Izvor: Politika, 02.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TURSKI EKSPERIMENT
Da li će hrišćanska Evropa smoći snage da podupre jedinstven eksperiment kako bi Turska pozitivno odgovorila na dilemu da li demokratija i islam mogu ili ne mogu zajedno? Izbor novog predsednika Abdulaha Gula, dosadašnjeg šefa diplomatije čije su islamske naklonosti noćna mora čuvara sekularizma u generalskim uniformama, otvara važna geopolitička pitanja u sve zaoštrenijem sukobu islamskog i zapadnog sveta.
Uticajna turska armija, koja sebe smatra izvršiocem testamenta oca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moderne Turske Kemal paše Ataturka, otvoreno se u aprilu suprotstavila kandidaturi čoveka koji je u politiku ušao kao islamista verujući da odvajanje političke sfere od verske potkopava hegemoniju Alaha nad ljudskim životom i da poništava fundamentalne doktrine islama.
Usprotivila se da znatne prerogative, nasleđene iz vremena kada je vojska bila na vlasti, dobije predsednik čija supruga nosi "turban", tursku verziju tradicionalne islamske pokrivke za glavu koju država zakonima zabranjuje po školama, univerzitetima i javnim ustanovama.
Vojsci i liberalima već je mnogo što je na vlasti islamistički konzervativna ali ekonomski liberalna Partija pravde i razvoja (AKP) premijera Redžepa Tajipa Erdogana, bez obzira na to što je cilj članstvo u EU. Njegovog partijskog kolegu Gula sumnjiče da ima tajnu agendu stvaranja teokratije iako je Turska pre osam decenija jasno odvojila državu od vere.
Milioni pobornika striktnog sekularizma demonstrirali su po gradovima. Generali, koji su tokom četiri decenije oborili četiri vlade i zatvorili isto toliko islamskih partija, izveli su brodove na Bosfor sa cevima okrenutim gradu. Onda su raspisani prevremeni izbori u julu na kojima je Erdogan ubedljivo trijumfovao. Gul se ponovo kandidovao i u trećem glasanju u parlamentu, kada je bila dovoljna prosta većina, glatko pobedio.
Fundamentalista u tradicionalno sekularnoj palati Čankaja. "Tvrđava je pala." Francuzi, Nemci i Austrijanci uzrujani su kao da je Gul pred kapijama Beča. Polako. Priče o turskom eksperimentu ne bi uopšte bilo da se radi o staroj gardi islamista koje je vojska skinula sa vlasti 1977. Ovo je nova generacija koja je raskrstila sa antizapadnjaštvom kao doktrinom i priključila se političkoj matici u zemlji jedinstvenog miksa islama, kapitalizma i sekularne liberalne demokratije.
Uspon tradicionalista koji gledaju unapred umnogome ima svetovna objašnjenja. Kada je Erdogan prvi put pobedio 2002, njegova stranka jedina je imala nacionalni projekat koji je dosezao do većine dotle zaboravljenih Turaka. Ekonomija i približavanje EU dobili su prioritet. Obezbeđeni su rast privrede, spoljne investicije, 2,5 miliona novih radnih mesta. Nacionalni dohodak je udvostručen uz ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu.
Ne liči na islamsku terminologiju? Ima još: kako bi se ispunili zahtevi EU, izvršene su mnoge reforme, ukinuta smrtna kazna, uvedene slobode govora i udruživanja, data manjinska prava Kurdima, a težište vlasti prebacuje se ka unutrašnjosti. Armija je stavljena pod civilnu kontrolu.
Tako, na konsternaciju mnogih, islamisti dograđuju demokratiju i utiru put ka Evropi, pod uslovom da je Stara dama na njih spremna. Dokle će stići? Moj stari poznanik, kolumnista Mehmet Ali Birand otvara dve mogućnosti. Prva je početak nove "ere kompromisa" sekularista i islamista, jačanja demokratije i važnosti Turske kao idealnog modela islamskog sveta. Druga je "početak velike tuče" tokom koje će nestati Ataturkovi laički temelji, islamisti nametnuti svoj način života, a oslabljena Turska izgubiti teritorije nastanjene Kurdima.
Demokratija je kroz istoriju bila izazov tradicionalnom mišljenju, posebno religioznom verovanju. Čitav vek i po posle Francuske revolucije crkva se po Evropi borila protiv "jeresi demokratije". Koliko je vremena trebalo da prođe dok se nije došlo do demohrišćana?
Demokratija je danas omiljena izvozna roba civilnih društava Zapada, ali njeni proizvođači uporno po islamskom svetu podržavaju autokratske republike, despotske kraljevine, konzervativne šeikate, vojne diktature. Tamo gde im se kontrola otrgla – baš zbog toga – na vlasti su teokratije koje sanjaju o povratku u vremena kalifata.
Turska je nešto drugo. Nesporno je da u poslednje vreme jača islamski identitet i promoviše se nacionalna svest, čak i po cenu nepopularnih presuda piscima, ali isto tako je tačno da "demokratija može da cveta jedino u atmosferi političkog dostojanstva", što bi rekao Zbignjev Bžežinski.
Mogu li, dakle, demokratija i islam zajedno?
Ne mogu, kažu mnogi, jer su islamska društva u ogromnoj većini nedemokratska, ophrvana strahovima koje su naspram demokratije i liberalizma rimokatolici imali relativno doskora, a pravoslavci umnogome zadržali kao potvrdu ortodoksije.
Nema demokratije jer je islamisti doživljavaju kao čist politički relativizam oslobođen svakih duhovnih vrednosti, pa time i brige za ljudski život. Amalgam je nemoguć zato što islam negira filozofiju relativizma promovišući veru u apsolutne vrednosti: nepromenljive moralne norme, večite istine, etičke standarde primenljive na sve ljude i kulture, za sva vremena i sva mesta.
Mogu, tvrde drugi ukazujući da upravo Turska daje za pravo liberalnim islamskim misliocima i pokretima, istina manjinskim, koji tvrde da je islam u svim svojim izdanjima dinamičan istorijski fenomen i da njegov opstanak zavisi od mogućnosti prilagođavanja promenama. Turska je najbliže cilju stvaranja civilnog društva u kome bi islam imao svoje mesto.
Poput hrišćanskih demokrata Evrope, Turska stvara muslimanske demokrate. Izbor Abdulaha Gula lako može da se pokaže kao velika istorijska prekretnica neke dosad nepoznate tranzicije. Turski eksperiment zaslužuje podršku, dok se, ako se, ne pokaže suprotno. Na ispitu su Gul, Turska, islam i Zapad.
***
Najtvrđa su prijateljstva skovana u teškim vremenima. Ne zaboravljajući pomoć koju su u vreme NATO bombardovanja dobili iz Grčke, grupa građana Aleksinca zamolila me je da podržim njihovu inicijativu za pomoć postradalima u požarima koji su opustošili Grčku. Činim to sa zadovoljstvom. Za sve informacije nadležni su inž. Marjan Cvetanović, inicijator akcije, tel. 064-9757-169, i dr Dušan Ostojić, koordinator, 064-1156-856.
[objavljeno: ]
