Izvor: RTS, 11.Avg.2011, 09:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tačka na bežanje sa časova

Učenike, od prvog septembra, očekuje strože sankcionisanje bežanja sa časova. Dopunama Zakona o osnovama obrazovanja, od dozvoljenih 35, granica se vraća na 25 neopravdanih izostanaka. Savezništvo roditelja i učenika u opravdavanju izostanaka - kratkoročna korist, dugoročna šteta.

Zahvaljujući dopunama Zakona o osnovama obrazovanja, bežanje sa časova od prvog septembra strože će se sankcionisati.

Kažnjavanje učenika do sada je bilo moguće samo ukoliko, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pored toga, postoje još neke povrede učeničke dužnosti. Tako se došlo do poražavajuće statistike: svaki učenik, samo u jednom polugodištu, u proseku je izostajao skoro tri radne nedelje.

"Beži sa časova, ali ne pravi druge probleme - i niko ti ništa ne može", bila je deviza koju su brzo usvojili i osnovci i srednjoškolci. Tu rupu u zakonu otkrili su i koristili ne samo loši, već i odlični učenici.

"Mi smo imali slučajeve da učenik ima dve stotine izostanaka da završi razred, a po svim onim merilima, osnovnu dužnost, redovno pohađanje nastave, nisu ispunjavali", kaže Svetlana Jevdoksić iz Desete beogradske gimnazije.

Sada će, međutim, kriterijumi biti stroži. Od dozvoljenih 35, granica se vraća na 25 neopravdanih izostanaka.

"Ne čeka se veliki broj neopravdanih časova ili činjenja lakših povreda da bi se reagovalo. Naprotiv, čim se primeti da dete ne dolazi već posle pet časova to je znak za uzbunu, vrši se analiza šta je, a ako se utvrdi da su neopravdani, onda se izriču odgovarajuće mere", kaže ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

"Ukor direktora, ukor nastavničkog veća prebacivanje deteta iz škole u školu uz saglasnost roditelja i saglasnost škole, a na nivou srednje škole imamo i udaljenje iz škole kao krajnju meru", navodi ministar Obradović.

I do niže ocene iz vladanja, koja će uticati na opšti uspeh učenika, dolaziće se brže, nakon pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Pojedini profesori, međutim, tvrde da se u školama zaziralo od takvog postupka, jer se nije znalo kako ga i pod kojim uslovima sprovesti. Neophodno je, tvrde, doneti pravilnik o vaspitno-disciplinskom postupku koji bi bio putokaz kada i kako kažnjavati učenike.

Štetno savezništvo roditelja i učenika

"Postoji pravni vakuum između zakona i onoga što treba sprovesti u praksi. Zato se izbegavalo da se učeniku smanji ocena iz vladanja i mi smo imali situaciju da su svi imali pet iz vladanja, a znamo kakvi su problemi bili u školama", kaže Jasmina Stanković iz Foruma beogradskih osnovnih škola.

Da je Zakon jedno a praksa drugo, podsećaju i psiholozi opominjući pre svega na još jednu veliku prepreku - savezništvo roditelja u izostajanju učenika.

"Mislim da je neophodno njegovo poštovanje i pozivanje roditelja na odgovornost i stavljanje do znanja roditeljima, bilo je toga da ne idu deca na čas, jer nisu spremna i roditelj im opravda", kaže psiholog Milena Oparnica.

"Da iza ovoga stoji jedno pozivanje na odgovornost, jer ako roditelj sada nauči dete odgovornosti onda je dugoročna dobit, a ako opravdavanje uđe u vaspitni stil, onda je dobit trenutna, a šteta dugoročna", navodi Oparnica.

Štetu će videti, tvrde, kada im deca upišu fakultet gde se, prema Bolonji, zahteva prisustvovanje predavanjima. Oni koji su bežali sa časova, kasnije teže prihvataju i druge obaveze, pa bi kad se zaposle, mogli da imaju problem da radno mesto i zadrže.

Nastavak na RTS...

Kurir: TAČKA NA BEŽANJE SA ČASOVA