Izvor: Kurir, 18.Jun.2010, 09:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TUNEL
“A ti, Srbijo, kuda si pošla za Evropom. Ti nikad nisi išla njenim putem i nikad za njom. Ti si imala svoju misao, svoju veru, svog Gospoda i svoj put. Nazad na svoje, ako hoćeš da se spaseš i preživiš“, besedio je sveti Nikolaj Srpski.
Nekad smo se nadali da nas na kraju tunela čeka komunizam. U tunelu, usred mraka, sija zvezda petokraka. Petokraka je bila čudo, ali oni osvešćeni i onesvešćeni pevali su i onu moderniju verziju: “U tunelu, usred mraka, sija flaša od >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vinjaka. Od vinjaka s pet zvezdica to je značka propalica”
Od toga je tunel postajao kraći, a mi ponosni što smo uspešno izbegli član 133. Mislili smo da nema većeg zla od člana 133, od zakona koji je kažnjavao delikt mišljenja. Trebalo je da ostarimo i shvatimo da član 133 nije najgora stvar na svetu. Istina, imali su oni i gorih članova. Recimo, onaj za udruživanje radi neprijateljske delatnosti.
Teturamo prema izlasku iz tunela, teturamo prema Evropskoj uniji. A izlaz sve dalje. Kad dođemo do kraja tunela, bićemo stari i umorni. Ostarila je Srbija. Postoje mesta u kojima se odavno ne čuje dečji plač. Hodajući Srbijom, stigao sam, na primer, do Kusadka, sela u kojem ima pet stotina neoženjenih momaka. Do Raške, gde sam upoznao članove udruženja “Kućni prag”, u kojem je bilo 1.500 neoženjenih momaka. Da ne nabrajam dalje.
Juče, kao i uvek, sedim u “Ludoj kući” kad eto ti ga Dragiša Mićović, fukće kroz nos. Dragiša je šofer. Uvek negde žuri. “Dobro, Jevriću, je l’ znaš nekog osim mene u ovom bloku ko ima četvoro dece.” “Ne znam, Dragiša.” “E, pa ja sam zatražio dečji dodatak i odbili me. Ne daju onima koji zarađuju više od šest hiljada po detetu. A ja zaradio sedam. Taman da kupim mleka i hleba. Ne boli to me mene zbog para. Ali me boli nepravda. Po ceo dan pričaju da Srbija stari, a neće niko da ti pomogne. Voziću dok se ne onesvestim za volanom, prehraniću nekako decu, neće biti gladna, ali kako, bre, da me odbiju?” Ne znam, brate. Ne razumem. Ne panjimajem, brate Dragiša.
A šta da mu kažem? Pusta je i ostarila Srbija. Pusta i prepusta. Među vetrovima istorije. Bitno je da su gej udruženja dobila kintu od države. Ostalo nije važno. Važno je da se Dinkić opet slikao s radnicima. Da smo čuli kakve su današnje aktivnosti Boris Predsednika bile. Da su nam voditeljke Pinka pokazali sise koje vise. Da nam silikonska dolina radi.
Upekla zvezda. Uz ladna pića oblajavamo državu. Ovu državu najviše oblajavaju oni koji je vode. Zaboravili su da je deset godina vlast u rukama demokrata i demonkratora. Žeže zvezda. Vuče se lagano letnji dan u hladovini “Lude kuće”. Doš‘o Janko penzos iz Norveške. Četrdeset godina je tamo radio i štedeo. Skupo pivo u Norveškoj. Ovde je sa svojom penzijom grafičkog radnika bogat čovek. Hoće sve da nas vodi u Norvešku. I svima piće naručuje. Na nekoliko dana. Sa televizora, koji je u kafanu ušao zbog Svetskog prvenstva, opet nešto lažunjaju. Bez obzira šta vam političari govore, nikad ne pričaju celu istinu. Zapamti to. Briga njih za Dragišu koji živi u vešernici sa četvoro dece.
