Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Feb.2010, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Demokratija nikada nije bila na višem nivou
BEOGRAD - Predsednik Srbije i Demokratske stranke (DS) Boris Tadić izjavio je večeras da razvijenost demokratije u Srbiji nikada nije bila na višem nivou.
"Danas, 20 godina od obnavljanja Demokratske stranke, možemo reći da Srbija nikada, sa stanovišta demokratskih principa i vrednosti, nije bila na višem nivou razvoja", rekao je Tadić na skupu povodom 20. godišnjice obnavljanja rada DS-a.
Tadić je istakao da demokratije i slobode, međutim, nikada nije dovoljno i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da se mora raditi više i bolje u ostvarivanju tih osnovnih vrednosti.
On je naveo da danas, prvi put nakon 5. oktobra 2000. godine, može da se kaže da su ukinute vize, da je Srbija podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u uniji, da se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, da se krenulo u reformu pravosuđa i obračun sa kriminalom i korupcijom.
Tadić je rekao da će DS nastaviti da se bori za modernizaciju Srbije, njenu evropsku budućnost i da će tragati za prijateljima u svetu, ne samo u EU već i u Rusiji, Kini, Africi i Latinskoj Americi.
Prema njegovim rečima, Srbija svojim identitetom i izgrađenom infrastrukturom može postati deo zajednice modernih država. On je rekao da će DS pobediti na narednim izborima jer, kako je naveo, "nema pravo da izgubi".
"Svako ko bude hteo da gradi evropsku državu sa Demokratskom strankom je dobrodošao", rekao je Tadić i istakao da će DS pružiti ruku pomirenja i onima koji su sa njom nekada bili u sporu.
Prema njegovim rečima, DS ima najveću energiju i najkonzistentniju politiku koja pokušava da reši konflikt izbegavajući sukob. Naveo je da je jedan od principa DS "vera u budućnost i principijelnost".
U svom govoru, Tadić je pomenuo ubijenog premijera i nekadašnjeg predsednika DS Zorana Đinđića kao "najboljeg među nama", podsećajući na njegove reči: "Vi i ja, srešćemo se negde u budućnosti".
"Vera u budućnost je jedan od principa Demokratske stranke i za nju se moramo boriti. Usmerenost ka budućnosti je nešto od čega DS ne može da odustane", rekao je Tadić.
Istakao je neophodnost sprovođenja reformi, kako u društvu, tako i u političkim partijama, pa i u DS-u.
"DS danas mora da misli o promenama jer ono što nas čeka u budućnosti neće biti isto vreme kao ono 5. oktobra 2000. godine ili 3. februara 1990. godine", rekao je on.
Predsednik je rekao da DS često čini i ono što je bolno za građane ali poručio da će ta stranka izdržati sve "kletve, pretnje i uvrede" jer zna da je misija stranke ono što je govorio Zoran Đinđić.
Pobedićemo i na narednim izborima
Demokratska stranka večeras je porukom svog predsednika Borisa Tadića da će pobediti i na sledećim izborima obeležila 20 godina od obnavljanja rada.
"Demokratska stranka pobediće i na narednim izborima, jer je njena dužnost da realizuje ideju moderne, demokratske i evropske Srbije. Mi ćemo pobediti i na sledećim izborima zbog toga što nemamo pravo da izgubimo", izjavio je Tadić.
Predsednik DS je poručio da su dobrodošli da joj se pridruže svi koji podržavaju ideju moderne evropske Srbije.
Skup je održan u Ekspo centru pod geslom "Srbija na pravom putu" . Prikazan je i stranački propagandni film o novijoj istoriji Demokratske stranke.
Tadić objavio rat kriminalu u Srbiji
Predsednik Srbije Boris Tadić objavio je večeras rat kriminalu, a posebno organizovanom kriminalu koji, kako je rekao, neće biti završen dok se "kriminalci ne počiste iz Srbije".
"Nikada u istoriji Srbije nismo imali ovakvu borbu protiv organizovanog kriminala, njima objavljujemo rat, rat koji nećemo završiti. Njima objavljujemo rat, svima ostalima mir, kriminalcima rat koji nećemo okončati dok ih ne počistimo iz Srbije kako bismo građanima Srbije obezbedili bolju budućnost", rekao je Tadić.
Mićunović: Cilj je hvatanje koraka sa naprednim svetom
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke (DS) Dragoljub Mićunović izjavio je večeras da cilj DS mora biti "hvatanje koraka sa naprednim svetom" i da ta stranka bude stranka budućnosti.
"Svet je u ubrzanom ritmu i ako ga ne pratimo, izgubićemo korak", rekao je Mićunović.
Na proslavi 20. godišnjice obnavljanja rada DS-a, Mićunović je rekao da bi DS trebalo da i u stranci razvija ono što želi da razvije u čitavom društvu i kao ciljeve pomenuo demokratiju i napredovanje najboljih članova.
On je istakao da je DS prvi naslutio da je integracija Srbije u Evropsku uniju najbolji put i da su u toj stranci "srećni" kada im se još neko pridruži na tom putu.
Mićunović je u govoru pomenuo osnivače obnovljene Demokratske stranke koji više nisu živi kao što su Zoran Đinđić, Borislav Pekić, Dušan Vukajlović, Miodrag Perišić, Slobodan Inić i Desimir Tošić.
Istorija stranke počinje 1919. godine, kada je u Sarajevu održana osnivačka konferencija i izabran njen prvi predsednik - Ljubomir Davidović, a preteče DS bile su Srpska napredna stranka, koju su osnovali mladi konzervativaci 1881. godine, i kasnije formirana Samostalna radikalna stranka.
Posle završetka rata i dolaska komunista na vlast, DS prestaje da radi, jer nije bilo uslova za slobodno delovanje stranaka.
Na političku scenu Srbije vraća se u novembru 1989. godine, kada je, usled promena u istočnoj Evropi, grupa od 13 intelektualaca održala konferenciju za novinare u beogradskom Domu omladine i tom prilikom saopštila javnosti da DS obnavlja rad.
DS je osnovana 3. februara 1990. u Beogradu.
Prvi predsednik DS bio je Dragoljub Mićunović, koji je 29. januara 1994. na skupštini stranke podneo ostavku, a na njegovo mesto izabran je tadašnji predsednik Izvršnog odbora Zoran Đinđić.
Odgovornost za uspešno vođenje zemlje
Demokratska stranka (DS) danas ima ogromnu odgovornost za uspešno vođenje zemlje, upravo zbog toga što je na vrhuncu moći, kaže za "Danas" Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS.
"DS je postala veoma masovna i nije tako lako kontrolisati sve aspekte njenog delovanja, pa će težnje u izmenama organizovanja i rada naše partije biti na tome, u smislu centralizacije o kojoj je govorio predsednik Tadić", kaže Mićunović.
Prema njegovim rečima DS je sada najjača politička partija, sa najvećim kapacitetom za vođenje zemlje, najboljom međunarodnom reputacijom među svim političkim strankama i naravno, to je partija koja danas ima ogromnu odgovornost za uspešno vođenje zemlje.
Prednosti DS su u tome što je ona imala viziju, što je u trenutku raspada Jugoslavije imala jasan stav da je težište na razvoju demokratije i demokratskih institucija, uz ekonomske i političke integracije u Evropsku uniju, jedini ispravan put za Srbiju.
DS je bila mirotvorna stranka i izbegla je sve zamke agresivnog nacionalizma. Međutim, zbog toga što se nije uključivala u retrogradne tokove, trpela je velike posledice, konstatuje Mićunović.
Kada je reč o manama, u svakoj stranci na vlasti se dešava da u nju pohrle ljudi kojima je samo do vlasti ili profita. DS je postala veoma masovna i nije tako lako kontrolisati sve aspekte njenog delovanja. Zbog toga je i predsednik DS Boris Tadić govorio o centralizaciji, ocenjuje on.
Od 12. marta 2003. kada je lider DS i prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen, funkciju predsednika DS vršio je Zoran Živković do izborne skupštine 22. februara 2004. kada je za lidera DS izabran Boris Tadić.
Stranački "raskoli"
U proteklih dvadeset godina DS je imala više raskola. Nikola Milošević je već 1990. napustio DS i osnovao Srpsku liberalnu stranku, Vojislav Koštunica 1992. Demokratsku stranku Srbije, Dragoljub Mićunović 1996. Demokratski centar, koji je nakon ubistva Đinđića pristupio DS-u, Slobodan Vuksanović 2001. Narodnu demokratsku stranku i Čedomir Jovanović 2005. Liberalno-demokratsku partiju.
Lider DS-a Boris Tadić je predsednik Srbije, prvi put je izabran 2004. a drugi put 2008. DS je danas ključna članica vladajuće koalicije. Demokrate imaju premijera i većinu ministara u Vladi Srbije, vlast u Vojvodini i Beogradu i u oko 120 lokalnih samouprava.
Pre demokratskih promena 2000. DS je jedino participirala u vlasti na saveznom nivou 1992. i to u vladi premijera Milana Panića u kojoj je imala dva ministra, za spoljne poslove i informacije.
Izborni rezultati od 1990:
Na prve višestranačke izbore u Srbiji u decembru 1990. DS je izašla samostalno i osvojila sedam poslaničkih mesta u Skupštini Srbije.
DS je, kao i većina opozicionih stranaka u Srbiji, bojkotovala prve višestranačke izbore za Skupštinu SR Jugoslavije u maju 1992. godine.
Na saveznim i republičkim izborima 20. decembra 1992. DS je osvojila pet poslaničkih mesta u saveznoj skupštini i šest mandata u Skupštini Srbije.
Na parlamentarnim izborima u Srbiji 19. decembra 1993. demokrate su osvojile 29 mandata.
Na savezne i lokalne izbore 3. novembra 1996. DS je izašla u Koaliciji "Zajedno" (SPO-DS-Građanski savez Srbije) koja je osvojila 22 poslanička mandata u Skupštini SRJ.
Na lokalnom nivou Koalicija "Zajedno" je pobedila u 14 gradova u Srbiji, ali je vlast odbila da prizna rezultate tih izbora, što je izazvalo tromesečne proteste građana širom zemlje. Građanski protest predvodili su lideri koalicije "Zajedno" Vuk Drašković (SPO), Zoran Đinđić (DS) i Vesna Pešić (GSS). Pod pritiskom tih protesta i međunarodne zajednice vlasti su priznale pobedu opozicije.
Predsednik DS Zoran Đinđić je 21. februara 1997. izabran za prvog demokratskog gradonačelnika Beograda. Nakon raspada Koalicije "Zajedno" Đinđić je smenjen 30. septembra 1997. Demokrate su bojkotovale izbore za predsednika Srbije i republički parlament u septembru 1997. godine.
Na savezne i lokalne izbore 24. septembra 2000. DS je izašla u okviru koalicije DOS koju je činilo 18 opozicionih partija u Srbiji.
Izbori 2000. godine
Na parlamentarnim izborima 23. decembra 2000. DOS je osvojio apsolutnu većinu u Skupštini Srbije, a lider DS Zoran Đinđić je izabran za premijera. U Skupštini Srbije DS je imala 45 mandata, a na saveznom nivou 24.
Đinđić je ubijen 12. marta 2003. u Beogradu ispred sedišta vlade. Za novog premijera izabran je zamenik predsednika DS Zoran Živković, a potpredsednik DS Čedomir Jovanović za potpredsednika vlade.
Na parlamentarnim izborima 28. decembra 2003. DS je osvojio 37 poslaničkih mandata. Poslanici DS napustili su republički parlament 5. oktobra 2005, smatrajući da su im nezakonito oduzeta dva poslanička mandata. Na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. DS je osvojila 64 mandata.
Na parlamentarne izbore 11. maja 2008. godine DS je izašla u koaliciji sa G 17 plus, SPO, SDP Rasima Ljajića i LSV. Izborna lista pod nazivom Za evropsku Srbiju osvojila je 102 poslanička mandata, od čega je DS-u pripalo 64, a ostalo su podelili koalicioni partneri.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
