poredak i stabilnost mnogih regiona, opterećenih sličnim problemima separatizma”.
U susretu s Halilzadom, nastavio je, konstatovane su – „različite pozicije Srbije i SAD oko budućeg statusa Kosmeta”. Tadić je i tom prilikom ponovio da „Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, niti će je ikad prihvatiti”. Predsednik Srbije je takođe ocenio da je sada „najpovoljnije rešenje – proces koji otvara mogućnosti za nove pregovore”. Od Halilzada je „dobio saglasnost za takvo stanovište”, ali i pitanje „da li albanska strana hoće i može dalje da pregovara”. Na to je Tadić kazao da „svi moramo da pregovaramo koliko god je potrebno da bi se postiglo mirno i održivo rešenje, a ne da bismo uvodili nove rizike po živote naših ljudi i po stabilnost celog regiona. Podsetio je i da „Srbija više nije zemlja koju iko može da optuži da uspostavlja nasilje kao model rešavanja problema na prostoru Balkana, da ima sasvim drugačiji ugled i autoritet nego devedesetih i da je u njoj legitimna demokratija”.
[objavljeno: ]
