Izvor: Kurir, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TUŽBA, NEGO ŠTA!
Pored predsednika Srbije Borisa Tadića, i pravni savetnik državnog pregovaračkog tima Tomas Flajner preporučio tužbu protiv EU, stručnjaci podeljeni
BEOGRAD - Ukoliko srpski državni vrh posluša preporuku predsednika Srbije Borisa Tadića i pravnog savetnika državnog pregovaračkog tima Švajcarca Tomasa Flajnera i počne redom da tuži sve one članice EU koje priznaju nezavisno Kosovo, prema oceni stručnjaka, upašće u koliziju, jer je nemoguće u isto vreme tražiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pomoć tih istih zemalja za brže uključivanje u Uniju.
Od tri rešenja koje je Flajner predložio - tužba Međunarodnom sudu pravde u Hagu, arbitraža i pregovori, ovaj stručnjak tvrdi da je najbolje prvo, procenjujući da su šanse za uspeh ogromne, čak oko 80 odsto. Sagovornici Kurira ne usuđuju se da, poput švajcarskog eksperta, prognoziraju kakvi su izgledi da bude presuđeno u našu korist, ali poručuju da bi svakako trebalo posegnuti za ovom pravnom merom.
To što Srbija želi kandidaturu, a potom i članstvo u EU, a preti tužbom onim članicama Unije koje budu priznale državu Kosovo, prema mišljenju profesora Radoslava Gaćinovića s Instituta za političke studije, ne bi trebalo da nas zaustavi u nameri da sprečimo otimanje teritorije.
- Ako neko prizna nezavisno Kosovo, znači da je saglasan da se Srbiji uzme 10.887 kvadratnih metara ili 12,3 odsto teritorije. Albanci nikada u istoriji nisu imali elemente državnosti na Kosmetu. Nigde se u svetu ne određuje nacionalna manjina po broju stanovnika na jednom delu teritorije, već u celoj državi, čime se potvrđuje da su Albanci nacionalna manjina u Srbiji - ističe Gaćinović.
Pošto Srbija ne može da se brani vojnom silom, preostaju joj diplomatska i pravna sredstva, dodaje on, a tužba je jedno od njih.
- Međunarodni sud pravde morao bi da presudi u korist Srbije. Uostalom, ako neko otme Kosovo, mi i dalje imamo tapiju na tu teritoriju, pa su izgledi da je u budućnosti povratimo veliki - ocenjuje Gaćinović.
On smatra da je tužbu trebalo podneti mnogo ranije, "čim nisu sprovedene u delo odredbe iz Rezolucije 1244", ali ističe da je to bilo teško učiniti.
- Sada je stvar mnogo konkretnija. Čim neka država prizna nezavisno Kosovo i uspostavi diplomatske odnose, Srbija ima legalno pravo da tuži tu zemlju - objašnjava Gaćinović.
Istraživač Instituta političkih studija Miodrag Radojević smatra da su pred Srbijom dva puta: pokazivanje otpora i otvoreno konfrontiranje pojedinim članicama EU, ili prihvatanje njihove volje.
- Politički stav Vlade Srbije je da se ne prizna Kosovo ni po koju cenu, čak ni po cenu usporavanja ulaska u EU. S druge strane, kapacitet za direktne pregovore je u potpunosti iscrpljen, jer obe strane stoje ultimativno na svojim pozicijama, a i arbitraža je poprilično bespredmetna - kaže Radojević i upozorava da bi najavljeno podnošenje tužbi protiv dela EU doneo usporavanje, "ako ne i blokadu procesa integracija".
Predsednik Boris Tadić, pre nekoliko dana, u Minhenu, na 44. konferenciji o bezbednosti, upozorio je da će Srbija tužiti vlade zemalja koje priznaju nezavisnost Kosmeta. Predsednik je pojasnio da je to samo jedna od stavki nedavno usvojenog akcionog plana koji je naša vlada pripremila za slučaj samoproglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine.[ antrfile ]
SADA JE KASNO
Pravni savetnik državnog pregovaračkog tima, profesor Dušan Čelić kaže za Kurir da je tužbu trebalo pisati znatno ranije, jer je "bilo mnogo elemenata da se tužba podigne".
- Kasno je za tužbu sada. Ne treba da dopustimo da neka država de fakto prizna nezavisno Kosovo, pa da reagujemo - primećuje Čelić i dodaje da je podizanje tužbe, pre svega, politička odluka, za koju je potrebna saglasnost Predsedništva i Vlade Srbije.
MEĐUNARODNI TEROR
Na strani Srbije su, osim istorijskih, političko-pravni i ustavni argumenti, kaže profesor Radoslav Gaćinović. On podseća da su Srbi na prostor Kosmeta došli još u 5. veku, o čemu svedoče brojni istorijski spisi i putopisi.
- Granice Srbije sa susedima utvrdila je međunarodna zajednica i one su potvrđene 1926. godine u Firenci. Povelja UN zabranjuje nasilno otimanje delova teritorije neke suverene države, pa je sve suprotno tome međunarodni teror - smatra Gaćinović.
