Izvor: RTS, 03.Dec.2014, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

TS: Korak nazad u borbi protiv korupcije

Srbija je ove godine zabeležila blagi pad na Indeksu percepcije korupcije i nalazi se na 78. mestu među 175 zemalja, kao zemlja sa veoma rasprostranjenom korupcijom, objavila je organizacija Transparensi internešenel.

Srbija ove godine ima indeks 41 na skali od 0 do 100, gde 100 označava da korupcije praktično nema, rečeno je na pres-konferenciji Transparentnosti Srbija. Prošle godine Srbija je bila na 72. mestu sa indeksom 42, prenosi Beta.

Prvih deset >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << država na listi, u kojima je korupcija minimalna, su Danska, Novi Zeland, Finska, Švedska, Norveška, Švajcarska, Singapur, Holandija, Luksemburg, Kanada.

Južni Sudan, Afganistan, Sudan, Severna Koreja i Somalija, koja je poslednja, zauzimaju pozicije na dnu tabele.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić izjavila je da je ne iznenađuje visok nivo percepcije korupcije u zemlji, s obzirom da su pravosnažne presude i odvraćajujće sankcije u Srbiji retkost.

Prema rečima Babićeve, ove godine Agencija je podnela 12 krivičnih prijava jer su uočili nepravilnosti prilikom kontrole imovine funkcionera, a izrečene su samo tri presude.

"Jedna izrečana kazna je tri meseca zatvora, drugi funkcioner je osuđen na kaznu šest meseci zatvora, uslovno godinu dana i u još jednom slučaju je zaključen sporazum o priznanju krivice sa funkcionerom, dakle primenjeno je načelo oportuniteta, taj funkcioner je platio 200.000 dinara u zamenu za kaznu", navela je Tatjana Babić.

Smatra da društvo mora da radi na otklanjanju prepreka za efikasan rad svih nadležnih organa, posebno sudova.

"Vratili smo se jedan korak unazad, dakle došlo je do blage stagnacije, uprkos ogromnom agažmanu i uloženoj energiji", rekao je predsednik organizacije Transparentnost Srbija (TS) Vladimir Goati, koja je deo Transparensi internešnela (TI).

Kada se Srbija poredi sa državama biše Jugoslavije, Srbija je pretposlednja i od nje je jedino lošija Bosna i Hercegovina, čiji je Indeks percepcije korupcije 39.

U Sloveniji je indeks 58, što joj je omogućilo da zauzme 39. mesto mesto među 175 zemalja, u Hrvatskoj je indeks 48 (zauzela 61 mesto), Mekedoniji 45 (zauzela 64 mesto) i Crnoj Gori 42 (zauzela 76 mesto).

"To nam pokazuje pokazuje da samo u trci sa samim sobom, ali i sa drugim zemljama i da nismo postigli bolje vreme, zaostajemo", upozorio je Goati.

Prema njegovim rečima, osnovni razlozi koji su utacali da Srbija zabeleži pad je način usvajanja i prpreme zakona, ali i činjenica da smo kao narod tolerantni na korupciju.

"Veoma smo tolerantni prema korupciji, mi nosimo najskuplje piće lekarima, ili ako je lekarka cveće, dakle uskačemo u naše stereotipe i smatramo to nečim što je dozvoljeno", istakao je Goati.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić naveo je još tri razloga za to što se Srbija percepira kao zemlja sa veoma rasprostranjenom korupcijom: nedovoljno iskorišćena evropskaperspektiva, nedovoljno iskorišćena šansa koncentrisane političke moći i podrška građana.

"Srbija posle dugo godina ima izrazito koncentrisanu politicku moć koja daje šanšu da se sprovedu dublje reforme, da se uspostavi celovita i trajana institucionalna borba protiv korupcije umesto da to zavisi od trenunte političke volje nekog od koalicionih partnera", rekao je Nenadić.

Nenadić je kazao da je jedina svetla tačka bila primena Zakona o javnim nabavkama, a da je najveće razočaranje Zakon o javnim preduzećima, jer se dirketori i dalje ne biraju po kokursima.

Podsetio je i da je donet manji broj optužnica za korupciju ove godine, kao i da još nisu rešene 24 sporne privatizacije.

Vladimir Goati je dodao da se treba nalgasiti da "jedno hapšenje, nije borba protiv korupcije", jer i posle hapšenja ostaju korupcijske mreže koje se regenerišu.

Goati je precizirao da je korupcija najizraženija u sferi političkih partija, jer je reč o krupnoj korupciji, gde se za izvorne kampanje "okreću cifre i od nekoliko miliona".

"Političke partije su generator korupcije", konstatovao je Goati.

Kao prioriteti za borbu protiv korupcije, navedeni su veća javnost rada državnih organa, smanjenje regulatornih i finansijskih intervnecija države, reforma uređenja javnog sektora, jačanje uloge nezaivsnih državnih organa i javnost medijskog vlasništva i njihovog finansiranja.

Nastavak na RTS...