Izvor: RTS, 18.Jun.2014, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TS: Obezbediti javnost finansiranja medija
Izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić smatra da bi trebalo obezbediti javnost izvora finansiranja medija, bez obzira na njihovu vlasničku strukturu. Na taj načini bi, kaže, čitaoci i gledaoci stekli predstavu o mogućim uticajima na uređivačku politiku.
Budžetsko finansiranje medija mora biti javno, ali bi trebalo s ozbirom na ulogu koji mediji imaju u društvu, obezbediti javnost i drugih izvora finansiranja, makar u nekom obimu, ističe Nenadić. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Podseća u izjavi Tanjugu da je u Nacrtu zakona o javnosti vlasništva javnih glasila iz 2008. godine postojala odredba po kojoj podaci o finansiranju medija treba da budu javni ukoliko na godišnjem nivou prelaze 30 odsto prihoda tog medija.
"Mislim da bi to bila primerena odredba i danas, s ciljem da čitaoci i gledaoci steknu predstavu o mogućim uticajima na uređivačku politiku, a ne da bi se zabranjivalo da mediji na taj način ostvaruju prihod, to nije svrha javnosti podataka", objašnjava Nenadić.
Ističe da mediji imaju pravo da se oglašavaju i sto odsto preko jedne firme, ali da je veoma korisno da javnost zna te podatke kako bi mogla da sudi da li je taj veliki oglašivač na neki način imao uticaj i na uređivačku politiku medija.
Takve odredbe se ne nalaze u Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, koji je bio na javnoj raspravi prošle godine, iako se u tom tekstu, kaže Nenadić, nalaze određene odredbe od koristi za povećanje javnosti rada medija i načina njihovog finansiranja.
Nenadić upozorava da ukoliko Nacrt zakona bude usvojen u tom obliku, problem netransparentnosti finansiranja medija neće biti rešen u potpunosti, mada će biti napravljen krupan iskorak u pogledu vlasništva.
Ocenjuje da je objavljivanje podataka o tome ko je krajnji vlasnik medija veoma korisna novina, ali da nije dosledno sprovedena u Nacrtu zakona jer je postavljena kvota minimalnih udela ispod koje javnost ne može biti upoznata.
Nenadić ukazuje i na odredbe koje se odnose na javnost svih podataka o državnoj pomoći i finansiranju od strane organa vlasti, što je, kaže, nešto što izuzetno nedostaje.
"Ono što je ostalo kao problem ako bi zakon bio usvojen u tekstu koji je bio predstavljen pre godinu dana, jeste pitanje drugih mogućih kanala uticaja na medije, na primer, kroz učešće jednog ili grupe povezanih privatnih finansijera ili firmi", navodi Nenadić.
Kaže da je Transparentnost predložila da se te norme ugrade u budući zakon i u Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, i podsetio da te norme ipak nisu uključene u konačan tekst strateškog antikorupcijskog dokumenta.
Objašnjava da medijima nije lako da odigraju onu ulogu u borbi protiv korupcije koju bi trebalo da imaju.
"Mediji moraju stalno da traže neki balans između onoga što predstavlja javni interes i onoga što je preduslov njihovog opstanka u političkim i marketinškim uslovima u kojima živimo pa zbog toga mediji ne ostvaruju u potpunosti taj zadatak, niti se može očekivati da će ga u potpunosti ikada i ispuniti", kaže Nenadić.
"Građani zbunjeni informacijama o pretplati"
Osvrćući se na poslednje informacije o televizijskoj pretplati koje su se pojavile u medijima, Nenadić kaže da su građani dodatno zbunjeni, jer ne znaju šta mogu da očekuju jer su pojedini mediji objavili da Ministarstvo finansija priprema izmene zakona koje će predvideti mogućnost prinudne naplate.
Podseća da nijedna državna institucija nije demantovala tu vest, već da je SNS u saopštenju navela da se zakon ne priprema u Ministarstvu finansija, već u Ministarstvu kulture i istakla da je tek u formi nacrta.
Nenadić ističe da na sajtu Ministarstva kulture i informisanja nema tih novina, već da se nalazi nacrt zakona iz 2013. godine u kojem je navedeno da će Vlada u 2015. godini pripremiti predlog izmena zakona koje će urediti naplatu televizijske pretplate za javne servise.
"Moguća su različita rešenja, ali bi bilo dobro da se stvari nazivaju pravim imenom. Pretplata bez prethodnog pristanka i ugovornog odnosa između strana ne bi trebalo tako da se zove, to je neki vid poreza, takse i bilo bi bolje da se tako i zove", kaže Nenadić.
Ističe takođe da bi u tom slučaju bilo bolje da se novac direktno uplaćuje RTS-u.
"To su stvari koje bi trebalo izneti na javnu raspravu, kao što je i Nacrt zakona o javnom informisanju bio na javnoj raspravi", zaključuje Nenadić.
