Izvor: B92, 23.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TUZILASTVO UPORNO TRAZI JEDINSTVENO SUDJENJE MILOSEVICU
Hag -- Odvojena sudjenja Slobodanu Milosevicu, prvo za zlocine za koje je optuzen na Kosovu, a potom i za one iz optuznica za Hrvatsku i BiH, nanela bi "nepopravljivu stetu" Tuzilastvu, dok bi optuzenog izlozila nepodnosljivom psihickom i fizickom teretu. Tuzilastvo Haskog tribunala ovako je obrazlozilo zahtev da mu se dozvoli ulaganje zalbe na odluku Pretresnog veca od 11. decembra ove godine, po kojoj bi se Slobodanu Milosevicu za Kosovo sudilo odvojeno od sudjenja za Hrvatsku i BiH. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Odluku o odvojenom sudjenju Pretresno vece je obrazlozilo zakljuckom da je veza zlocina na Kosovu i onih u Hrvatskoj i BiH "isuvise nebulozna"
da bi se ustanovilo postojanje "zajednicke sheme, strategije ili plana", sto je, prema pravilima Tribunala, uslov za spajanje predmeta. U obrazlozenju odluke Pretresnog veca se ukazuje na fatalnu "vremensku razliku" izmedju dogadjaja na Kosovu i u Hrvatskoj i BiH, kao i na razlike u ulogama koje je Milosevic igrao u tim dogadjajima. na Kosovu, kao predsednik SRJ, optuzeni je po sudijama imao "direktnu" ulogu, dok je u Hrvatskoj i BiH, kao tadasnji predsednik Srbije, igrao "indirektnu"
ulogu. Tuzilastvo smatra da je ovakvim zakljuccima Pretresno vece "zloupotrebilo svoje diskreciono pravo" u proceni argumenata za ili protiv zajednickog sudjenja, kao i da je pogresno interpretiralo pravila Tribunala. U zahtevu za odobravanje zalbe Tuzilastvo se posebno osvrce na zakljucak sudija o razlicitim metodama, "indirektnim" i "direktnim", kojima je Milosevic ostvarivao kontrolu. Ukazujuci da je na Kosovu kao predsednik Jugoslavije Milosevic "radio iste stvari" koje je, prethodno, kao predsednik Srbije radio u Hrvatskoj i Bosni, Tuzilastvo zamera sudijama da su "ostale slepe", odnosno da se nisu potrudile da pogledaju "iza dimne zavese kojom kriminalci cesto pokusavaju da se zaklone, kako bi sagledale realnost akcija optuzenog." Ta "dimna zavesa" je jedan od glavnih razloga zbog kojih je Tuzilastvu trebalo toliko vremena da utvrdi njegovu odgovornost za ono sto se dogadjalo u Hrvatskoj i BiH.
Postojanje zajednicke "sheme, strategije ili plana" Tuzilastvo ce dokazivati i svedocenjima, kako je najavljeno, 20 do 25 ljudi iz Milosevicevog "unutrasnjeg kruga", odnosno njegovih bliskih saradnika koji su izrazili spremnost da se pojave pred sudom u ulozi svedoka optuzbe. "Rec je o licnostima na visokim pozicijama koje raspolazu neposrednim saznanjima o tome sta je optuzeni radio", navodi Tuzilastvo.
Mnogi od njih, iz "uverljivih bezbednosnih razloga, ne bi bili spremni da svedoce vise nego jednom", tako da Tuzilastvo, u slucaju odvojenih sudjenja, rizikuje da izgubi te veoma znacajne svedoke, cime bi mu bila naneta "nepopravljiva steta". Konacno, u zahtevu za odobravanje zalbe sudijama se zamera da su ignorisale argumente ne samo Tuzilastva vec i "prijatelja suda", koji su ukazivali da bi jedinstveno sudjenje bilo blagotvorno i za samog optuzenog, jer bi mu pruzilo priliku da preispita svoj sadasnji stav i bolje sagleda svoju poziciju, dok bi 2 ili 3 odvojena sudjenja mogla da predstavljuju nepodnosljiv teret i da naruse Milosevicevo psihicko i fizicko zdravlje. Zbog svega toga, Tuzilastvo trazi dozvolu da ulozi zalbu na odluku Pretresnog veca kojom je pocetak odvojenog sudjenja po kosovskoj optuznici zakazan za 12. februar 2002. O opravdanosti tog zahteva ce se, najverovatnije pocetkom sledece godine, izjasniti troclani "panel" sudija Zalbenog veca Tribunala.
