Izvor: B92, 26.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TUZILASTVO TRAZI NAKNADU OD PRETUCENE U DEMONSTRACIJAMA
Beograd -- Anika Krstic, kojoj su prilikom intervencije policije protiv demonstranat u Beogradu, septembra 1999, nanete teske telesne povrede, odlucila je da tuzi drzavu, odnosno, MUP Srbije. U razgovoru za Radio B92, Anika Krstic navodi da je razlog za licnu tuzbu protiv republicke policije cinjenica da je uniformisan policajac koji joj je naneo teske telesne povrede glave pendrekom, radnik MUP. Presuda bi, prema njenim recima, trebalo da bude doneta u prvoj polovini sledece godine, a o >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tome kako se odvijao ovaj sudski proces, Anika Krstic kaze: "Namera tog coveka koji me je udario bila je ocigledno da me ubije. Dakle, on treba da odgovara za pokusaj ubistva. Drzava Srbija, posle 5. oktobra prosle godine i svega sto se desilo, nije odreagovala, osim sto je upravo tog 5. oktobra 2000. Javno tuzilastvo uputilo podnesak sudu u kome odbija navode tuzbe. Nedavno je stiglo i nekakvo potpuno nemusto obrazlozenje iz Tuzilastva gde se poziva na taj podnesak od 5. oktobra da sam ja udruzena s drugim licima ometala saobracaj i kako je policija sasvim ispravno reagovala jer je policija morala da uspostavi saobracaj i da su meni nanete lake telesne povrede, te da oni mene tuze da im platim troskove sto su se oni maltretirali da pisu podnesak".
Anika Krstic je jedna mnogobrojnih zrtava policijskog nasilja u Srbiji za vreme rezima Slobodana Milosevica. Ona smatra da optuzbe za ratne zlocine treba prosiriti i za ono sto su neki ljudi "uradili ovde".
"Ogroman broj ljudi je nateran da ucini svasta i ja mislim da je to takodje ratni zlocin. Ogroman broj ljudi je otisao iz ove zemlje da ne bi morao da ucini svasta. Isti broj ljudi je, na primer, otisao iz Beograda kao sto je otisao iz Bosne i Hrvatske itd. Niko o tome ne prica. A stepen nasilja je bio toliki, bilo da su hapseni, prebijani, trpani po zatvorima, da je stvarao atmosferu straha da ti ne smes da prodjes ulicom, da ne smes nekog da pogledas, da ne smes bedz da stavis jer ce neko da te polupa. To je strasno. Mi cemo se jako dugo oporavljati od tog kucnog zatvora u kome smo ziveli u kome smo morali ili da klimamo glavom ili da se zakljucamo u sobu da ne bismo morali to da vidimo", kaze Krstic.
