Izvor: Blic, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tačno u do…
Tu, onomad, rešim da odgledam omiljenu mi tv-seriju, kad - šššššš".ni tona, ni slike. Cimnem kablovsku i operater mi kratko (i baš jasno) saopšti, da je u pitanju - kvar. Čekajući da se stvari sa teldžom reše, zavrtim žicu, da prekratim vreme čavrljajući sa prijateljicom, ali - prekid na vezama. Izadjoh da platim struju. Ko velim, da bar nešto korisno uradim, ako već nisam kvalifikovana da spajam televizijske i poštanske kablove. Idući ka EDB-u, zastanem ispred nekih izloga, da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne ubodem pauzu, ono čuveno OD-DO"E, tačno u DO, što-će-reći, u vreme kad se pauza završava, dodjem na šalter, a tamo – nikog. Otišao momak na klopu. Protrljam oči da vidim dal me varaju, ili ja njih, al vidim da sam u pravu. Trebalo bi da se (upravo) vratio sa pauze, uzdahnem glasno. E, pa, on je (upravo) otišao, rekoše mi. Za koji li sam, moj, zastajkivala u gradu, da ne dreždim čekajući ga, kad on očigledno ne jede onda kad to na tabli piše, već kad mu se prohte, pomislim i krenem u obližnju banku da podignem lovu sa računa. Jer, kad je (na nervnjaka) spljiskam na neke gluposti, očas ću popraviti raspoloženje, zaključim. Dogiljam nekako (po vrućini), al -pao sistem, nema šanse da vide stanje na mom računu. Skontam ja, da je i meni (od svega) sistem u padu, pa rešim da odem direktno kod prijateljice, koju nisam uspela da dobijem telefonom (iz-pošti-znanih-razloga), a ona, zbrisala na more - mesec i po pre, no što je planirala! E, tu mi jedino bi jasno o čemu se radi. Jer, kako stvari u Wiesbadenu stoje - bez ikakve najave i plana, zbrisaću i ja, koliko odmah. Možda baš u DO"
