Izvor: B92, 08.Jul.2013, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tableti umesto igračaka
Scena u kojoj tinejdžer dolazi na lečenje zavisnosti od interneta i u čekaonici savetovališta traži bežičnu konekciju za tablet računar dovoljna je ilustracija teze koliko je snažna zavisnost od tehnoloških „igračaka”.
Milan Radovanović, specijalni pedagog i direktor Defektološkog savetovališta „Entera”, ne krije svoju zabrinutost zbog činjenice da se deca više ne igraju igračkama već tabletima i smart telefonima i naglašava da raste broj mališana kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je mobilni telefon postao zamena za loptu, igru i – vršnjake.
– Kada su pre četiri-pet godina u savetovalište počeli da dolaze tinejdžeri koji su bili motivisani da leče zavisnost od interneta shvatio sam da oni „poštuju” naš terapijski dogovor i kompjuter koriste samo određeni broj sati, ali zato provedu nekoliko sati pred spavanje na smartfonu. Kada tinejdžeri uđu u savetovalište prvo se raspituju da li postoji vaj-faj konekcija, kada shvate da ne postoji, onda „kradu” bežičnu konekciju od mojih komšija, a ako se desi da terapiju prekinem nakratko da bih otišao do toaleta ili uzeo vodu zateknem ih sa smart telefonom u rukama – priča Radovanović.
On objašnjava da je obavljanje više delatnosti u isto vreme izuzetno stresno i za odraslu osobu, a kamoli za dete čiji je mozak u razvoju i naglašava da „suživot” sa tabletom i smartfonom ima svoju neurolo-fiziološku „cenu”. A ta cena je poremećaj pažnje i poremećaj sna.
– Ta gomila stimulusa koju mlada osoba dobija iz virtuelnog sveta ozbiljno skreće pažnju sa knjige, učenja i dešavanja u socijalnom svetu. Mlada osoba koja deset sati dnevno igra video-igrice iscrpljena je kao da je deset sati bila na treningu, ali dodatni problem predstavlja činjenica da se ona nije bavila fizičkom aktivnošću, već je satima bila prikovana uz ekran i verovatno uzimala gomilu grickalica i energetskih napitaka. Veliki broj tinejdžera sa vršnjacima se „druži” preko društvenih mreža a ne u parku, kafiću ili na treningu, jer im je u virtuelnom svetu zanimljivije. A sve češće smo svedoci paradoksalnih situacija – da deca sede u „društvu” svako sa svojim mobilnim telefonom – priča naš sagovornik.
Profesor Nada Korać, doktor psiholoških nauka, kaže da se ne treba čuditi činjenici da su tableti i mobilni telefoni postali najbolji prijatelji „nekih novih klinaca”. Ona ističe da svako od nas u kafićima viđa roditelje koji daju svojoj deci tablet da se zabavljaju dok oni pričaju ili telefoniraju i posle se čude što deca „odbijaju” da se druže sa vršnjacima ili čitaju knjige, već im je zanimljivije da se igraju sa tehnološkim igračkama.
Naša sagovornica, koja je godinama istraživala uticaj televizije na razvoj deteta kaže da je priča o zavisnosti od interneta „u slovo ista kao kada se pojavila televizija” i kada je rađena gomila istraživanja koji su svedočili o lošem dejstvu „dugometražnog” gledanja televizije.
I stručnjaci Univerziteta iz Los Anđelesa upozoravaju da tinejdžeri postaju sve zavisniji od digitalne tehnologije, da više nisu u stanju da zapamte svakodnevne detalje, poput sopstvenih telefonskih brojeva i naglašavaju da preterana upotreba smartfona i raznih konzola za igrice otežava uravnoteženi razvoj mozga.
Dr Ričard Grejem, koji je razvio program za odvikavanje od tehnološke zavisnosti pre tri godine, kaže da se kod mladih zavisnika od tehnologije razvijaju isti simptomi odvikavanja kao i kod zavisnika od droge ili alkohola, kada im stvari bez kojih ne mogu nisu pri ruci.
On upozorava roditelje da preterana upotreba tehnoloških igračaka decu sprečava da stupaju u normalne društvene odnose, jer su iscrpljena potrebom za stalnom interakcijom sa uređajem.
Rade Vitomirović, učitelj u OŠ „Jovan Sterija Popović”, kaže da mnogi roditelji idu linijom manjeg otpora i, umesto da provedu kvalitetno vreme sa detetom ili ga odvedu na sport, mališanima kupuju tehnološke igračke zbog kojih kasnije imaju „glavobolje”.
– Ja nisam za to da se deci zabranjuje upotreba interneta ili kompjuterskih igrica, jer onda dobijate sindrom „zabranjenog voća”, ali mislim da im treba dati alternativu. Ako je sport sastavni deo života predškolske i školske dece i ako je dete angažovano u raznim vannastavnim aktivnostima, ono neće provoditi vreme na „Fejsbuku” ili na nekim drugim socijalnim mrežama – zaključuje ovaj učitelj.
Izvor: Politika.rs
