Izvor: Mondo, 26.Feb.2015, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tabloidizacija, cenzura i autocenzura u medijima
Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije izrazio je zabrinutost da je medijska scena u Srbiji "devastirana" kroz tabloidizaciju i relativizaciju ozbiljnih društvenih i političkih problema.
Foto: MONDO
U Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u periodu od 2011. do 2014. godine, vladin Savet je konstatovao i da je percepcija o cenzuri u javnosti osnovano utemeljena na nespornim činjenicama i da političari ne treba da negiraju postojanje cenzure, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << već treba da utvrde kako je stvorena precepcija da cenzura postoji.
U odeljku pod nazivom "Tabloidizacija", Savet je naveo da je reč o fenomenu kojim se, zarad sticanja finansijske ili političke koristi, podrivaju sve bazične vrednosti na kojima počiva civilizovano društvo.
Kao ilustraciju, Savet je naveo da se u pojedinim medijima koji su uglavom pod finansijskom i uređivačkom kontrolom Vlade, mogu videti tematske kampanje koje se baziraju na izmišljenim informacijama, koje su uglavnom praćene maštovitim teorijama zavere, na anonimnim izvorima i poverljivim podacima iz policijskih, tužilačkih i sudskih predmeta.
"Ovakva novinarska praksa urušava osnovne postulate na kojima počiva sistem javnog informisanja, a društvena štetnost takvog postupanja je višestruka", konstatovao je Savet.
Prema oceni Saveta, aktivni kreatori tabloidizacije su ujedno i neformalni kontrolori medija i "cenzori", a u tom procesu učestvuju različite interesne grupe iz poslovnog ili kriminogenog okruženja, političari, vlasnici i urednici određenih medija koji se nalaze u odnosu međusobne zavisnosti.
"U gotovo svim dnevnim novinama, izuzimajući u izvesnoj meri listove Danas i Politiku, primećena je nedvosmislena dominacija sadržaja koji su banalni, vulgarni i koji ni na koji način ne ispunjavaju svoju primarnu medijsku funkciju - informisanje javnosti o svim, za nju, relevantnim pitanjima", navodi se u izveštaju.
U odeljku pod nazivom Cenzura i autocenzura, Savet je definisao cenzuru kao "pregled tekstova namenjenih za štampane medije, radio emisije i TV emisije, pre ili posle njihovog publikovanja, odnosno emitovanja, od strane organa vlasti, moćnih pojedinaca, vladajućih stranaka ili drugih političkih organizacija u cilju ograničavanja, ili sprečavanja emitovanja, ili publikovanja onoga što bi prema mišljenju navedenih lica bilo suprotno nekom državnom ili pojedinačnom interesu".
Prema tome, dodao je Savet, svaka cenzura usmerena je protiv slobode štampe i informacija odnosno protiv prava svakog pojedinca na slobodu mišljenja i izražavanja, ali takođe i protiv prava da svako traži, prima i širi informaciju.
Savet je ocenio da u srpskim medijima vlada odsustvo otvorene diskusije o osetljivim pitanjima, izražavanje kritičkih stavova, kao i postavljanje neprijatnih pitanja nosiocma vlasti i da je time "paralisana kritička uloga meiđa i otvoren put ka medijskoj manipulaciji".
Savet je takođe zaključio da je "još izraženija i opasnija autocenzura" i da je prisutna kod urednika u većem broju štampanih i elektronskih medija.
Kao primere za stavove iznete u izveštaju, Savet je naveo slučajeve TV-emisija Utisak nedelje i Problem, koje su prošle godine prestale da se emituju, kao i slučaj urednika Novosti Srđana Škora, zatim obaranje sajtova koji su upućivali na plagiranje naučnih radova kod predstavnika vlasti.
Tekst izveštaja u celini je na:
http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/izvestaji/cid1028/index/
